Четвртак, 05.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
45. ФЕСТ

Победнички у фестивалски почетак

У самом старту награде за Карлоса Сауру, Љубишу Самарџића и свечана премијера Кустуричиног филма којој присуствује и Моника Белучи
Карлос Саура, гост овогодишњег Феста (Фото лична архива)

Међу 95 премијерних, од укупно 115 филмова који ће се у наредних 10 дана приказивати на 45. Фесту, јесте и филм „Саурина хота” („Jota de Saura”) Карлоса Сауре. Легендарном шпанском редитељу вечерас ће на церемонији отварања београдског фестивала свечано бити уручена награда „Победник” за каријеру. „Београдски победник” за изузетан допринос филмској уметности намењен је нашем славном глумцу, редитељу и продуценту Љубиши Самарџићу, а „трешњицу на торти” за раздрагану фестивалску публику свакако ће представљати појава Монике Белучи на великој сцени београдског Сава центра. Белучијева игра главну женску улогу у најновијем филму Емира Кустурице „На млечном путу”, са којим вечерас почиње 45. Фест. Онако, баш светски!

 Осим вечерас у Сава центру, публика ће бити у прилици да се дружи са Карлосом Сауром (1932) и сутра у Југословенској кинотеци где ће му бити уручен и „Златни печат” ове институције и приказан његов најновији филм, у 17 сати у оквиру програма „Фокус Европа”. Познаваоци његовог стваралаштва, али и нека нова, млада публика, биће тако у прилици да виде са каквом је суптилношћу и раскошном редитељском мајсторијом Карлос Саура сада приближио живост и харизматичност шпанског (арагонског) плеса хота, игри налик на валцер, али са кастањетама. И још нешто, да се увере са колико младалачке стваралачке енергије и жеље за животом овај 85-годишњи аутор још увек располаже. А први филм „Заливи” снимио је још 1959. године.

 Шпански грађански рат, политика, Франкова репресија, религија, секс, литература, традиционална музика и плес, све је то у богатом опусу Сауриних филмова чији је домет фасцинантан. Каријеру је започео снимајући политички ангажоване, субверзивне филмове, а као редитељ, писац и фотограф проналазио је и развијао лепоту из конвенционалне структуре шпанске културе, стварајући мистериозан амбијент у свести гледалаца спремних на изазове метафора и игре стварности и маште.

Смоки „национале”
Великан југословенског и српског глумишта Љубиша Самарџић, своју плодну каријеру започео је још 1960. године, градио је до неслућених висина и са великим успехом надоградио и редитељским и продуцентским послом.
 Надимак Смоки остао му је још после улоге у филму „Пешчани град” из 1962, а вишемилионском аудиторијуму прирастао је срцу и као Шурда, лик из ТВ серије „Врућ ветар”.
 Самарџић је уз Милену Дравић и Велимира Бату Живојиновића највећа легенда југословенских и српских филмова за које је био награђиван. Све своје награде даривао је Кинотеци у којој постоји његов легат. Њима се сада придружује и „Београдски победник” 45. Феста, за допринос филмској уметности.
 

 Као мајстор лепоте форме (Буњуел је знао да каже да му је Саура омиљени шпански редитељ) Карлос Саура је створио филмове попут „Делинквената”, „Лова”, „Ане међу вуковима”, „Танга” „Фламенка”, „Кармен”, али и култни „Змија у недрима” („Cria Cuervos!”) са оном незаборавном филмском песмом „Porque te vas” и са Џералдином Чаплин, једном од његове четири жене са којима има седморо деце.

 Присећајући се својих почетака у недавном разговору за „Политику”, Карлос Саура је рекао: „Када сам снимио свој први филм 1959. имао сам срећу да он буде приказан у Кану, али је 15 минута филма било цензурисано. По повратку у Шпанију помислио сам да је то мој крај, био сам убеђен да више нећу снимати филмове. Један веома добар пријатељ са Кубе стигао је у Шпанију и позвао ме да одем с њим на Кубу и да тамо радим. Стигао је и позив из Америке, али ја нисам могао да одем, желео сам да живим свој живот у Шпанији. Када су се ствари после мог првог филма мало стишале, одлучио сам да наставим да снимам са веома мало средстава, али са потпуном властитом контролом. Тако сам снимио `Лов`. За четири недеље, са четири лика и са екипом од свега четири члана. Велики међународни успех `Лова` био је пресудан за наставак моје каријере, која ево и до данас траје”.

 На питање зашто се после више од две деценије снимања друштвено-политички ангажованих играних филмова у једном тренутку окренуо страсним, готово љубавним документарним филмовима о фламенку, Саура је за „Политику” одговорио:

„То је велика уметничка форма. У Шпанији смо срећни што смо створили тако моћну музику, а фламенко све то интегрише. Људи и данас цене како ова игра комуницира са околином. Фламенко је жив, јак, расте као јединствена уметничка форма са снажним личностима. Треба знати да је шпански фламенко производ многих култура, прави котао јеврејских, арапских, хришћанских утицаја и мешавина северне и јужне шпанске културе. Нико не зна како је и зашто до тога дошло, али са фламенком смо добили леп производ свих тих утицаја”.

   У свеукупном креативном процесу Карлоса Сауре, како каже, најтеже је писање. „Писање је највећи посао који мушкарац може да уради. То захтева снагу воље, јер радите у самоћи, сами гурате себе и сами себе критикујете. Када почне снимање, самоћа нестаје. Око себе имате велики број људи који дају инструкције. Од свега тога се створи јединствена покретачка сила. Писци морају да пишу, редитељи да праве филмове и ја то некако већ деценијама мирим.”

Моника Белучи о улози Младе

Коментаришући недавно за „Политику” вишегодишњи рад са Емиром Кустурицом на филму „На млечном путу”, италијанска дива Моника Белучи, гошћа 45. Феста, између осталог је рекла: „Веровала сам у овај пројекат који је од мене захтевао креативан рад са Емиром Кустурицом. Урадила сам све што до сада нисам радила јер је он написао тако леп филмски лик који је за мене био заиста прави поклон”.

 О својој партнерки у филму, нашој глумици Слободи Мићаловић, Белучијева је изјавила: „Оно што ми се допада код Слободе јесте то што је са невероватном глумачком снагом кроз свој лик показала све лудило овог света. Њена Милена је експлозивна младост, а моја Млада искуство и зрелост и дивно је видети та два лика заједно...”

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.