Прошетај кроз музеј и попиј кафу

Пре Беча, Париза и Рима, у Београду се у првој половини 16. века пила кафа. На Дорћолу, 1522. године, освајачи из Османско царства отворили су прву кафеџиницу на тлу Старог континента. Следећа адреса где је могао да се попије топли напитак био је чувени Трг Светог Марка у Венецији, стотинак година касније. Све до почетка 17. века Европљани авантуристи, који су походили исток, писали су о егзотичном напитку. „Улазница” за популаризацију стигла је чак од самог папе. Климент Осми је након предлога пастве да забрани кафу 1606, тражио да је проба. Како му се допала, дао је папско одобрење.

Ово су само неки од занимљивих података које посетиоци изложбе „Кафа, узбудљива прича о добром укусу” могу да сазнају у Галерији Природњачког музеја на Калемегдану у Београду.

– Мотив је био да омогућим посетиоцима да сазнају што више о биљци тачније напитку без кога многи не започињу дан а о њему знају тако мало. Кафа је много више од синонима за уживања. Њена популарност и историја тесно су повезани са бројним дешавањима у друштву и културним токовима. Она је постала део супкултуре. Прича о кафи је и прича о путовањима, развоју трговине, тежњи за слободом робова, развојем слободе говора и окупљања, миграцији, развоју медицине – појашњава Александра Савић, ауторка изложбе која је припремана шест месеци.

У поставци је више од 300 експоната. Највећи број је из приватне колекције Новосађанина Радмила Мулића. Поједини су међутим приватним каналима стигли из Мексика, попут рустичних шоља од глине. Музеји партнери у организовању изложбе су Етнографски музеј од којих је узето сребрно и месингано посуђе, док су две шољице које су користиле краљице Драга и Наталија Обреновић уступљене из Дома Јеврема Грујића.

Посетиоцима се у једном делу галерије дочарава атмосфера старих српских кафана. За сто могу да седну, попију кафи и сликају се за успомену. Из фундуса Природњачког музеја изложена су два примерка афричке и азијске цибетке: мачколиких животиња које се хране зрневљем кафе и после процеса обраде у дигестивном тракту као излучевину дају зрно од кога се прави најскупља кафа на свету – копи лувак.

Ауторка поставке је посебан сегмент, мимо историје и локалних обичаја, посветила ритуалима испијања кафе широм света. Тако су изложене шољице од камена и бамбуса из којих су кафу пили робови у Бразилу, али и оне од порцелана за потребе имућних становника ове земље, иначе једног од водећих произвођача кафе.

Цртеже и биљне макете дело су Боре Милићевића, а илустрације потписује Снежана Рајковић. Изложба ће бити отворена до маја, а план је да касније гостује у музејима у градовима Србије.

Гете утицао на откриће кофеина

Кофеин је природни алкалоид. Биљци кафе служи као природни бактерицид и инсектицид – штити је од микроорганизама и инсеката. Открио га је један немачки апотекар 1820. године и то добивши кутију печене мока кафе из Јемена од пријатеља писца Јохана Волфганга Гетеа. У исто време и француски научници стигли су до идентичног резултата, а данас је кафа једна од 63 познате биљне врсте које садрже кофеин.

Нове теме метеорити и сурлаши

Природњачки музеј је претходних година организовао изложбе посвећене чају, вину, црној и белој чоколади, старим сортама српског воћа. Поставком о кафи завршава се циклус изложби посвећених плодовима који улепшавају свакодневицу човека. Ове године у плану су изложбе посвећене метеоритима Србије и животињама леденог доба – сурлашима.