Бах помогао да рвање остане у олимпијској породици

Председник Међународног олимпијског комитета (МОК) Немац Томас Бах предложио је Србина Ненада Лаловића за најважније и најзначајније тело спортске организације на чијем  је челу, а кандидатуру је потом оверила комисија којом председава принцеза Ана, ћерка Елизабете Друге, краљице Уједињеног Краљевства. До тада, Лаловић, који је и председник Уједињеног светског рвања, био је потпуно непознат овдашњој спортској јавности. Међутим, откако је успео да се избори за опстанак најстаријег олимпијског спорта на највећим светским играма, где је између осталог дoбио подршку председника Русије Владимира Путина и донедавног првог човека Америке Барака Обаме, као и других председника држава у кампањи за повратак рвања у олимпијску породицу, Ненад Лаловић, и његова спортско дипломатска каријера крећу узлазном линијом. Ненад Лаловић је између осталог и члан УО СПОРТАККОРД, највеће спортске асоцијације, која под своје окриље укључује савез свих олимпијских и неолимпијских спортова, а који су признати од стране МОК-а а од претпрошле године је и члан Борда Светске Антидопинг Агенције (ВАДА).

Колико Вам прија чињеница да сте данас један од најуваженијих чланова Међународног олимпијскогх покрета, и један од најближих Бахових сарадника?

- Председнику Баху сам захвалан јер сам лично на његов предлог именован у Извршни комитет МОК-а. Упознали смо се још у Франкфурту док је био члан немачког олимпијског комитета. Слободно могу да кажем да ми је господин Томас Бах дао веома користне савете када је у питању борба за повратак рвања у олимпијску породицу.

Олимпијске игре у Рију су за најбоље спортисте одавно затворена књига. Припреме за Токио су увелико почеле?

– Бразил је учинио велике напоре да организује игре на највишем нивоу. Домаћин је имао идеју да за игре потроши око седам милијарди долара, а када су подвукли црту испод завршног рачуна, испало је више. Ипак, најважније од свега да сви ти објекти који су изграђени за Олимпијске игре и након тог такмичења имају своју сврху. Сада се МОК окреће новом изазову, Олимпијади у Токију, и у том смислу припреме су већ почеле. Имали смо неке састанке. Нова политика којом ће се у будућности руководити МОК јесте да међународне федерације активније и много више него до сада учествују у организацји својих турнира на Олимпијским играма. Договорена је и већа контрола од стране МОК-а када су у питању инвестиције од стране домаћина.

Када је и где следећи важан састанак Извршног комитета МОК-а?

- Следећи састанак је 16. септембра у главном граду Перуа. У Лими ће се између осталог расправљати о томе ко ће бити град домаћин Олимпијским играма 2024. године. Такође се очекује и избор нових чланова тог тела. Једном речју очекује нас веома интересантан скуп, на коме ће се доносити важне одлуке за спортски олимпијски покрет.

Каква је ситуација у рвању, након бројних промена које сте донели у последњих годину и по дана?

– Гледаност рвања је на олимпијским турнирима дуплирана. Захваљујући олимпијском каналу (OБС) далеко је веће интересовање данас него пре неколико година. Продаја карата Рију била је преко 90 посто, удвостручена у односу на Лондон. Такође, у Рију је чак 27 зeмaља поделило медаље. Просечна старост гледалаца спуштена је са 41. на 28 година. Не желим да говорим колики је напредак рвање постигло у односу на остале спортове, о томе говоре многобројне статистике, подаци...

Да ли Уједињено светско рвање припрема неке новине када је у питању олимпијски турнир  Токију?

– Размишљамо да већ од 2018. године и светског првенства у Будимпешти повећамо број категорија на десет, од којих ће шест остати олимпијске а четири не олимпијске . Такође, у плану је да се у Будимпешти на светском првенству такмичи чак 1.000 рвача, укључујући ту све стилове рвања.

А да ли ће пре тога бити још неких промена?

– Први пут ћемо организовати првенство за школарце, то подразумева такмичење деце до 15 година. Занимљиво је да ће први европски шампионат бити одржан у Београду крајем маја, а светско првенство идуће године у Будимпешти. Познато је да имамо такмичење до 23 године (У23), као и шампионате у кадетској, јуниорској и сениорској категорији.

Из Мађарске је недавно стигла вест да Будимпешта одустаје од кандидатуре за Олимпијске игре. Да ли Вас је изненадила та одлука?

–  Верујем да их је неки моменат на унутрашњем плану натерао да донесу такву одлуку. Помињала се и петиција, где је око 300.000 грађана ставило свој потпис. Ипак, када се све сабере организовати олимпијаду није мала ствар, то могу само економски јаке земље. Ипак, Мађари су, као велика спортска нација, на крају добили једну лепу промоцију, говорило се о Будимпешти као могућем кандидату. На крају, и то је велика ствар за једну земљу.

У спортској јавности често се говори о борби против недозвољених стимулативних средстава које користе неки спортисти. Како се у МОК- у борите против тога?

– За допинг се издвајају велика средства. Рвање спада у другу групу спортова када је у питању антидопинг контрола и годишње издвајамо око 600.000 долара. Међутим, постоје федерације попут атлетике, фудбала, скијања, бициклизма, које годишње издвајају и милион долара. Борба против допинга остаје и даље главни приоритет МОК-а.