Петак, 06.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шпански ветар производи најјефтинију струју

Ова земља Пиринејског полуострва има 23.000 мегават инсталисане снаге, што је три пута већа снага него што имају све електране у Србији и око 10 милиона потрошача струје који користе енергију ветра
Фото ГВПФ

 

Ма­дрид – Ста­нов­ни­ци нај­ма­њег остр­ва на ис­то­ку Шпа­ни­је Ел Хи­е­ро, схва­ти­ли су пре три го­ди­не да мо­гу да уште­де на ра­чу­ни­ма за стру­ју. Од­лу­чи­ли су да рас­ки­ну уго­вор о снаб­де­ва­њу с елек­тро­ди­стри­бу­ци­јом и да стру­ју убу­ду­ће до­би­ја­ју из ве­тра. Пр­о­ме­на снаб­де­ва­ча им је уто­ли­ко би­ла лак­ша и ис­пла­ти­ви­ји ако се зна да је на остр­ву с око 10.000 ста­нов­ни­ка већ по­сто­ја­ла во­до­тур­би­на за пр­о­из­вод­њу стру­је, па у случaју да за рад но­вих ве­тре­ња­ча ни­је би­ло до­вољ­но ве­тра, во­да би се пу­шта­ла из ре­зер­во­а­ра ка во­до­тур­би­ни и та­ко пр­о­из­во­ди­ла до­датнa струјa.

И док је за Ср­би­ју ова­ква сли­ка ре­ла­тив­но да­ле­ка, нај­ви­ше због чи­ње­ни­це да је ки­ло­ват-сат стру­је код Елек­тро­при­вре­де Ср­би­је и да­ље нај­јеф­ти­ни­ји, па је и ра­зу­мљи­во што по­тро­ша­чи не раз­ми­шља­ју да ме­ња­ју снаб­де­ва­ча, у Шпа­ни­ји је си­ту­а­ци­ја дру­га­чи­ја. До по­чет­ка еко­ном­ске кри­зе 2008. го­ди­не, ова зе­мља је би­ли свет­ска си­ла у обла­сти об­но­вљи­вих из­во­ра енер­ги­је. Да­нас им је же­ља да се вра­те на ту по­зи­ци­ју из­гу­бље­ну у ме­ђу­вре­ме­ну, што због еко­ном­ске кри­зе, што због дра­стич­ног ума­ње­ња др­жав­них суб­вен­ци­ја због ко­јих је ско­ро 60 од­сто ком­па­ни­ја ко­је су се ба­ви­ле овим по­слом, пр­о­па­ло.

– Тре­нут­но је це­на стру­је из шпан­ског ве­тра нај­јеф­ти­ни­ја. Нај­но­ви­је тех­но­ло­ги­је то­ме нај­ви­ше и до­при­но­се. Ова­ко до­би­је­на стру­ја јеф­ти­ни­ја је од оне пр­о­из­ве­де­не из сун­ца, ну­кле­ар­ки, угља или во­де – ка­же Ху­ан Вир­хи­лио Мар­кес, ге­не­рал­ни ди­рек­тор Удру­же­ња за енер­ги­ју ве­тра Шпа­ни­је, осно­ва­ног пре 15 го­ди­на.

Ни­ској це­ни стру­је иде у при­лог и чи­ње­ни­ца да је пр­о­из­вод­ња на за­вид­ном ни­воу за­хва­љу­ју­ћи ве­ли­ком бр­о­ју сун­ча­них да­на око 300 го­ди­шње, као и сна­жним ве­тро­ви­ма. Го­ди­шњи пр­о­сек ра­да ових ве­тро­пар­ко­ва је око 2.050 са­ти, ка­же Мар­кес, чи­је Удру­же­ње оку­пља 90 од­сто ком­па­ни­ја и ви­ше од 200 при­вред­ни­ка ко­ји се ба­ве из­град­њом, одр­жа­ва­њем и пр­о­из­вод­њом стру­је.

Шпа­ни­ја да­нас, ис­ти­че он, има 23.000 ме­га­ва­ти ин­ста­ли­са­не сна­ге (што је три пу­та ве­ћа сна­га не­го што има­ју све елек­тра­не у Ср­би­ји) и око 10 ми­ли­о­на по­тро­ша­ча стру­је ко­ји ко­ри­сте енер­ги­ју ве­тра. По­след­ње три го­ди­не, ин­ста­ли­са­но је, ме­ђу­тим, све­га 65 ме­га­ва­та, због не­до­стат­ка но­вих ин­ве­сти­ци­ја пр­о­у­зро­ко­ва­них кри­зом.

– У 2016. го­ди­ни пр­о­из­вод­ња је из­но­си­ла око 18,2 од­сто укуп­но пр­о­из­ве­де­не стру­је. Док је у 2013. би­ла још ве­ћа 20,2 од­сто и стру­ја из ве­тра је би­ла пр­ви из­вор снаб­де­ва­ња. Шпа­ни­ја је да­нас тре­ћи из­во­зник стру­је на све­ту за­хва­љу­ју­ћи че­му за­ра­ђу­је око три ми­ли­јар­де евра го­ди­шње – ка­же он.

