Приштина касни у трци за Унеско

Ако одлучи да се поново кандидује за пријем у Унеско, Приштина ће морати да сачека октобарско заседање Извршног савета те организације, јер је дневни ред прве овогодишње седнице тог тела, заказане за април, већ утврђен. То за „Политику” каже извор упућен у функционисање организације УН за образовање, науку и културу, коментаришући наводе да је из међународне заједнице Приштини сугерисано да ове године не подноси кандидатуру.

Вест да ове године не аплицира за пријем у Унеско, позивајући се на два неименована званичника косовске владе, пренела је приштинска „Коха”. Као разлог, лист је навео процену да би Косово тешко обезбедило двотрећинску наклоност чланица Генералне конференције Унеска, која би после Извршног савета донела последњу реч о чланству.

Ако се Приштина оглуши од наводних препорука да се не кандидује, онда би се поновио сценарио из 2015. године. Тада, у октобру, Извршни савет је простом већином гласова одлучио да проследи Генералној конференцији захтев за чланство Косова, на којем су Приштини фалила три гласа за улазак у ову организацију УН.

С друге стране, високи српски званичници већ су претходних месеци кренули у дипломатско лобирање како би обесхрабрили Косово да се поново кандидује. Извор „Политике“ близак Унеску запажа својеврсну „инволуцију става Приштине” од неуспешне кандидатуре из 2015. године.

„Приштински званичници су најпре најављивали да ће првом наредном приликом поново поднети захтев за пријем. Потом је Енвер Хоџај, косовски министар спољних послова, то релативизовао речима да је то питање од највећег државног значаја које треба размотрити и да се не може пре тога јавно ићи у кампању. Сад већ иде трећа прича, да су у Приштини чули да ипак не би требало да се кандидују. Ако је тачно да им је неко из међународне заједнице то сугерисао, може се закључити да је то неко ко им је истински пријатељ и коме је стало до стабилности региона”, оцењује наш саговорник.

Ова запажања су у складу с написима „Кохе”, по којима се у плану рада приштинске извршне власти за ову годину помињу припреме за чланство у ЕУ, али не и за Унеско. Ипак, аналитичар из Приштине Неџмедин Спахију очекује да ће Косово поднети захтев за чланство у тој организацији УН.

„Не знам да ли ће успети да постане члан Унеска, али сигурно ће преко дипломатских канала учинити све да то постане”, каже он за „Политику”.

Спахију подсећа да је крајем ове године предвиђено да буду одржани редовни локални косовски избори и да би евентуални успех садашње косовске владе био несумњиво ветар у леђа владајућој коалицији пред то изјашњавање.

У случају да одлучи да конкурише, Приштина неће моћи сама да се кандидује јер није члан УН, већ ће захтев за њен пријем морати да поднесе нека држава која има столицу на Ист риверу. Пре две године то је учинила Албанија, чији је предлог стављен на дневни ред октобарског заседања Извршног савета, који чини 58 земаља чланица и у којем се одлуке доносе натполовичном већином.

На гласању, 27 чланица гласало је за упућивање кандидатуре Косова на последње изјашњавање – новембарску Генералну конференцију Унеска – док је 14 било против уз исто толико уздржаних. Делегати три чланице Савета одсуствовали су с изјашњавања.

Тако је неколико недеља касније пред Генералну конференцију Унеска – у којој је од 195 чланица њих 111 до тада признало независност Косова – стигао предлог о пријему Приштине.

У гласању су учествовале 142 чланице од којих су 92 гласале за, а 50 против. Због специфичног начина одлучивања на Генералној конференцији, по којем се одлуке доносе двотрећинском већином само оних држава које учествују у гласању, Косову је за пријем фалило три гласа. Том приликом, иначе, девет чланица није присуствовало гласању због неплаћених чланарина Унеску, међу којима су биле и САД и Израел.

Од тада до данас, председник Томислав Николић је, чини се, најагилнији у иступима којима се противи евентуалном чланству Приштине у Унеску. Тако је у новембру прошле године изнео оцену да је незамисливо да Косово уђе у ту организацију без преговора у Бриселу које би, додао је, требало прекинути у случају пријема Приштине. Месец дана раније, Николић је свог македонског колегу Ђорђа Иванова замолио да његова земља гласа против пријема Косова, којем је иначе пружила подршку пре две године. С друге стране, шеф дипломатије Ивица Дачић је управо Македонији замерио у јануару то што од Србије тражи да не користи скраћеницу БЈРМ за ту државу, већ назив „Република Македонија”, узвративши речима: „Шта бисмо ми требали да радимо због њиховог признања Косова и гласања у Унеско?”