СКЦ остаје где јесте

Студентски културни центар остаје тамо где је и сада, не мења намену, нити назив. Наш циљ није укидање СКЦ, нити Дома културе Студентски град (ДКСГ), већ да се реорганизују установе којима се нико до сада није бавио, које имају лошу структуру запослених, слабо су опремљенe, нуде лоше садржаје. Држава више неће да плаћа нерад. На њима је да понуде другачије, нове програме за студенте којима су и намењени и због којих постоје – изјавио је јуче за наш лист министар просвете Младен Шарчевић.

Министар за „Политику” каже да су  „приче у јавности отишле предалеко, да су пуштене са намером да се одржи постојеће стање”, као и да су СКЦ и ДКСГ само део плана да тзв. сателитска тела које финансира Министарство просвете коначно почну да раде. Упитан шта су то „сателитска тела” чијим радом није задовољна држава, Шарчевић одговара да су у питању јавна предузећа Нуклеарни објекти Србије, Завод за уџбенике, Центар за промоцију науке, Завод за унапређивање васпитања и образовања и студентски центри.

– Нико до сада није проверавао рад ових установа, колико имају запослених и шта они раде, а многи од њих не раде ништа, само примају плату и чекају пензију. Ја као менаџер то не могу да дозволим. Одговоран сам грађанима Србије, потписујем плате, а држава више неће да плаћа нерад. Остале установе смо већ „протресли“. Сваке недеље имамо састанак о плановима, и то сада добро функционише, остали су нам студентски центри које сада реорганизујемо – каже министар Шарчевић.

Према његовим речима, идеја је да дође до спајања менаџмента СКЦ и ДКСТ, али тако да СКЦ остане матична установа, са једним директором и другачијим, квалитетним програмима. Он наводи пример Универзитета у Новом Саду, који има 50.000 студената и 19 запослених у Студентском културном центру.

– Са тако мало људи они раде феноменално и на свом терену и у међународним оквирима. Нови Сад ће 2019. године бити европска престоница младих, изборили су се за ту титулу у јакој конкуренцији и то морамо да подржимо. По један СКЦ имају и Ниш и Крагујевац. Само Београдски универзитет има два центра, са „ад хок“ програмским шемама и 125 запослених на 100.000 студената. Дакле, нико ништа не укида, обе установе остају где јесу. Зашто не би нека изложба или трибина један дан била одржана у СКЦ, а следећег дана на Новом Београду? – објашњава министар.

Он додаје да је чињеница да се иза оних који су причу о гашењу СКЦ и ДКСТ пустили у јавност крију заправо људи који се боре за очување „статуса кво“ и да ће зато управним одборима обе установе бити дат рок од годину дана да промене начин функционисања и понуде програме који ће привући већи број студената и бити привлачнији младима.

У петак ће бити организован састанак управних одбора две установе са представницима синдиката, како би се чуло какве идеје имају за унапређење рада. Министар наглашава да нико од запослених неће остати без посла, чак додаје да је за раднике већ заинтересована Виша туристичка школа.

Подсетимо, пре три дана су запослени у Дому културе у Студењаку упутили апел јавности и члановима управног одбора да спрече укидање ове установе која постоји више од четири деценије, а покренута је и онлајн петиција за спас, коју је првог дана потписало више од 1.500 људи.

Истовремено је поништен и конкурс за директора ДКСГ, а један од тројице кандидата Бојан Милосављевић је покренуо управни спор против Министарства просвете којим тражи поништај, како каже, незаконите одлуке.

Паралелно је у јавности пуштена прича и о издавању зграде СКЦ у закуп једном приватном, информатичком факултету, као и да је ово део плана реорганизације мреже образовних установа у којој ће доћи до спајања и студентских културних центара Ниш и Крагујевац.  Драгана Петковић, в. д. директора СКЦ Ниш, за „Политику“ је такође деманатовала ову информацију и рекла да они раде као и до сада и да није логична идеја о спајању две тако удаљене установе два универзитета.