Чудо Иване Шпановић – 7,24 м

Ивана Шпановић, 26-годишња репрезентативка Србије обележила је 34. европско првенство у дворани не само за нас као домаћине, ни као њене навијаче, већ и за цео атлетски свет јер је постигла највреднији резултат тродневног такмичења – трећи резултат свих времена у скоку удаљ у дворани.

Боље од ње до сада су скочиле само Галина Чистјакова (7,30 м) и Хајке Дрекслер (7,37), а наша репрезентативка има пред собом године и године такмичења...

Трибине „Комбанк арене” затресле су се када је спикер прочитао „Ивана Шпановић” и када се наша рекордерка појавила на борилишту.

Финале у скоку удаљ почело је личним рекодом Немице Клаудије Залман-Рат од 6,84 цм и то је био најдужи измерени скок прве серије, пошто је Шпановићева преступила, а дужина њеног лета најавила је врхунска остварења. На прво није се дуго чекало: снажан залет, правовремени одраз и њен најдужи скок у каријери – бољи од досадашњих 7,07 у дворани и 7,10 метара на овореном.

Нови апсолутни рекорд Ивана Шпановић је померила на 7,16 метара, а преостала су јој још четири скока... На новом рекорду први јој је честитао клупски друг из новосадске Војводине Михаил Дудаш јер се залетиште за скок мотком налази одмах после доскочишта за скок удаљ.

У другој серији Британка Лорен Јуџен, коју је наша рекордерка представила као такмичарку која ће у финалу скакати око седам метара, то је и учинила и са 6,97 м поставила нови британски рекорд.

Већ у следећој серији ученица тренера Горана Обрадовића скочила је још више, а онда села на тартан и неколико дугих минута чекала да на семафору избаце њен резултат – њен нови рекорд. Вредело је чекати. Ивана Шпановић је скочила 7,24 метара и приближила се рекорду Европских шампионата у дворани који од 1988. држи легендарна Немица Хајке Дрекслер – на само шест центиметара.

То је био и најдужи скок у дворани у овом веку, или ако хоћете у овом миленијуму, а трећи рачунајући и двадесети век.

У четвртом покушају наша јунакиња свих потоњих великих шампионата од Светског првенства у Москви 2013. извела је други најдужи скок у каријери – 6,17 метара, а на њеном лицу се могло видети да баш и није задовољна.

Много задовољнија била је Немица Залман-Рат када је у петом скоку поправила лични рекорд за још 10 центиметара и учврстила се на трећем месту с 6,94. Шпановићева је у петој серији преступила, а онда је пришла огради која дели борилишта од трибина на дуже консултације с тренером Обрадовићем уочи последњег скока.

А у њему опет је далеко скочила али није чувала постигнуту даљину легавши у песак и прослављајући тако своје невероватно достигнуће уз овације са трибина „Комбанк арене”.

– Шта сада могу да кажем Ако бих рекла да се за ово нисам спремала онда бих вас лагала. Ако бих рекла да нисам замишљала свој лични рекорд овако високо не би било истинито. Све оно што сам могла да „произведем” учинила сам уз помоћ публике и то је заиста тако било. Не могу да замислим ни боље место ни боље време за овако нешто. Изузетно сам поносна... Не знам шта да кажем. Много сам срећна и хоћу свима да се захвалим што су нас бодрили, мене али и све остале. Драго ми је што с могли да виде једно велико атлетско првенство у Београду и надам се да су задовољни. Од срца им хвала за сваки осмех и аплауз – рекла је Ивана Шпановић после великог тријумфа.

На питање који је резултат имала у мислима када је кретала у „арену” власница најбољег резултата у свету ове сезоне је одговорила:

– Био је то скок од 7,27 сантиметара...

Овог пута за сновима заостала је три центиметра, али биће још прилика да оствари тај сан и нове које ће сањати уочи наредних великих такмичења.

Једнако задовољан био је и тренер Горан Обрадовић, њен сарадник на свим сениорским медаљама које је освајала од 2013. године.

– Шта ту има да се каже – чудо. Чудо нису само њени скокови. Чудо је и то што је Европско првенство одржано у Београду, а чудо ће бити и ако не добијемо Светско првенство у дворани 2020. године, јер је овај шампионат протекао на изузетно високом нивоу. Мали проблеми били су с исписивањем резултата, али то је проблем новог партнера Европске атлетике, а не нас, Атлетског савеза Србије и читавог организационог апарата. Верујем да ће 2020. Београд угостити атлетски свет и можда ће то бити најбоља прилика да Ивана направи ново чудо и своје претходнице пошаље у историју – рекао је Горан Обрадовић.

Освајачи медаља

Жене

60 м: 1. Аша Филип (В. Британија) 7,06, 2. Олесја Повх (Украјина) 7,10, 3. Ева Свобода (Пољска) 7,10.

800 м: 1. Селина Бихел (Швајцарска) 2:00,38, 2. Шелајна Оскан-Кларк (В. Британија) 2:00,39, 3. Анита Хинриксдотир (Исланд) 2:01,15.

3.000 м: 1. Лаура Мјур (В. Британија) 8:35,67 – рекорд ЕП, 2. Јасмин Џан (Турска) 8:43,46, 3. Елиш Меколган (В. Британија) 8:47,43.

Даљ: 1. Ивана Шпановић (Србија) 7,24 м, 2. Лорен Јуџен (В. Британија) 6,97 м, 3. Клаудија Залман-Рат (Немачка) 6,94 м

Мушкарци

800 м: 1. Адам Кшчот (Пољска) 1:48,87, 2. Андреас Бубе (данска) 1:49,32, 3. Алваро де Ариба (Шпанија) 1:49,68.

3.000 м: 1. Адел Мечал (Шпанија) 8:00,60, 2. Хенрик Ингебригтсен (Норвешка) 8:00,93, 3. Рихард Рингер (Немачка) 8:01,01.

Tроскок: 1. Нелсон Евора (Португалија) 17,20 м, 2. Фабрицио Донато (Италија) 17,13 м,  3. Макс Гес (Немачка) 17,12 м.

Вис: 1. Силбестер Беднарек (Пољска) 2,32 м, 2. Роберт Грабарз (В. Британија) 2,30 м, 3. Павел Селиверстав (Белорусија) 2,27 м.

Седмобој: 1. Кевин Мајер (Француска) 6.479 – европски рекорд, 2. Хорхе Урења (Шпанија) 6.227, 3. Адам Хелцелет (Чешка) 6.110.