Уторак, 26.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Љубомиру Симовићу уручена награда „Доситеј Обрадовић”

Доситеј, уз Стерију, заузима посебно место, они су оријентири и путокази, не само кад је у питању наша књижевност, него и када је реч о судбини и историји нашег народа, нашег језика и наше културе, истакао је Љубомир Симовић
Са свечаности у САНУ (Фото Н. Неговановић)

У свечаној сали Српске академије наука и уметности, награда „Доситеј Обрадовић”, коју додељује истоимена Задужбина, уручена је Љубомиру Симовићу (1935), песнику, драмском писцу, романописцу, есејисти, академику САНУ. Награду, која се састоји од плакете с ликом Доситеја Обрадовића, повеље и новчаног износа, уручио је проф. др Душан Иванић, председник Управног одбора Задужбине „Доситеј Обрадовић”. Жири је радио у саставу: Војислав Јелић (председник), Славко Гордић, Марко Недић, Драган Симеуновић и Мирко Васиљевић.

О награђеном песнику беседио је проф. др Радивоје Микић. Од објављивања прве песме Љубомира Симовића, песме „Балада о обичном човеку”, подсећа Микић, прошле су шездесет и четири године и опус Љубомира Симовића је у овом часу сложен, сложен на онај начин на који су били сложени опуси наших великих писаца између два светска рата, писаца какви су, пре свега, Иво Андрић, Милош Црњански, Растко Петровић и Момчило Настасијевић. Као што су они са лакоћом са поезије прелазили на прозу, са кратких облика на оне који су суштински епски или драмски, са чисто фикционалних остварења на она која подразумевају и документарну подлогу, тако је то чинио и Љубомир Симовић, крећући се од лирских медаљона, као што је, примера ради, „Видик у Аушвицу” ка поеми, као што је, рецимо, „Субота”, драмама, какве су „Чудо у Шаргану” и „Путујуће позориште Шопаловић” и специфичном облику романа-хронике, какво је „Ужице са вранама”, исписујући успут и есејистичке текстове, тумачећи дела ликовне уметности, коментаришући врло разнолике појаве у нашем јавном животу, крајем прошлог и почетком овог века, када су се системи вредности сурвавали пред нашим очима. И мада је у овом часу опус Љубомира Симовића веома разноврстан, нема сумње да је поезија нуклеус Симовићевог дела, она тачка из које све полази и у коју се све враћа, тачно онако како је рекао Аугуст Вилхелм Шлегел истичући да је поезија „заједничко средиште свих уметности, у које се оне враћају и из којег поново излазе”.

А кад год говори о поезији Љубомира Симовића, додао је Микић, критичар мора да зазебе, и то не само због одговорности коју и иначе носи његов задатак, већ и због тога што излази на проверу пред аутора који је, између осталог, написао и једну од најбољих есејистичких књига – „Дупло дно”. Ову књигу је Симовић објавио у неколико верзија (у првом издању, „Просвета”, Београд (1983), она је садржала само десет есеја, у другом издању, у оквиру Симовићевих дела у пет књига, СКЗ, БИГЗ, „Просвета”, „Дечје новине” (1991), њу већ чини 21 оглед, док је у трећем издању, „Стубови културе” (2001), књигу чинио 31 оглед, а у оквиру Одабраних дела Љубомира Симовића у дванаест књига, издавач „Београдска књига” (2008), у „Дуплом дну” обрела су се 34 огледа ). Овај инвентар издања и броја огледа има за циљ само једно – да укаже на степен Симовићеве привржености једном задатку који није примаран задатак песника, али се тиче и тумачења песничке вештине, у распону од усменог песништва до стваралаштва наших савременика, као што је, примера ради, Милосав Тешић, и указивања на улогу песништва у култури.

