Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИЗА КУЛИСА

Где је Србија у новој европској једначини

Идеја о различитим брзинама интеграције у ЕУ званично би требало да буде представљена 25. марта у Риму, на прослави 60 година од потписивања Римских споразума, када су основане Европска економска заједница и Европска заједница за атомску енергију
Илустрација (Фото Д. Ћирков)

У Европској унији опет је на замаху добила стара прича о њеном преустројству у две брзине. На „првом колосеку” било би чврсто језгро, старе чланице, попут Немачке, Француске, Италије, земаља Бенелукса, које би продубљивале међусобно уједињење у економији, одбрани, заштити спољних граница и сузбијању тероризма и илегалне имиграције. На другом, „периферном”, налазиле би се, рецимо, Мађарска и Пољска, и све остале чланице. Размишља се, како се преноси из Брисела, и о могућем привременом статусу за државе које испуне услове за пријем у чланство ЕУ пре него што се види да ли је могуће ново проширење Уније, што би за коју годину могла бити Србија.

Та идеја о различитим брзинама интеграције за наредних десетак година требало би, како се очекује, да буде званично представљена у Риму, 25. марта, на прослави 60 година од потписивања Римских споразума 1957. године, када су основане Европска економска заједница и Европска заједница за атомску енергију и ударени темељи данашње ЕУ. После недавног самита европских лидера на Малти, немачка канцеларка Ангела Меркел рекла је да је Европа различитих брзина могућа.

А како би се евентуална одлука о концентричним круговима, којом би Унија покушала да нађе излаз из садашње кризе, одразила на Србију? Поготову када и шеф српске дипломатије Ивица Дачић са скупа западнобалканске шесторке у Скопљу отворено примећује да ЕУ све ређе помиње проширење као своју важну политику.

Стварањем „периферне ЕУ”, пут Србије до чланства могао би, сматрају једни, да буде убрзан, мада не у „прву лигу”, док други оцењују да би таква будућност за земљу била неприхватљива.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић мисли да сама чињеница да се о томе прича, чак и када се не би десило да одлуке сада буду усвојене – треба да буде поука за Србију да не треба више да се понаша еврофанатично, као да нема другу перспективу осим да буде унутар ЕУ, „јер је питање шта ће добити од ње”.

„Ако би се Србија евентуално нашла у том другом кругу, то би значило превару, јер се са Србијом већ дуго преговара и извлаче разни уступци причама да ћемо постати пуноправна европска чланица. У том случају показало би се да нас је неко од старта варао”, каже он.

Поводом чињенице да се о „привременом статусу” размишља за период од десетак година, Анђелковић каже да се, кад се у Србији прича о ЕУ, мисли о фондовима. „Ако све то не треба да добијемо, а с друге стране нам намећу свој идеолошки оквир, онда је то једна врста окупације под велом евроинтеграције. Онда смо од старта варани, да би од нас извукли уступке и на неки начин нас потпуно окупирали, а ми, заправо, нисмо ушли у процес правих евроинтеграција”, мисли он.

Слободан Зечевић, из Института за европске студије, оцењује, међутим, да евентуална одлука о Европи у две брзине не би успорила нашу евроинтеграцију. „Ми смо тек на путу приступања и не верујем да то може на било који начин да се одрази на нас у овој фази. Највероватније ћемо бити интегрисани у ЕУ ако она буде опстала”, каже он, додајући и да бисмо по уласку у ЕУ, у случају прихватања нове визије, вероватно били у даљем кругу држава мањег степена интеграције”.

Зечевић подсећа и да су садашњи предводници приче о реформи ЕУ, поред Меркелове, Франсоа Оланд, шпански и италијански премијер, и да идеја постоји дуго, да су је гурали Британци, а сада је, ево, заживела после „брегзита”. Он ипак наглашава: „Све зависи од избора у Француској, Немачкој и Холандији. Уколико би Марин ле Пен дошла на власт у Француској, све би то могло да се промени”.

Сличног става је и Невен Цветићанин, из Института друштвених наука. „Иду избори у Француској и Немачкој, и од резултата у тим земљама зависиће само устројство „чврстог језгра”. Међутим, шта год да се деси, потпуно је реално очекивати Европу као комбинацију концентричних прстенова”, сматра он. Каже, пак, да ће нешто конкретније о томе моћи да се каже од јесени, кад се сагледа ко је на тим изборима победио.

У овом моменту европска једначина, према његовој оцени, у ствари има неколико непознатих: прва су резултати избора у Француској, Немачкој и Холандији, друга је однос нове америчке администрације према ЕУ а трећа – понашање две велике глобалне силе, Русије и Кине. Коначно решење свих тих непознатих назреће се у другој половини ове године, кад би се могло оценити да ли све ово што је стратегија може бити спроведено или не, или ће то ићи на глобалне договоре, о чему постоје показатељи.

За Србију, која би се, дакле, нашла у „привременом статусу”, то би значило боравак у простору који не би имао експлицитно чланство, већ неку врсту економских, па и политичких веза.

