Срећ(к)а надохват руке

Кажу стручњаци да је смех најбољи лек. А тај ћете лек тешко  наћи ако гледате информативне емисије, спорт, културу, стране серије...

Јер, хумор је тамо где га најмање очекујете. Наравно, не осмишљени, већ онај настао из незнања, непажње и самоуверености без покрића.

Тако се у „Премијеру” (недеља, Пинк у 14.00) из Ниша укључила новинарка и разговарала са Пинковом звездом Марком Бајрамовићем, унуком легенде Шабана Бајрамовића. Водитељка је и унуку и деди презиме променила у Барјамовић. И тако више пута. А за крај је објавила – „Ускоро ћемо чути и нови албум Марка Шабановића!?”

Наравно да ни њен уредник у београдском студију ни његова колегиница то нису приметили.

Пензионерима, посебно оним са малим приходима, није лако. Ем једва састављају крај са крајем, ем трпе којекакве оптужбе и шале. Деведесетих година је колала урбана легенда да шетају парковима са хлебом натопљеним ракијом којим хране наивне голубове који заврши прво у зембиљу а потом и у лонцу...

А кад Француз  једе голубове онда је гурман! Потом су почели да их из скупих кола бесно гледају бизнисмени који дању једу бифтеке а увече вијагру заливају вискијем. И ко им је крив за кратак животни век. А пензионери за то време једу хлеб и јогурт и живахни су ко лоптице скочице...

О градском превозу да и не почињем. Стари и уморни седе док их „очима стрељају” млади и мишићави који из кладионице журе у теретану...

Пензионери су вредни, енергични и пуни оптимизма. Зато су стајали у редовима и накупили преко милион специјалних коверата у којима се шаљу фискални рачуни за наградну игру.

„Узми рачун и победи”. Али, како смо чули у среду, у „Вестима” Прве ТВ, сада сваки грађанин може да добије по три коверта дневно јер су примећени тапкароши које су их продавали по цени од 20 до 40 динара по комаду. Пензионери тапкароши?

У сваки коверат ће убацити десет фискалних рачуна и чекати да виде да им се срећа осмехне. Јер, добити нови стан у Београду, аутомобил, путовање или техничку робу, пут у Њујорк... није мала ствар.

Истина, они су већ стари за нови ауто и пут у Америку, синови и ћерке који још живе са њима су превалили педесету годину па није ни за њих али би  унуцима била вајда да добију стан  или одлазак на Ролан Гарос.

Ионако су без посла, па имају времена на претек! Али, како увећати шансу за добитак? Дуго се задржиш у супермаркету, као бајаги полако стављаш кифлу и паштету у кесу и добро мотриш. Јер, млађи и бахати напуне колица, плате и лежерно оставе рачун на каси. Вредан пензионер може да сакупи много туђих, одбачених рачуна који по правилу, морају гласити на износ већи од стотину динара.  

То се све догађа ту око нас. Идеално за ТВ прилог, анкету, репортажу... За збиљу или за шалу... Али, нема тога на екранима. Јер то је живот. Свакодневица. Кога то интересује?