Лед и грип десетковали птице на рекама

Лед и мраз који су у јануару оковали нашу земљу драстично су смањили број птица у воденим стаништима, упозорава Друштво за заштиту и проучавање птица Србије.

Са 400.000 птица, колико их је било 2013, ове зиме спали смо на око 250.000 – каже Милан Ружић, председник овог друштва, чији су волонтери од 10. јануара до 1. фебруара пребројавали птице у воденим стаништима.

 Попис је обављен на готово целој Јужној и Великој Морави, већем делу дринског тока, на целој Тиси, свим већим језерима, рибњацима и на депонијама.

У односу на исти период прошле године, евидентирано је око 90.000 мање речних, језерских и барских птица, и то не само због леда који им је „заробио” изворе хране.

– У новембру је птичји грип регистрован у Ковиљско-петроварадинском риту, убрзо потом у региону Новог Сада, затим на Палићком језеру, а онда је серијски регистрован у атару Борче, у Земуну, код Србобрана и Зрењанина.

Лед и грип највише су покосили ионако ретке корморане, познате још и као мали вранци. У Србији је ове зиме нестало чак 75 одсто ових птица, а бројање је показало да су највише десетковани у околини Београда. Драстично је смањен и број водомара.

Према речима Милана Ружића, корморани се углавном хране пешевима и цвергланима, врстом ситне рибе која се због поремећаја у ланцу исхране прекомерно намножила.

– Због осипања популације ронећих патака, штету би могла да претрпе вештачка језера. Ако се наредних година стање не промени, нека језера би могла да се претворе у баре, јер се ронеће патке хране подводном вегетацијом и чистачи су језерског дна – каже Ружић.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије ове зиме се обратило Министарству пољопривреде и заштите животне средине, као и надлежној Управи за шуме, тражећи да се прогласи привремена обустава лова. Позвали су се на одредбе Закона о дивљачи и ловству, који прописује да се лов мора обуставити у периодима вишедневних ниских температура, јер је нехуман.

– Управа за шуме је само донела препоруку за обуставу лова, али није прогласила забрану, као што је то учињено у Хрватској, Црној Гори и Бугарској. Потпуну обуставу смо тражили не само због леда и мраза него и због спречавања  ширења птичјег грипа – наглашава Милан Ружић.

На пролеће ће активисти Друштва за заштиту и проучавање птица резултате пребројавања сравнити са онима која су спроведена у осталим државама на северној Земљиној полулопти. Тада ће бити јасније да ли су птице које недостају на бројном стању угинуле или су се једноставно иселиле из наших крајева.

– Пре неколико година били смо се веома забринули јер је из Србије нестала гуска глоговњача. Када смо упоредили резултате са подацима

из иностранства, испоставило се да је у Холандији нагло повећан њихов број, што је значило да су се тамо преселиле. Такође, птица мали ронац донедавно је била уобичајени становник нашег Подунавља, а сада је присутнија на северу европског континента.  С друге стране, јата великих белих чапљи и ждралова се зими више не селе у Африку, већ остају овде – објашњава Ружић.

Најмалобројније врсте птица*

корморан

ушати гњурац

мали лабуд

сибирска гриваста гуска

белолика гуска

патка ледењарка

баршунасти турпан

црни орао (уочен само један, на делу Дунава између Ковина и Старе Паланке)

Према резултатима пребројавања у периоду 10. јануар – 1. фебруар