Коментари26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stanimir
EU je bila tvorevina politicara koji su osetili strahote II. svetskog rata.U medjuvremenu su dosli neoliberali koji gledaju sta mogu ucariti iz zajednice a nedajuci nikakve doprinose.EU postaje sve nakaradnija.Mnogo vazne oblasti nisu na vreme regulisane /npr: poreska politika.I dalje unutar unije ima poreskih rajeva.Grcke, Portugalkse i druge megakompanije placaju simbolican porez u Amsterdam, London, Luxemburg nekoliko procenta a svojim zemljama nula/.EU je mogla biti uspesna da je na vreme okrenula ledja Americi i NATOu.Ona to nije uradila vec se zadnjih decenija amerikanizuje, ucestvuje u zlocinacke ratove sa NATOm i postaje vise geostrateska tvorevina i gubi svoj smisao.Takvoj nakaradnoj tvorevini, koja nema samostalne politicare sa vizijom, dolazi kraj. Mi nikada necemo postati punopravan clan jer se ona raspada.Najveci pacov vec bezi sa broda a mi cekamo da se utovarimo.Sutra da postanemo clan, nista nam ne vredi kada smo unistili dom.proizvodnju, samo bi svi mladi otisli
Aleksandar Mihailovic
Sve oko EU je najobičnija prevara i rijalitisanje na nekoliko koloseka. Jedan vodi u Brisel gde se glume pregovori, kao da su ikada u svetu o granicama i interesnim sferama odlučivali mali igrači, pioni, a ne velike sile. Ako se one sastanu, ne mora na Jalti, mogu i u SB UN i kažu da je dosta, da se granice Srbije imaju poštovati, ili da se "K" mora priznati, tu je kraj svake dalje pozorišne predstave za naivne. Da li "pregovarači", rolisti, to znaju? Znaju! A da li znaju i "velemajstori"? Znaju! Pa šta tamo rade? Igraju se posrednika, a u suštini vuku sve konce, dok se "deca" igraju i jure za šargarepama na kojima piše EU i država oni pljačkaju enormna kosmetska bogatstva i čekaju pravi trenutak da se povuku i prepuste "tvrdoglave" samima sebi i da polako nestaju pod uticajem OU, plutonijuma, GMO. Šta to pokazuje? Da piončići ne smeju da se dogovore, da posrednici ne žele da se dogovore, te da se sa vodviljskim briselskim predstavama nastavlja, dok svi ne popadaju ili se EU raspadne.
dr Slobodan Devic
Dobre namere Evrope prema Srbima i Srbiji pamtimo jos od 1389-te. Iz novije istorije: da nije bilo admirala Geprata, marsala DePrea, i predsednika Vudroa, Srbi posle prvog svetskog rata nebi nista dobili, i pored nasih vekovnih "prijatelja" Francuza, Rusa, ... . Bolje bre i sa Amerima nego sa Evropom; mada, ja bih radije gurao kinesku opciju ...
Natasa
Dokle će te biti naivni ? Nemojte gubiti vreme i zaluđivati se ulaskom u Uniju, koja će ionako propasti. Sa stanjem u kom nam se država nalazi više od 1-2 decenije, mi nikada nećemo moći da ispunimo uslove. Svakim danom smo sve dalje, a ne bliže. U državi je sve gore, te nemojte dozvoliti da vas iko zavarava. Razmislite, pročitaje zakone, uporedite stanje u državi sa istim tim zakonima. Bez obzira što se danas zakoni više koriste za mešetarenje i nabacivanje para u budžet, opet su zakoni. A odavno se selektivno primenjuju. Da ne pričam o postupku sistematizacije, ažurnosti šifarnika radnih mesta u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, nemogućnosti da u procesu školovanja budemo u toku sa savremenim trendovima...... Kada je bio referendum o pristupanju Srbije evropskoj uniji ? Ja se nešto i ne sećam da ga je uopšte i bilo, a moj odgovor bi svakako bio ogromno "NE". Sećam se da je bio referendum o pripajanju NATO-u i da su rezultati bili takođe ogromno "NE".
dr Slobodan Devic
@ Raspodela EU donacija - a EU daje donacije za dzabe????? Tu sargarepu ni moja baba ne bi progutala. Mozda i bi, al' kad bi se gadjali tramvajima ...
Raspodela EU donacija
Nataša, svakoj državi je lako izaći iz EU (kao Britanci) , ali je novim državama teško ući i dobiti STOTINE miliona evra na ime donacija i investicja!! Zato ako Srbija ne uđe u EU, te pare dobijaju sadašnje članice sa Balkana, pa većina komentatora iz susednih država zagovaraju da Srbija ne uđe u EU, jer će njima ostati više para.
Jovanka Voždovčanka
U novoj evropskoj jednačini, Srbija će, ponovo, da bude Krajina, kako je, lepo, objašnjeno u jednom članku, u rubrici "Pogledi", pre neki dan.
Balkanac
... možda ako u tu novu Krajinu ukljućuješ i Bugarsku i Grčku.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.