Уторак, 25.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

И школе и предузећа стварали стручњаке

У школама ученика у привреди координатор одржавао сталну везу с предузећима у којима су ђаци били на обуци, а сваки недолазак у фирму био изједначен с недоласком у школу
Никола Шите (Фото Ј. Даниловић)

Вршац – Пензионерске дане испуњене планираним активностима у Геронтолошком центру у Вршцу проводи професор математике Никола Шите (85), изузетно поштован у Граду под Кулом. Половину пуног радног века био је на челу некадашње Школе ученика у привреди, касније Техничке школе „Никола Тесла”. Сведок је промена у образовању мајстора и техничара.

Корисници дуалног образовања
– С Пољопривредном школом у Вршцу још пре четири године договорили смо се да будући кувари и конобари практична знања усвајају и примењују код нас. То је од обостраног интереса: они се свестраније припремају за будућа занимања, а наши пензионери освежавају свакодневицу. После завршетка школовања, уколико се код нас укаже упражњено радно место кувара или конобара, ученици већ сада себе препоручују радом и залагањем. Тако смо постали корисници будућег дуалног образовања – каже Драган Костадиновски, директор угледног Геронтолошког центра у Вршцу.

– Увек сам се, можда баш због негативног искуства које се стварало после лоше обављеног важног посла, највише плашио непромишљених новина и амбициозних креатора реформи. Јер, негативне последице у образовању далекосежније су од било које промашене инвестиције у привреди. Сваки промашај у реформи вуче за собом вишедеценијске велике штете по целу друштвену заједницу. Мишљења искусних наставника, па и мислећих родитеља, могу да буду корисна за реформаторе ове врсте – каже професор Никола Шите, па подсећа и упозорава на тешке последице које су оставиле такозване шуварице.

Наш саговорник запослио се 1957. године као наставник математике у основној школи на мађарском и српском језику (говори и руски), а после седам година, већ као професор, наставио је у тадашњој Школи ученика у привреди, у којој је већ читаву деценију функционисало дуално образовање. Године 1977. изабран је за директора, и на том месту остао је пуне две деценије, до пензионисања, захваљујући свом беспрекорном раду.

Каже да је педесетих и шездесетих година прошлог века индустријализација земље била главни друштвени циљ, а у центру пажње – образовање ђака и њихово оспособљавање за стручни рад. „Ем је предузеће добијало младог и оспособљеног стручњака, ем је он могао брзо да се ишколује и запосли.” Дуално образовање, које је код нас постојало још пре шест деценија, по њему је имало само добре стране, а само једну лошу: ученик је био страховито оптерећен. Радио је колико и мајстор, а у то време није било много машина.

Предузећа и школе заједнички су стварали и мајсторе с трогодишњим образовањем и техничаре с годином школовања више, јер је и интерес био обостран. Образовани су машинци, електричари, електро и саобраћајни техничари, возачи, ауто-механичари, авио-механичари...

– Све озбиљне фирме пажљиво су планирале свој развој, што је подразумевало и запошљавање стручне радне снаге, па су нашој школи исказивале потребу за одређеним струкама, чије је школовање, уз обавезну праксу, трајало три године – наставља директор Шите, како га и данас ословљавају Вршчани. – Пет дана у недељи била је организована преподневна обука у фирмама, уз поподневно освајање теоретских знања у школама. Суботом се само радило, а недеља је била слободна. Пракса је подразумевала да се ученик другог и трећег разреда озбиљно лати посла, што је фирма награђивала пристојним новчаним износима. Сећам се како су у „Утви”, која већ дуже време не постоји, наше ђаке изједначили са запосленима, па су будући мајстори примали и бесплатне топле оброке. Сада многа предузећа више не постоје, па је утолико теже уводити дуално образовање. Мислим да то и не треба чинити наврат-нанос, већ саслушати власнике и менаџере фирми, сачинити добре наставне програме и припремати кадрове по мери савремених предузећа, уз њихово прихватање дела обавеза у овом заједничком послу.

Директор Шите, који је испратио 33 генерације ученика, каже да су се ђаци најчешће опредељивали за занате и обављање обуке у оним фирмама у којима су већ радили њихови родитељи. У току праксе, само добри мајстори били су задужени за њихову обуку, а од мишљења ментора и од залагања ученика у фабрици и школи зависио је њихов будући радни однос. Такође, каже нам саговорник, школа је имала координатора, искусног наставника, који је одржавао сталну везу с предузећима у којима су ђаци били на обуци а сваки изостанак с праксе третиран је као недолазак у школу.

– Са смањивањем обуке у фабрикама почело је опадање интересовања привреде за недовољно оспособљене кадрове, што је, уз изостанак развоја предузећа, а потом и због школовања ђака за мање тражене струке, утицало на раст броја незапослених. Уз све, с тродневне обуке у фирмама прешло се на практичну наставу у школским радионицама, што је било недовољно, јер школе нису могле да прате развој и набавку нових машина. Само теоретско знање није довољно – истиче професор Никола Шите, сведок развоја и својевременог напуштања, а сада поново актуелног дуалног образовања код нас, и наглашава да „све средине дугују некадашњем дуалном образовању”.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zana
Slazem se sa profesorom, bila sam djak Vrsacke ekonomske skole, praksu sam radila u Opstini Vrsac, ali posao nisam dobila po zavrsenoj srednjoj skoli 1979 godine jer nisam bila clan KPJ a isto je tako i danas cini mi se. Inace pozdravljam profesora i zelim mu dobro zdravlje, divan covek i pedagog.
Zoran
Vi ste imali strucnjake samo jednom u svojoj istoriji. Odlazili vam ljudi u Prag, Grac, Francusku, skolovali se i vracali se. I vidi cuda: Dobijali posao. To je bilo pre 2. Sv. rata. Sve ostalo je slabo ili nista.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.