У свом слову, награђени песник је рекао да је велика част постати добитник награде која носи име Доситеја Обрадовића. У мноштву наших старих писаца, чијим се делима често враћамо, Доситеј, уз Стерију, заузима посебно место. Њих двојицу Симовић доживљава као поуздане оријентире и путоказе, не само кад је у питању наша књижевност, него и када је реч о судбини и историји нашег народа, нашег језика и наше културе. О Стерији је писао у неколико прилика, док се Доситејем и његовим делом темељније бавио када је писао поговор за његову књигу „Живот и прикљученија”, која је, заједно са „Писмом Харалампију”, објављена 1989. године у Нолитовој библиотеци „Српска књижевност”.

Већ из наслова тог поговора – „Доситеј на коњу Белерофонтовом” – може се закључити да је у том тексту Симовић посебну пажњу посветио истраживању естетских и песничких вредности дела. Читајући Доситејева дела, каже Симовић, на свакој страници, налазио је доказе да нису у праву они који су, као Владан Десница, тврдили да је проповедник у Доситеју угушио песника, а да су у праву они који су, као Војислав Ђурић, закључивали да „такву прозу – набреклу, духовиту, сугестивну – могу да пожеле и велики уметници”.

У музичком програму учествовали су Катарина Јовановић и Гудачи Лола класик. Програм је водила Рада Ђуричин.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jovan
Neverovatno koliko ovaj covek voli da prima nagrade! Upumpavanjem stade veci od Miodraga Pavlovica, Ivana V.Lalica, Stevana Raickovica.Gospodin Simovic je naslagao u naramke nagrada vise od sve trojice zajedno, na primer. Ali tasnina je cudo.
Jovan
Citao sam poeziju Simovica jos iz uzickih dana koju je objavljivao po zavicajnim casopisima mladi komentatoru u sigurnoj zavetrini pseudonima. A sto se pohlepe kolekcionarstva tice tu ne bih imao sta da dodam. Na posletku navedite jedan argument zasto bih ja , pobogu, zavideo Simovicu , samo je uporedjena opsta pumpacina i lakorukost primanja nagrada sa, po mom utisku, daleko znacajnijim pesnicima.
циник овдашњи
Завист је Јоване још веће чудо. Мада ми не иде у главу како Ви можете да завидите једном Љубомиру Симовићу, великану српске књижевности, којега цео (културни) свет зна, док за Вас не зна нико, а тако ће и остати довека, једноставно нисте иста категорија. Али демократија нам је дала могућност да свако може да каже своје мишљење, Ви о Љубомиру Симовићу а ја о Вама. Наравно, више бих волео да се препиремо око његове поезије али, не знам зашто, имам утисак да је нисте читали.
Vladija Sarac
Dr Wongar, ovaj clanak je o poznatom pesniku Ljubomiru Simovicu, a ne o vama. Od kako ste dobili pocasni doktorat (Univerziteta u Kragujevcu!!), ne prestajete da se hvalite na stranicama Politike. Cudo da niste po stoti put pomenuli nebulozu da ste predlozeni za Nobelovu nagradu... Vec smo milion puta culi vase tuzbalice
Dr.Sreten Bozic -Wongar
U redaciji "Vesti " u Uzicama gde sam 1956 radio kao reporter sa nama je bio tokom letnjeg raspusta i studen filozofije Ljbomir Simovic,nesto mladji . Pokorovitelj lista bio je Slobodan Penezic. Penezic je za sebe i svoje kolge iz Udbe napravio veliki letnjikoac na Tari. Napisao sam o tome opsirniju reportazu koja je stampana u Tutistickoj Stampi ,Beograd. Dobio sam momentalni otkaz i unet u Crnu Listu - Zabranjeno mi je stampanje dozivotno.Ilegalno sam pobegao preko granice i peske otisao za Pariz gde sam dobio politicki azil.U Australiju sam stigao 2 godine kasnije kao raseljeno lice . Umesto pasosa imao sam ceduju od Francuske policije na kojoj je pisalo." Ova osoba tvrdi da se zove Sreten Bozic..." Nisam znao ni reci Engleskog jezika.... 5 godina kasnije zakucao sam na vrata Austraskog knjizevnika Alan Marshall-a da me uci da budem pisac.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.