Рижото по рецепту компјутера „Вотсона”

Откако се пре шест година прославио победивши у квизу „Џепарди”, моћни рачунар „Вотсон” компаније Ај-Би-Ем прешао је дуг развојни пут и данас помаже лекарима, трговцима и финансијским установама. Његов главни адут је способност да из обиља података извуче оно што је потребно, било да је то препорука лека у терапији рака или рецепт.

„Вотсон” се не програмира, он учи и сам доноси закључке. Како би тестирали његову способност да дође до нових идеја, истраживачи су се окренули кулинарству. Испоставило се да када у бази има на хиљаде анализираних рецепата, машина брзо „укапира” који се састојци најбоље слажу и који су начини кувања адекватни за коју намирницу.

Он не може да замени правог мајстора кухиње, али може да му помогне и то је пре неколико дана показано на првом јавном кувању са „Вотсоном” у Србији. Гостима Ај-Би-Емовог скупа, посвећеном когнитивном рачунарству, послужен је рижото од арборио пиринча, спремљен по рецепту апликације засноване на вештачкој интелигенцији.

– На основу убачених намирница „Вотсон” даје предлог који можете да уважите, а и не морате. Насумично сам убацио две намирнице, он је избацио остатак. Кад сам прихватио комбинацију, понудио је рецепт и прилагодио га италијанском стилу, за који сам се определио, а могао сам и по индијском – рекао је кувар Бојан Шундић.

Да ли је до „Вотсона” или до кувара, рижото је био одличан. Шундић

признаје да је са свим похрањеним рецептима компјутер искуснији од било код мајстора.

– Не верујем да уме да кува. Не бринем се да ће роботи да нам преотму посао. Кад једног дана машине буду крчкале јела, тек онда ће прави кувари представљати атракцију и биће нам још боље – нашалио се.

Од прошлог јуна, када се „Вотсон” појавио као бесплатна веб-апликација, хиљаде људи су га испробале не само да би импресионирали госте него и да би се лакше изборили са ограничењима у исхрани као што су алергије или осетљивост на глутен.

Његове могућности су неисцрпне и у другим делатностима. У једној њујоршкој болници за лечење рака „Вотсон” помаже онколозима да брже приступе релевантним информацијама како би поставили дијагнозу и персонализовали терапију.

– Он може да на основу слике ткива, захваљујући огромној бази коју је „прочитао”, са великом поузданошћу открије тумор. Пример употребе би био у регијама у којима се догађа да постоји један лекар на 2.000 пацијената, који често могу бити удаљени. Затим у образовању може да дође до оптималних, прилагођених наставних програма, а у научним истраживањима може да повезује концепте из научних радова и даје препоруке које могу знатно да убрзају пут до нових открића – објаснио је Александар Дебелић, консултант за когнитивне технологије у Ај-Би-Ему.

Деведесет одсто података који данас постоје настало је у последње две године, али највећи део, чак четири петине, чине неорганизовани „мрачни подаци”. Будућност припада оним организацијама које буду успеле да споје дигитално пословање са дигиталном интелигенцијом, а то значи да у обиљу податка дођу до оних правих који ће побољшати пословање.

На скупу је приказано како алат базиран на „Вотсону” помаже маркетиншким агенцијама да зачас направи рекламну кампању намењену бициклистима захваљујући подацима из разних база: од списка старих купаца до података са друштвених мрежа до временске прогнозе. Постоји алат који тумачи тон коментара корисника друштвених мрежа. На пример, да на „Твитеру” препозна да ли је реакција на неки производ или компанију позитивна или негативна.

На актуелно питање да ли ће машине у будућности заменити људе, америчка компанија има одричан одговор.

– Први принцип когнитивног рачунарства је сврха. Технологија не може да буде замена за људе него продужена рука, да помогне да лакше дођемо до информација и закључака. Други принцип је транспарентност, да бисмо веровали систему, морамо да знамо одакле су информације и то је строго контролисано. Треће је искуство. Када „Вотсон” учи, с њим раде највећи стручњаци у својим индустријама – нагласио је Дебелић.

Ј. Ј. К.