Недеља, 29.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Скулптуре као сведоци прошлости

Радови стваралаца као што су Јозеф Клеменс, Енрико Паци, Симеон Роксандић, Тома Росандић, Драгомир Арамбашић, Иван Мештровић изложене су у Дому Војске Србије
Кнез Михаило Обреновић, Енрико Паци, 1872.

„Кроз Албанију”, Јована Пешића, „За отаџбину” Ђорђа Јовановића, „Карађорђе” Петра Убавкића – неки су од назива дела која су од јуче изложена у Дому Војске Србије на поставци „Скулптура у служби историје”, а поводом обележавања Сретења. Из колекције Народног музеја у Београду одабрано је 34 дела како страних тако и наших знаменитих аутора, као што су Јозеф Клеменс, Енрико Паци, чувени Симеон Роксандић, Тома Росандић, Драгомир Арамбашић, закључно са Иваном Мештровићем.

Новија историја скулптуре у Србији у нераскидивој је вези са друштвеним, политичких и културолошким преображајем наше земље у последњим деценијама 19. и почетком 20. века, а стилске разноврсности сведоче о разликама у уметничким изразима, од минуциозног академском приступа са елементима класицизма, преко утицаја незаобилазног Родена и аутентичних тумачења сецесије, чиме је српска скулптура улазила у савремене европске токове.

– Кроз уметничко стваралаштво наших вајара, које ће посетиоцима бити доступно до 6. марта, могу се препознати преломни тренуци нашег друштва, можемо се подсетити истакнутих појединаца и њиховог утицаја на нас, а реч је о периоду од 1877. па до краја Првог светског рата. Портрети владара као и композиције инспирисане историјском тематиком у складу са националним романтизмом, пробуђеним после ослободилачких ратова и утемељења државе, својеврсна су сведочанства историјске прошлости Србије и њеног преображаја у модерну европску земљу, нека врста визуелне артикулације историје – каже Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја, и истиче да је та кућа, будући да јој је приоритет неговање и промоција националне уметности и културе, традиционално изложбама из својих колекција обележавала Дан државности.

Како додаје Вера Грујић, музејски саветник и ауторка поставке, неколико најстаријих изложених портрета, који се чувају у Народном музеју, урадили су страни уметници, зато што у време када су настали још увек није било ни једног нашег стасалог вајара. Најранија дела која припадају корпусу новије српске скулптуре, дакле она остварења чији су аутори први домаћи академски образовани ствараоци, школовани у иностранству, настала су током седамдесетих и осамдесетих година 19. века да би се почетком двадесетог века слика била употпуњена новим нараштајима наших вајара.

– Петар Убавкић и Ђорђе Јовановић налазили су се међу младим људима чије је школовање и усавршавање у иностранству стипендирала држава, очекујући од њих да стечена знања искористе за добробит свог народа. По повратку у земљу радили су као професори у гимназијама, а Јовановић је предавао и у Уметничкој школи. Убрзо им се придружио и Симеон Роксандић, рођен у Славонији, а затим на сцену ступају Драгомир Арамбашић, Јован Пешић, Пашко Вучетић, Словак Јан Корањек и други. Поменути вајари изводили су низ дела из домена меморијалне пластике и портрета знаменитих савременика, која су сећањем на славну прошлост указивали на смернице за будућност. Као учесници у ратовима оставили су бројне радове који сведоче о патриотизму, страдању и победи – прича Вера Грујић.

Један од начина економске и културне афирмације Србије у свету било је учешће на међународним изложбама, па су тако Убавкић и Јовановић учествовали на Светској изложби у Паризу 1889, годину дана касније на истом месту излагао је и Роксандић, да би се на поставци у Лондону 1907. налазила дела Јовановића, Роксандића и Боцарића. На европској сцени придружио им се ускоро и Иван Мештровић, закључује наша саговорница.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.