Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Одани пријатељ Душко Радовић

Био је први српски писац који је разумео и умео да користи нове медије, волео их је и ценио више од књиге, али је у тој љубави више афирмисао књижевност, него медије
Душан Радовић (Фото Википедија)

Душан Радовић (1922–1984), каже Мирослав Максимовић, необичан је писац. Сличног нема међу значајним српским писцима из друге половине 20. века. Био је реформатор у књижевности. Реформатори су, чешће, несхваћени, него популарни, а Радовић је био и остао популаран, не повлађујући, никад и нигде, нижем укусу и очекивањима публике. Био је један од зачетника модерног израза у српској поезији после Другог светског рата, а истовремено и веома оштар критичар модерне поезије. По делу је био модерниста, а по схватањима конзервативац: у књижевности је ценио класичне особине – једноставност и разумљивост. Био је професионални писац – углавном је писао за плату и по наруџби – а нема ниједног тзв. слободног уметника који је толико тражио нова решења и измишљао нове облике израза, чак и жанрове. Писао је много, и стално, али никад није написао обимом велику књигу.

Српска књижевна задруга, у 108. „Колу”, као 725 књигу, објавила је „Изабране песме” Душана Радовића. Избор је начинио и предговор написао Мирослав Максимовић, један од највећих познавалаца дела Душана Радовића. Уз Максимовића, о Душану Радовићу говорио је и Матија Бећковић, а Радовићеве стихове казивали су Јована Стевић и Марко Тодоровић.

С Душаном Радовићем, испричао је Бећковић, упознао га је Милован Данојлић, пре пола века. Од тог првог дана, више се нису раздвајали. Бећковић не познаје оданијег пријатеља од Радовића. Он је, наглашава Бећковић, признати геније – непризнате књижевности, непризнати зачетник наше модерне поезије. Већ 33 године на оном је другом свету, а нема дана да га неко не цитира или се не упита шта би о томе рекао Душко. Писао је огласе, рекламе, куварице, најаве, траћећи свој велики дар. Није било крупније главе, на нижем положају. Није себе сматрао ни песником, ни уметником, није веровао у спонтану инспирацију, писао је по наруџбини. Није био човек књиге, веровао је да је књига превазиђена. Имао је старинску главу, али је користио нова технолошка достигнућа. Сигурно би се радовао, сматра Бећковић, када би видео своју књигу у „Колу”, на чијим корицама је Змајев знак. Радовић је Змај после Змаја.

Није се родио у Београду, у њега се доселио кад је имао шеснаест година, али је постао, и по темама и по духу, најбеоградскији, од свих наших писаца – и као такав, вели Максимовић, никада није добио главну (Октобарску) београдску награду. Први је српски писац који је разумео и умео да користи нове медије, волео их је и ценио више од књиге, али је у тој љубави више афирмисао књижевност, него медије: његови слушаоци и гледаоци нису ни знали да, у ствари, гутају пилуле модерне поезије.

Није било крупније главе, на нижем положају

Његова књижевна судбина почела је сасвим обично. Крај Другог светског рата дочекао је у војсци, а потом се демобилисао, да би могао да студира. Уписао је филозофски факултет. Није му пријао – „нити ми се допадала настава на факултету, нити сам био расположен да се много мучим” – па се запослио у једној београдској мензи као благајник. Тих мензи је тада било много, сељакао се из једне у другу, кокетујући још са факултетом. Био је очајан, осећао је стегу бесмисла свакодневног живота. То осећање познато је из биографија многих писаца, па је решење изласка из животне загушљивости нашао тамо где и они: „Тражећи спас, вратио сам се старој и стидљивој љубави – писању”. (Још као дечак писао је песмице, чак и објављивао.) Тако му је једна песма, игром случаја, променила живот.

На средини 20. века, неколико година после Другог светског рата, објављено је, у низу, пет књига нових песника, које су промениле српску поезију тог доба и битно утицале на њену слику у читавој другој половини тог века: „87 песама” (1952) и „Стуб сећања” (1953) Миодрага Павловића, „Песма тишине” (1952) Стевана Раичковића, „Кора” (1953) Васка Попе и „Поштована децо” (1954) Душана Радовића.

Душан Радовић је проглашен за зачетника модерне српске поезије за децу, и ту је остављен. Донекле је разумљиво зашто је то тако. Прво, наглашава Максимовић, Радовић је свој подухват започео на терену књижевности за децу, а сматра се, прећутно, да је она – споредни књижевни терен. Друго, он је био усамљеник, није наступао у модернистичкој екипи која има и критичаре и промоцију, тако да нико није ни приметио шта он ради. Треће, касније, када је већ био признат и цењен писац за децу, овај песник је постао и широко популаран међу одраслима, био је (нестандардни и невољни) забављач маса, а књижевна елита није расположена да такве схвата озбиљно. Тако да је то још једна необичност овог аутора, необичност његове књижевно-историјске судбине: истовремено је био и признат и слављен, а непризнат и прећуткиван.

 

Београде, добро јутро

На плавом тигању неба, сунце на око.

***

На Авали трепери телевизијски торањ као казаљка на ваги.

***

Ноћас је Месец био велики и здрав, као главица купуса. И јутрос се спустио у једну кацу, у горњем делу Земуна.

***

Док ми дремамо и зевамо, наше мајке, сестре и жене, везу, плету и штрикају нашу доколицу.

***

Хладно је. Биће нам потребне или рукавице или туђа рука.

(Из књиге „Београде, добро јутро”)

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Raca Milosavljevic
... veliki pesnik,veliki beogradjanin ...a doziveo je da ga sa radija skine politicar,nazalost pokojni,i to je posebna tragedija,koji je slovio za realnog i modernog ...
dusko
bi se,citajuci komentar rasplako-nad gomilom kica i malogradjanstine.
Зоран Николић (Ваљево)
Дубина лепоте и истине " Књиге о плачу" горостасног Душка Радовића ваљала је плиме и селила осеке мог крхког, созерцавајућег доживљаја унутрашњег света осећања и усхићења оног што јесам...Мала је захвалност за величину свеколиких Душкових стихова и словесних словослагања...
Goran
Kako je to moguce da su ljudi poput Duska Radovica ili Mome Kapora, provincijalci koji su odnekud dosli u prestonicu, postali zastitni znak Beograda a ne mnogi, velikoumni dvojkokrugasi? Kako to da ih "elita" nije marginalizovala i vratila odakle su dosli, u taj Nis ili Sarajevo? Dusko je bio dete zeleznicara iz Cacka i majke domacice iz Nisa, odrastao seljakajuci se od Nisa preko Subotice do Beograda. Nije bio "elita" ali je bio elita i gromada. Pitam se kako bi sada njegovi aforizmi zvucali, da li bi i sada ukinuli "Beograde, dobro jutro" kao sto je to uradjeno 1983. jer njegov jezik ili olovka su pravili razliku izmedju povlastenih i nas, ostatka sveta, u nasu korist, naravno. Kako bi se danasnji "besmrtnici" osecali kada bi im Dusko porucio: "Ko izbegava da umre, taj je protiv progresa i lepše budućnosti".
Lili
U Nišu gde je rodjen Duško Radović ,postoji konkurs za decu pisce koja pišu na srpskom pri Dečjem kulturnom centru već 30 godina. Dodeljuju nagradu "Duško Radović" na dan njegovog rodjenja 29. novembra.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.