АМАДАМ лансира Србију у тродимензионалну Европу
Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву, заједно са партнерима са Универзитета у Болоњи и предузећима из Италије, Хрватске и Босне и Херцеговине, представио је јуче у Београду пројекат АМАДАМ, један од само 10 одсто колико је Србији одобрено у оквиру највећег програма за финансирање науке у Европи „Хоризонт 2020”.
– Наравно да су студије прилагођене „болоњи”, логично је да ми предњачимо по томе у Европи будући да је овде потписана и декларација. Незахвално је питање да упоредим студенте пре и после увођења новог система студија, јер увек добијате различите студенте, а добри су увек добри. Међутим, могу да кажем да је просечно знање на студијама ниже него раније с једне стране, са друге, добија се више практичних знања – каже проф Минак.
Студије коштају око две хиљаде евра годишње, али су скупи трошкови живота у Болоњи, тако да је за годину дана потребно од шест до осам хиљада евра. Мали број студената има стипендије, смештај је могућ и у студентским домовима или јефтинијим градовима око Болоње, а за разлику од Србије, девојке чине половину студената машинства (чак преовлађују на смеровима који су везани за менаџмент).
– У овом региону нема незапослености, а Италија је земља мотора и машина, па сваки, чак и најгори студент добија посао недељу дана пре дипломирања. Зато ми је буквално немогуће да пронађем Италијане за докторске студије, тако да углавном узимам младе из Украјине, Србије, Аргентине... – каже др Ђанђакомо Минак.
Тим др Снежане Ћирић Костић истражује замор материјала код 3Д штампаних производа који се све више користе у медицини, аутомобилској и ваздухопловној индустрији. 3Д штампање је технолошко средство које још нема масовну примену у Европи, чуло се на скупу, али однедавно представља приоритет Европске комисије.
Употреба је широка, а рецимо и да је тим др Мирослава Трајановића са Машинског факултета у Нишу већ користио 3Д штампање у хирургији, за израду имплантаната.
Да сама идеја није увек довољна, јер је велика конкуренција у европској науци, потврдио је продекан проф. др Златан Шошкић, такође део овог тима. Он је објаснио да је потребно конкурисати и по неколико пута, а велику улогу имају и лобисти у Бриселу, којих Србија нема довољно.
Зато је за успех овог пројекта пресудна била подршка у Бриселу колега са Факултета техничких наука из Новог Сада, посебно проф. др Слободана Мораче.
– Наш пројекат је потекао из нашег искуства и сарадње са Универзитетом у Болоњи која се развијала дуже од деценије. У читаву причу је укључено и мало дизајнерско предузеће „Студио Педрини” из Болоње са којим је Универзитет већ имао сарадњу у области 3Д технологије. Експериментално испитивања узорка обавиће се на Универзитету у Болоњи, а обликовање научних резултата у форми инжењерских правила обавиће се у сарадњи са конструкторима и дизајнерским предузећима „Педрини”, „Топоматика” из Загреба и „Пламинго” из Грачанице (БиХ) – објаснила је др Ћирић Костић.
У наредне четири године, током реализације пројекта, инжењери из предузећа ће радити као универзитетски истраживачи, а наставници сарадници као инжењери тих предузећа.
Др Снежана Ћирић Костић била је руководилац и претходног пројекта „ИМПулс” (од 2011. до 2013. године) у оквиру којег је на факултету у Краљеву основана Лабораторија „3Д Импулс”. Лабораторија је изграђена средствима ЕУ, а вредност опреме је око милион евра. Када се кренуло са овим пионирским послом, сви су говорили да је то неизвесно.
– Лабораторија је до данас методом 3Д штампе израдила више од 450 различитих прототипа, нових производа и унапређених производа за мала и средња предузећа из Србије и региона. Они који су говорили да у овоме нема будућности јако су се преварили: Србија ради, постоје иновативна предузећа која масовно користе наше услуге – рекла је за наш лист ова професорка.
Она објашњава да ова технологија пружа велику шансу маштовитим конструкторима и дизајнерима, да је предност што нису потребни квалификовани радници за машинама, отвара простор за идеје као што су производња током космичких летова, али и у сопственом дому.
Показујући нам неке од модела, она додаје да се 3Д штампом могу произвести изузетно сложени геометријски облици, који су атрактивног изгледа и функционални.
Рецимо и да је „Хоризонт 2020” у програму Европске уније који има буџет од 86 милијарди евра, а из Србије је конкурисало 1.084 пројекта. Српски истраживачи, универзитети, институти и мала и средња предузећа предлагали су пројекте самостално или као део великих међународних конзорцијума. Успех је утолико већи што Србија није чланица ЕУ, а постиже напредак већи и од неких држава чланица.
По речима помоћника министра просвете Виктора Недовића, можда делује скромно то што нам је одобрено само 10 одсто пројеката, али треба знати да је европски просек око 12 одсто.
– У односу на претходни оквирни програм (ФП7), који је трајао од 2007. до 2014. године, према појединим показатељима смо знатно напредовали, за разлику од неких других држава које нису чланице ЕУ, попут Швајцарске, Норвешке, Турске, Израела и Исланда, где индикатори показују стагнацију или тренд опадања – каже Недовић.
Уз подршку Центра за промоцију науке „3Д Импулс” је организовао конкурс „НеМогући дизајн“, на којем су студенти, млади дизајнери и инжењери до 30 година, представили објекте израђене на 3Д штампачу. Неке од награђених радова могли смо да видимо и на јучерашњем представљању пројекта АМАДАМ у хотелу „Парк” у Београду.
Подели ову вест





Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.