Упи­тан ка­кви су да­нас под­сти­ца­ји др­жа­ве (фи-дин та­ри­фе) за пр­о­из­во­ђа­че стру­је из ве­тра, Мар­кес од­го­ва­ра, да је Шпа­ни­ја би­ла јед­на од пр­вих зе­ма­ља у Евро­пи ко­ја је усво­ји­ла фи-дин под­сти­ца­је и пи­о­нир у том по­слу.

– Од 1. ја­ну­а­ра 2016. сту­пи­ла је сна­гу но­ва бер­за стру­је и це­на се фор­ми­ра по си­сте­му ко има да по­ну­ди ви­ше стру­је, це­на је ни­жа. Да­нас је све ствар кон­ку­рен­ци­је. По­след­ња не­де­ља ја­ну­а­ра би­ла је из­у­зет­но хлад­на и то се од­мах од­ра­зи­ло на це­ну стру­је из ве­тра, па је тог да­на це­на би­ла и нај­ви­ша– ка­же он.

Под­се­ћа да су ин­ве­сти­ци­је опа­ле у по­след­њих шест го­ди­на и да је да­нас за ве­ћи­ну ин­ве­сти­то­ра мно­го да уло­же 1,2 ми­ли­о­на евра у са­мо јед­ну ве­тре­ња­чу. По­след­ње три го­ди­не но­ви вла­сни­ци су ма­хом ин­ве­сти­ци­о­ни фон­до­ви ко­ји су ку­по­ва­ли ве­тро­пар­ко­ве по ни­ским це­на­ма од оних ко­ји су их гра­ди­ли, јер ови фи­нан­сиј­ски ви­ше ни­су мо­гли да се но­се с овим ин­ве­сти­ци­ја­ма чи­ја се ула­га­ња вра­ћа­ју тек за 20 до 25 го­ди­на.

На пи­та­ње да ли оче­ку­је но­ве ин­ве­сти­ци­је и вра­ћа­ње злат­ног до­ба за ову вр­сту зе­ле­не енер­ги­је, Ху­ан је скеп­ти­чан и ка­же да је злат­но до­бра пр­о­шло. Ипак, оче­ку­је да це­на на­ста­ви да па­да с раз­во­јем но­вих тех­но­ло­ги­ја, али и чи­ње­ни­цом да су по­тро­ша­чи све­сни да се на овај на­чин по­бољ­ша­ва­ју еко­ло­шки и со­ци­јал­ни усло­ви, од­но­сно да се ће с но­вим ин­ве­сти­ци­ја­ма до­ћи до отва­ра­ња но­вих рад­них ме­ста. Пр­ви чо­век овог шпан­ског удру­же­ња, ка­же, да су из­гу­бље­на бр­ој­на рад­на ме­ста, да има слу­ча­је­ва где су ком­па­ни­је до по­чет­ка еко­ном­ске кри­зе за­по­шља­ва­ле и до 30.000 рад­ни­ка, а да их је да­нас у истим тим пред­у­зе­ћи­ма око 5.000 љу­ди.

Пра­ве­ћи па­ра­ле­лу где је Ср­би­ја у од­но­су на Шпа­ни­ју, Ми­лош Цо­лић, ди­рек­тор ком­па­ни­је „Њу енер­џи­ја”, ка­же да по­тро­ша­чи у Ср­би­је већ ко­ри­сте зе­ле­ну енер­ги­ју у оној ме­ри у ко­јој се она пр­о­из­во­ди и от­ку­пљу­је.

– По­сле до­но­ше­ња уред­би у ју­ну 2016. го­ди­не, ство­ри­ли су се усло­ви за ре­а­ли­за­ци­ју но­вих пр­о­је­ка­та. Но­ви пр­о­пи­си су нај­ви­ше би­ли нео­п­ход­ни за из­град­њу ве­тро­пар­ко­ва, те сма­трам да ће се из­град­њом ве­тро­е­лек­тра­на у ка­па­ци­те­ту од 500 ме­га­ва­та, ко­ли­ко има ин­ве­сти­то­ра са при­вре­ме­ним ста­ту­си­ма по­вла­шће­ног пр­о­из­во­ђа­ча елек­трич­не енер­ги­је, ство­ри­ти усло­ви да Ср­би­ја до 2020. го­ди­не пр­о­из­во­ди и тр­о­ши 27 од­сто зе­ле­не енер­ги­је – ка­же Цо­лић.

Ср­би­ја са­да тр­о­ши енер­ги­ју из во­де, из ве­ли­ких хи­дро­цен­тра­ла, ма­лих хи­дро­е­лек­тра­на, со­лар­них пар­ко­ва и ма­њих ве­тро­пар­ко­ва ко­ји су по­ста­ли опе­ра­тив­ни пр­о­шле го­ди­не. За го­ди­ну-две, та сли­ка ће се до­дат­но по­бољ­ша­ти, оце­њу­је он.

