„Гугл” прогласио Обаму за краља Америке

Ко је краљ Сједињених Америчких Држава? Ако питате „Гугл”, одговор је Барак Обама. Највећи светски интернет претраживач потврдно ће одговорити и на питање да ли Барак Обама спрема државни удар, као и да ли је бивши амерички председник Ворен Хардинг био припадник Кју клукс клана. Ово су само неки од низа нетачних одговора које су кориснике навели да оптуже „Гугл” за ширење нетачних информација и теорија завере. Наиме, ови одговори почивају на компјутерским програмима који их аутоматски повезују са питањем укуцаним у претраживач.

„Гугл” је временом уочио да корисници, уместо отварања неколико страница, желе брзу, конкретну и кратку информацију, па је компанија од пре три године као први резултат претраге понудила уоквирен сажети одговор. Испоставило се да је невоља у томе што се често кориснику као одговор нуди садржај са сајтова који објављују нетачне информације, пропаганду или чисте измишљотине. Још горе је кад се тај нетачан одговор саопшти гласовно, преко уређаја званог „гугл хоум” који се активира гласом. За разлику од „обичне” претраге када се на екрану види са које странице и од ког извора потиче издвојени одговор, у гласовној верзији одговор, један једини, корисницима се чита као неспорна истина.

Како наводе из компаније највећег светског интернет претраживача, чим су обавештени, почели су да раде на уклањању ових нетачних одговора. „Претрага није савршена”, рекла је портпаролка америчке фирме за Би-Би-Си.

Проблем је, међутим, у томе што је поверење у савршеност „Гугла” и даље веома велико. Примера ради, једно недавно истраживање је утврдило да тинејџери од 12 до 15 година у Великој Британији верују „Гуглу” као извору тачних информација. У свету у којем нам машина људским гласом одговара на постављено питање, оволико несавршена технологија, колико се показало у случају спорних претрага, могла би да има озбиљне последице, сагласни су стручњаци. Због тога је и „Гугл”, као и „Фејсбук”, под све снажнијим притиском да уведе људску контролу над радом аутоматизованих компјутерских програма који ипак нису у стању да разликују тачну од нетачне информације.

А.М.