Недеља, 29.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тоне димљеног меса на златиборској „Пршутијади”

Први пут у Мачкату представљени и традиционални производи из суседних држава: истарски и његушки пршут
(Фото С. Јовичић)

Мачкат – Почела је данас и цео викенд траје 17. „Пршутијада” у Мачкату под Златибором.

Тоне руменог димљеног меса из домаће радиности ових села – пршуте, сланине, кобасице, стеље, чварака, кавурме – изнето је на сајамске тезге и уз попусте понуђено купцима.

Засвирале су трубе, заиграло коло, одјекују здравице и окрећу се јагањци у славу домаћинске производње, најбоље пршуте и вековне традиције.

Овај сајам окупио је 16 произвођача сувомеснатих производа из Мачката, Криве Реке, Качера. Све су то вредни домаћини са развијеном породичном производњом, модерним прерадним капацитетима и освојеним тржиштем.

Они су цео простор на „Пршутијади”, сасвим испуњен посетиоцима, окитили бираним сувим месом. А оцењивачка комисија београдског „Југоинспекта” од 10 чланова проверила је квалитет изложеног, оценила га одличним и препоручила да се настави брендирање ових аутохтоних производа, па прогласила победнике.

Шампион у категорији говеђе пршуте постао је Илија Стојановић из Мачката, коме је уз златну сајамску медаљу припало и наградно путовање на пролећни Сајам хране у Штутгарту. Најбољу свињску пршуту произвео је Мирослав Стојановић, овчију стељу Драган Стојановић. Победник у производњи домаће кобасице је Никола Брковић, а најбољу сланину прави Радомир Шопаловић.

Ову „Пршутијаду” отворио је Милан Стаматовић, председник општине Чајетина, која је њен организатор, рекавши да је Мачкат највеће село на територији ове општине са највећим бројем породичних производних радњи.

– Све оне су настале последњих десетак година уз свесрдну подршку локалне самоуправе. Надамо се да ће ова производња и даље да се унапређује, да заштитимо овај бренд – рекао је Стаматовић.

А уз тоне златиборских сувомеснатих производа, први пут на једној „Пршутијади” представљени су и слични традиционални производи из околних држава. Из истарског града Тињана стигао је истарски пршут, аутохтони производ светле боје.

– Прави се од свињског бута и суши на ветру бури, сушење траје до годину и по дана.

Овај производ извозимо у државе Европске уније, цена по килограму му је 25 евра. Овде смо донели само да се проба, а ту су и вино и маслиново уље из истарског места Вижинада – испричао нам је начелник општине Тињан Горан Хрватин који је први пут у Србији, додајући да ће они Златиборце позвати на свој сајам пршута који се одржава у јесен.

Из Никшића у Мачкат је са својим производима дошао млади произвођач Радован Бијелић. – Донео сам овде његушку пршуту и кобасицу, овчије месо и друге његушке производе. Цена његушке пршуте је 14 евра по килограму, а ова с костима је девет евра.

Ми најбоље комаде меса димимо као што се то ради на Златибору, али сушење код нас траје дуже, девет месеци се суши његушка пршута – објаснио нам је Бијелић.

И на овој „Пршутијади” организована је наградна игра за посетиоце, где ће срећници моћи да добију џак пршуте, квадрат сланине и кобасицу на метар.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Cistodasezna
Ljudi o tom mesu iz argentine i brazila se radi na industriskom nivou i u toj prici moze da bude Zlatiborac. Ovo sto je prikazano u ovom clanku su uglavnom porodicna domacinstva sa svojom proizvodnjom koja nije velika Tako da i tu Zlatiborksu visoravan koju pominjete i 20 govedei verovatno se niste odmakli od magistralnog puta kad tako pominjete. Ko je iole ziveo na selu razume sta pricam.
Beogradjanin Schwabenländle
Уколико се ради о сајму под именом Kulionart 2017 у марту у Штутгарту онда вам могу рећи да то није прави сајам за њих, само губљење времена и новца.
Novi zavet
Ali zato na visoravni pasu Brazil i Argentina.
Lux
Da li se neko u Srbiji obazire na ono što SZO govori o kancerogenom dimljenom mesu ?
Ugostitelj
Radi se o benzopirenu, kancerogenoj materiji koja prouzrokuje rak debelog creva i leukemiju. Pored toga, i kilogram roštilja na drvenom ćumuru je ravno popušenih 600 cigareta. Pa, ko voli nek izvoli.
Nebojša
Кад пролазиш оном висоравни златиборском, видиш око 20 говеди. Од којих се направе хиљаде тона пршуте. То је могло у библијској кани са хлебом...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.