Недеља, 03.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Незапосленост у Румунији мања него у Аустрији

Криза прошла, а централну и источну Европу очекује привредни раст већи од просека ЕУ
Аустријска агенција за запошљавање (Фото Пиксабеј)

Беч – Аустријски економисти и банкари задовољно трљају руке јер сви економски подаци указују да је светска финансијска криза, што се тиче региона Централне и Источне Европе (ЦИЕ) где су они присутни, прошла. То се види и по финансијским резултатима пословања највећих аустријских банака па је тако Ерсте банка прошле године остварила највећи профит у својој историји. У бројкама то је 1,26 милијарди евра нето профита, уз готово пет милијарди евра нових пласмана.

Предвиђања за 2017. годину су више него добра, јер да је економија оздравила показују практично сви параметри. Има и изненађења. Позитивних. Тако је, на пример, незапосленост у Румунији мања него у Аустрији што нико није очекивао. Прошле године код нашег суседа незапосленост је износила шест одсто, а у Аустрији 6,1 одсто. Тржиште радне снаге на путу оздрављења је и у другим земљама региона. Незапосленост у Чешкој је четири одсто, у Мађарској пет, док је највећа у Словачкој са непуних десет одсто и у Хрватској са прошлогодишњих 13,7 одсто.

Регион ЦИЕ, према предвиђањима светских финансијских институција, ове године би требало да има већи привредни раст од просека еврозоне који се очекује да ће бити 1,9 одсто. У Чешкој бруто домаћи производ (БДП) требало би реално да порасте 2,7 одсто, у Словачкој 3,1, у Румунији 4,3, у Мађарској 3,4 одсто и Хрватској 2,9 одсто.

Економисти кажу да ће домаћа тражња бити главни покретач привредног раста, уз опорављено тржиште рада, пораст зарада и врло ниску инфлацију. Упркос добрим изгледима економисти и банкари очекују додатне мере Европске централне банке (ЕЦБ) које би погурале привреду.

Због ниске инфлације камате су такође ниске у свим земљама региона, а у многим и на историјски ниском нивоу. Инфлација у еврозони је у фебруару убрзала на два одсто, чиме је први пут за четири године достигла циљану инфлацију ЕЦБ. С обзиром на политику ЕЦБ банкари не виде много простора за промене, а много више се надају да камате неће још падати. Охрабрује их то што, упркос ниским каматама, штедња, односно депозити расту, а то је истовремено и највећи изазов у смислу како клијентима понудити друге могућности за инвестиције, односно зараду.

Јавне финансије су у свим земљама региона у солидном стању и очекује се да ће у погледу буџетског дефицита и јавног дуга у 2017. години бити испуњени критеријуми Мастрихта. У случају буџетског дефицита критеријум Мастрихта је да минус у државној каси не сме да буде већи од три одсто БДП-а, а у погледу јавног дуга да задужења државе не смеју да пређу 60 одсто БДП-а.

По оба критеријума најбоље резултате показује Чешка чија је државна каса прошле године била у плусу од 0,5 одсто, а за ову годину се очекује минус од 0,6 одсто, док је јавни дуг 36 одсто БДП-а. У Словачкој буџетски дефицит је планиран на 1,5 одсто, Румунији 3,5, Мађарској 2,7 и Хрватској два одсто БДП-а.

Јави дуг Словачке је 53 одсто, Румуније 37, а преко критеријума Мастрихта је у Мађарској 74 и Хрватској 85 одсто БДП-а.

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

V.B.
U Svedskoj na svakom cosku "rade" rumunski Romi prosjaceci. Bezbroj ih je.
Рраша Поповић
Живим у Вршцу и често одлазим у Румунију.Тамо радим као стр.саветник у једном пројекту.Видео сам доста,али и разговарао са колегама .Код њих је,отприлике подношљиво стање,отприлике као сто је Аутор представио у прилогу.Цвета приватни бизнис,предузетништво и реалан ек.сектор.Банарство посебно.Оно што је Аутор изоставио су две крупне теме са којима је суочена Румунија данас : 1.Корупција и криминал у државној режији,политичким партијама и структурама и упорно настојање истих да то легализују,да аболирају починиоце и да легализују пљачку ,што је изазвало гнев и вел.протесте, 2.Румунији ове и следеће год. долази на наплату око 30 млјрд.евра од стране ЕУ као рачун ("благодет") коју је уживала као нови повлашћени члан ЕУ претходних година.
simon
ta prica o nezaposlenosti je velika prevara. Prvo enornmo veliki broj je zaposlenih na pola radnog vremena. Što pokazuje veoma popularnu praksu (a to je izum upravo Nemačke i Austrije) da se na jedno normalno radno mesto zaposle 2 osobe. Drugo, one koji su se prijavili na biro za nezaposlene taj isti biro vec posle 3-4 meseca šalje na kurseve (u najvećem broju su to kursevi za obuku za kompjutere i to samo onaj deo kako da na Kompu urade SV i motivaciono pismo a mnogo manje za prekvalifikaciju) a čim dođu na kurs statistički se takvi više ne vode kao nezaposleni. Bar je u Austriji tako. A to znači da na onaj % nezaposlenih koji ordinira kao zvanični podatak treba dodati još toliko pa bi to bila realna slika. Šta mislite šta Austrijski i Nemački buvši političari rade kao savetnici aktuelnih vlada centralne i naročito istocne Evrope.
Данило
Румунија Русија, не треба нам Унија, Румунија...
Јован Скерлић
Једностране статистике зарад политичке пропаганде. Ако ћемо тако, објвите висину просечне плате у Румунији и Аустрији. Објавите цену потрошачке корпе. Висину задужености приватним кредитима. Висину задуженост јавним кредитима. Укупну националну производњу. Однос извоза и увоза. Висину пензија...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.