Гамзиград чека закон о бањама

На обали Црног Тимока, одакле се види планина Ртањ, пет километара од царске палате Феликс Ромулијана, где је столовао император Гај Галерије, и 10 километара од Зајечара, налази се Гамзиградска бања.

У прелепом брдовитом амбијенту, као створеном за одмор, шетњу и рекреацију, са лековитом водом која исцељује многе болести, Гамзиград је данас – као и осталих двадесетак рехабилитационих (РХ) центара у Србији – далеко од „царске позиције” у туризму, каква би приличила оваквом бисеру.

Напротив, са оближњим хотелом у процесу приватизације и стечају, са зградом специјалне болнице старом четири деценије, у овој установи највише страхују да и њих не задеси слична пропаст, открива за „Политику” директор Специјалне болнице за рехабилитацију „Гамзиград” у Гамзиградској бањи др Раде Костић, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације.

– Наша болница је започела са радом 1978. и не покрива само ендокрине болести, где су главни Златибор и Чигота, и дисајне путеве, за шта је Сокобања. Радимо ортопедска општа дегенеративна стања и аномалије дечјег узраста, посебно обољења периферних крвних судова и вибрациону болест – наглашава др Костић, који већ три деценије ради у овој бањи, а на њеном челу је од 2001. године.

У Гамзиграду лече васкуларна обољења уз помоћ термоминералне воде температуре 42 степена Целзијуса, која садржи водоник-сулфид. Добијају је из неисцрпног извора, са дубине од 303 метра.

– Користимо нашу воду у затвореном базену, где постоје апарати за подводну масажу, затим у минералним кадама и кадама са галванском струјом, такође опремљеним масажерима, као и различитим врстама купки. Имамо и велику Хабард каду са дизалицом, за тешко покретне и непокретне пацијенте – објашњава директор.

Болнички стационар опремљен је са 235 постеља, од чега 90 уговарају са РФЗО, пружајући пацијентима боравак и комплетан медицински третман, наводи доктор Костић.

– Све остало је тржишно опредељено, укључујући и две викенд кућице које користимо током лета. Долазе нам пацијенти из целе Србије, поготово када је реч о васкуларној патологији, јер смо у том сегменту јединствени. Од пре десет година увели смо хипербаричне коморе и данас имамо две. Пун пансион са третманом у хипербаричној комори код нас сада кошта 7.000 динара, а у зависности од индикација, неопходно је између пет и 10 третмана. О нашим пацијентима брине 11 лекара специјалиста и један магистар кардиолог, као и четири млада стручњака на специјализацији и тим од 32 физиотерапеута, од чега 27 виших. Наравно, и медицинске сестре – каже Костић.

Специјална болница „Гамзиград” је самофинансирајућа институција. Према речима директора, раније су преко аранжмана са РФЗО остваривали годишње око 100 милиона динара прихода, а на тржишту још толико.

– Сада се структура променила, па смо од око 200 милиона динара прошлогодишњих прихода, 120 милиона реализовали преко фонда, а остало на тржишту. Имамо 120 запослених и половина прихода нам одлази на плате. Ова зграда од 5.500 квадрата тражи доста улагања. Проблеми су слични као и у другим бањама, то су раван кров и термоизолација – појашњава Костић.

У Гамзиградској бањи успевају да одрже квалитет здравствене услуге, да школују кадар и све то из сопствених средстава, наглашава директор Костић, коме је ситуација у српским бањама добро позната, као члану Управног одбора Удружења рехабилитационих центара Србије.

– Све што је урађено у вези са приватизацијом, испоставило се да је лоше урађено. Код нас је овде у процесу приватизације хотел „Ромулијана”, који је у фази распадања. Имају стечајног управника, а за нас је највећи проблем што је ово предузеће већински власник околног земљишта. Зато је овде све стало. У суседству имамо лоша искуства са приватизацијом бања у БиХ и Румунији – каже Костић.

Према његовим речима, пре десетак година започела је приватизација домаћих центара:

– Најпре су биле Ковиљача и Сокобања, као и Врњачка и Рибарска бања. Срећом, уз помоћ медија и Фонда ПИО који је тужио државу и РХ центре, тај суноврат је заустављен. Сада смо се сви оријентисали на тржиште, уз онај део пацијената који долазе на лечење преко РФЗО. С обзиром на то да нам је оснивач Министарство здравља, ми не управљамо собом, иако смо препуштени сами себи и принуђени да се сналазимо како умемо.

Други проблем је, наглашава Костић, што су нестале велике државне банке које су им биле ослонац.

– Од тада радимо преко државног трезора. Одсечена нам је могућност да узмемо кредит. Министарство здравља не дозвољава да заложимо ни део имовине и тако немамо гаранта. Ниједна банка неће да стане иза нас, јер не радимо преко њих, већ преко трезора. Ми смо заиста у најтежој ситуацији. Ко изгуби битку буде приватизован, као што су на жалост Врдник или Куршумлијска бања. Код приватизације се губи уговор са државом, односно здравствени садржај – објашњава наш саговорник.

Бањама треба неко да их финансијски подржи, јер су, како тврди др Костић, дошли до ивице:

– Сада је питање ко треба да уђе као партнер, и у ком односу. На пример, Гамзиградска бања није регистрована као бањско-климатско лечилиште. Србија нема закон о бањама, који би обавезивао локалну самоуправу на чијој је територији извор лековите воде, да о њему брине и  улаже у развој инфраструктуре. Тако је свуда у свету, али не и код нас. Држава мора то да уреди и стави под строгу контролу и заштиту лековити фактор, односно изворе термоминералне воде. Ту не сме бити компромиса. Кад свако буде знао своје место и улогу, тада ће сви да буду на добитку од коришћења овог блага.

На питање о могућности да бање откупе инострани улагачи, Костић цитира проф. др Томислава Јовановића, дугогодишњег шефа катедре за балнеологију са Медицинског факултета у Београду.

– Професор Јовановић каже: „Бање Србије су благодет српском народу”. Тиме је све речено: не дозволите страном улагачу да српском народу, који је овде рођен, продаје то лечење и ту воду. Да нам странци не продају оно што је наше. Светска је криза у погледу пијаћих вода, а Србија је најбогатија термоминералним изворима. Ако ми не разумемо шта значи довести страног партнера и препустити му ово богатство, а не искористити уз помоћ кредита и државе тај ресурс, наш највећи потенцијал, онда не знам о чему да причамо – наглашава Костић.

По његовом мишљењу, специјалне болнице треба да буду окосница свих бања, а око њих да се граде најразноврснији комерцијални садржаји. У то треба, као суинвеститоре, укључити и државу и приватне фирме.

– То је пут којим су кренули Мађари и постигли велике успехе. Исто је и у Словенији. Локална самоуправа и држава треба да буду ослонац и стуб развоја, а не да се препушта приватницима. Епицентар треба да буду специјалне болнице и медицинска струка, а око нас у концентричним круговима треба пустити друге да стварају и улажу, развијајући хотелске и забавне садржаје за одмор и рекреацију – наглашава директор Специјалне болнице „Гамзиград” др Раде Костић.