– Ко­ли­ки је удео об­но­вљи­вих из­во­ра енер­ги­је у укуп­ној по­тро­шњи, од­ре­ђу­је ин­сти­тут или ме­ха­ни­зам га­ран­ци­је по­ре­кла. Ми­ни­стар­ство енер­ге­ти­ке за­по­че­ло је пр­о­цес при­пре­ме под­за­кон­ских ака­та, ко­ји ре­гу­ли­шу пи­та­ње га­ран­ци­је по­ре­кла. Ве­ру­јем да ће се по­сле усва­ја­ња та­квих ака­та сте­ћи усло­ви да ку­пац од снаб­де­ва­ча до­би­ја пре­ци­зне по­дат­ке ко­ли­ко је зе­ле­не енер­ги­је у ис­по­ру­че­ној ко­ли­чи­ни елек­трич­не енер­ги­је – ис­ти­че он.

Но­вац ко­ји са­да из­два­ја сва­ко од 3,5 ми­ли­о­на до­ма­ћин­ста­ва у Ср­би­ји и пла­ћа пре­ко ра­чу­на ЕПС-а за зе­ле­ну енер­ги­ју ко­ри­сти се да би се по­ве­ћао удео у пр­о­из­вод­њи и по­тро­шњи.

Има­ју­ћи у ви­ду да је це­на стру­је у Ср­би­ји не са­мо еко­ном­ско тр­жи­шна, већ со­ци­јал­но-еко­ном­ска, а по­не­кад и по­ли­тич­ка ка­те­го­ри­ја, тре­ба­ло је пу­но вре­ме­на да се раз­би­ју не­ке пред­ра­су­де код по­тро­ша­ча.

 – Ду­го је до­ми­ни­ра­ло ми­шље­ње да су об­но­вљи­ви из­во­ри енер­ги­је не­што што је вр­ло ску­по. С дру­ге стра­на, сви­ма је ја­сно ко­ли­ко су ску­па по­стро­је­ња за пр­о­из­вод­њу зе­ле­не енер­ги­је, пре све­га ве­тро­е­лек­тра­не, па ни­је ре­ал­но оче­ки­ва­ти и да це­на мо­же би­ти ни­ска – за­кљу­чу­је наш са­го­вор­ник.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zarije bulatovic
Plaćeni oglas, vetroelektrane proizvode uglavnom nemačke kompanije. Ajde kaži njenoj premijerki NE, Gde su podaci sada o feed in tarifama u EU. Nemačka naredila da se ukinu u EU, a kod nas moraju da se daju.
Јован Ф
Цена струје из шпанског ветра најјефтинија, али је 60% фирми које су се тиме бавиле пропало кад је држава смањила субвенције??? Струја добијена из ветра је неупоредиво скупља од струје добијене из хидроелектрана, термо електрана или нуклеарних електрана и може да буде јефтина само ако је држава дотира. Тако да је текст пун противречности и лажних тврдњи, помало срамота за новинара и новину у којој је објављен.
nn
Cena proizvedene struje iz vetra nije najjeftinija, nego je medju najskupljima po proizvedenom kWh (faktori su investicija, odrzavanje, vek trajanja i potreba za alternativnim izvorom kada nema vetra). Vetrenjace traze mnogo cesce odrzavanje, proizvodnja se ne moze dugorocno planirati. Srbija ima dobar miks hidroenergije koja moze da kompenzira dane kada nema vetra i da "sacuva vodu" za dane kada ih ima (pogledajte sta se desava u Bosni trenutno sa Jablanicom i Ramom) a u isto vreme da termoelektrane rade u optimalnom rezimu rada.
FORum LIvii
Samo davanje subvencija za kupovinu i montiranje suncanih kolektora za grejanje sanitarne vode , moze biti prvi korak okretanja drzave ka zelenoj energiji i ekologiji .Sa toliko suncanih dana i sati , Srbija bi ustedila ogromnu kolicinu elektricne energije koju danas trose bojleri . Ja sam jos pre deset godina investirao i ugradio kolektore za vodu.Uz kucne uredjaje klase A++ i sijalice niske potrosnje , danas u mom racunu za el. energiju vecu stavku iznose takse nego potrosnja a ulaganja su se odavno vratila .
Čika Dragan
"Тренутно је цена струје из шпанског ветра најјефтинија." Možda jednog dana tako bude i u Srbiji, ali za sada nije. Trenutno se troškovi struje proizvedene vetrom dotiraju iz cene struje proizvedene u klasičnim termo- i hidro-elektranama. Možda treba razmišljati o modelima udruživanja građana tako da svoj novac, umesto u loto, kladionice, kockarnice,... ulažu u izgradnju vetroelektrana, postavljanje solarnih panela, ili u poboljšanje termoizolacije u svojim domovima.
035
Prinos od uloga u igrama na sreću je 50% , na obnovljivim energijama oko pola od toga , ostalo se dotira . Ne prate se ekološke štete u proizvodnji solarnih elemenata , ni od mini hidrocentrala , takođe dotiranih . Ako isključimo potrošnju papira , kladionice su bolje !
Zoran
U Srbiji to ne moze da bude, jer sva promaja ide na ljude.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.