Мари и Федерер на проби, Ђоковић на одмору

Од тренутка када су у Мелбурну блистави резултати шестоструког шампиона прекинути тешким поразом од 117. на свету Дениса Истомина, у календару Новака Ђоковића се проширила пукотина од готово 50 дана. По некима превише за врхунског тенисера, по другима неопходан одмор од свега што се дванаестоструком гренд слем шампиону дешавало у претходних осам месеци пада форме.

У унапред одређени распоред, наш тенисер је потом убацио Дејвис куп и меч са Русијом, почетком овог месеца, али у Нишу нисмо видели напредак. На самом почетку меча са Медведевом појавили су се проблеми са раменом, али је – срећом по њега и репрезентацију – руски тенисер први попустио и предао меч, а потом га је дубл Зимоњић-Троицки спасао од потребе да још једном заигра у Чаиру.

Неизвесност је главна одлика свега што прати Новака од прошлогодишњег тријумфа каријере на Ролан Гаросу, па се уплела и у његово учешће на турниру у Дубаију (500 поена), од 27. фебруара. На старту сезоне га није планирао, затим се појавила потреба за попуном програма, али су проблеми у Нишу били један од разлога да се четвороструки шампион захвали организаторима за накнадно додељену специјалну позивницу.

Зато је предстојеће огледање у Дубаију – за овдашње љубитеље тениса али и оне широм света – пре свега увид у тешко предвидљиве могућности још двојице шампиона. Енди Мари је у финалу годишњег турнира у Лондону преузео не само врх АТП листе – престигао је Ђоковића у директном сусрету, у последњем мечу сезоне – него и терет који круна носи. Бреме је одмах отежала и круна у Бакингемској палати, додељујући му титулу „сер”, као првом британском броју 1 у синглу.

Као што то већ бива, британски новинари су брзо добили прилику да покажу циничан однос према Маријевим резултатима, јављајући како је „сер Енди” глатко изгубио од другог рекета света Новака Ђоковића у финалу Дохе, првог турнира сезоне (6:3, 5:7, 6:4).

Било је и оних западних медија који су пожурили да порекну претходно уздизање Марија, насловом „Заборавите број 1, Ђоковић и даље влада”, али ствари нису тако једноставне и тенис се на почетку 2017. није свео на дуел прве двојице са АТП листе.

Убрзо после сензационалног Ђоковићевог пораза у Мелбурну испао је и Мари, једнако неочекиваним поразом од Михаила Зверева, а до трона је стигао нико други до Роџер Федерер, додајући у 36. години својој ризници 18. гренд слем титулу, прву после пет година, односно другу после целих седам.

У финалу из времеплова, Швајцарац је надјачао и надиграо другог повратника, свог старог ривала Рафаела Надала. Дубаи му свакако није приоритет јер форму мора да темпира за свој омиљени Вимблдон, али ће са Маријем бити у центру пажње свих који желе да прогнозирају колико апослутни рекордер највећих турнира може још да траје. О скоку његових амбиција говори и податак да је уговор о учешћеу у свом Базелу продужио до 2019…

Новаку Ђоковићу, међутим, предстоје два последња турнира из серије тврдих терена на којима је постизао најбоље резултате. У Индијан Велсу (9. март) и Мајамију (22. март) брани прошлогодишње титуле, а неуспеси могу да имају изразито негативан психолошки ефекат, јер би њима завршио комплетан циклус на најомиљенијим теренима.

Из незаборавне серије титула на тврдим теренима 2015-16, није до сада успео да одбрани ни једну: Њујорк, Пекинг, Шангај, Париз, Лондон, Мелбурн… Сада му предстоје везани амерички турнири. У финалу Индијан Велса је прошле године прегазио Раонића (6:2, 6:0), а у Мајамију Нишикорија (6:3, 6:3)…