Петак, 22.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ивана Шпановић све ближа легендама скока удаљ

Највреднијим резултатом 34. првенства Европе у дворани, скоком од 7,24 м – трећим у дворани свих времена, наша најбоља атлетичарка најавила да је на Светском првенству овог лета у Лондону занима само злато
(Фото М. Рашић)

„Понос”, „срећа” и „хвала” биле су речи које је у недељу увече Ивана Шпановић изговорила безброј пута. Поносна и срећна била због својих скокова и резултата које је остварила пред пуним трибинама „Комбанк арене” на 34. атлетском првенству Европе у дворани, а захвална свима који су јој омогућили наступ у Србији и свима који су је бодрили. А, како и не би била...

У првом скоку у финалу, уочи којег је затражила тишину од публике, начинила је преступ.

– То је било договорено с тренером Гораном Обрадовићем. Хтели смо да изведем један скок у амбијенту какав имам на тренингу, да се концентришем на оно шта треба да урадим, да осетим подлогу и када сам то урадила све било лако – објаснила је Ивана Шпановић.

Трофејни низ Иване Шпановић
2013. СП    БРОНЗА    6,82 м2014. СП (д)        БРОНЗА    6,77 м2014. ЕП    СРЕБРО     6,81 м2015. ЕП (д)        ЗЛАТО       6,98 м2015. СП    БРОНЗА    7,01 м2016. СП (д)        СРЕБРО     7,07 м2016. ЕП    ЗЛАТО       6,94 м2016. ОИ    БРОНЗА    7,08 м2017. ЕП (д)        ЗЛАТО       7,24 м

Да је лако – не верујемо, да је изгледало лако – јесте.

Шпановићева је у другој серији скочила 7,16 метара – шест центиметара више од њеног апсолутног рекорда, оствареног на отвореном скакалишту на Теразијама, прошлог септембра (7,10 м).

Многи атлетичари када остваре најбољи резултат у каријери „падну”, срећа им надвлада мотивацију и концентрацију. С нашом рекордерком то није био случај. У трећој серији извела је скок за историју, не само наше, већ и европске и светске атлетике.

Пуна два минута седела је на тартану погледа упртог у семафор чекајући „пресуду” а онда је на њему исписано: 7,24 м.

– Изузетно сам поносан, првенствено на Ивану која је направила нешто што се само три пута видело до сада. Она је остварила трећи резултат свих времена у свету – говорио је Горан Обрадовић, тренер наше најбоље атлетичарке свих времена.

Бранковић: Имамо људе и имамо душу
– Сањао сам овакав завршетак Европског првенства: са нашом химном, са Иваном на победничком постољу и са златном медаљом. Цела арена је певала „Боже правде”. Шампионат је одржан без иједног ексцеса. Доказали смо да је атлетска публика културна публика и када је албански такмичар освојио прво место и када је интонирана албанска химна. Наравно, нећемо стати на овоме. Идемо даље, уз подршку Владе Србије, Београда и Министарства омладине и спорта. Сигуран сам да можемо успешно да организујемо шампионат света 2020. Чим се отвори конкурс, ми ћемо аплицирати и верујем да ћемо добити организацију, јер имамо људе и јер имамо душу – рекао је Слободан Бранковић, директор АСС и председник Организационог комитета 34. европског првенства у дворани.

Светски и европски рекорд у дворани од 13. фебруара 1988. држи Хајке Дрекслер, тада репрезентативка Источне Немачке, са 7,37 метара, а дужи скок од Иване Шпановић има још само совјетска репрезентативка Галина Чистјакова са 7,30 м. Остварила га је 28. јануара 1989. и од тада ни једна скакачица удаљ није скочила даље од рекордног скока Иване Шпановић. Са трећег на четврто место она је потиснула Американку Бритни Рис, која је ту позицију држала скоком од 7,23 метра од 11. марта 2012. године.

Ни то је није зауставило у настојању да настави да остварује даљине које су јој до јуче биле „табу”. У четвртој серији са 7,17 м остварила је (засад) други резултат каријере.

Јевросимовић: Квалификовали смо се за 2020.
– Ко не би био поносан када у свом тиму има овакву атлетичарку, као што је Ивана Шпановић и оваквог тренера као што је Горан Обрадовић. Организација првенства је протекла у најбољем реду, добили смо похвале свих европских и светских челника нашег спорта који су били у Београду и комплимент да је ово најлепше и најбоље организовано такмичење које се икада одржало. Последњег дана првенства поставили смо рекорд по броју гледалаца на европским првенствима у дворани. Тиме смо се већ квалификовали за организацију Светског првенства у дворани 2020. године – истакао је Веселин Јевросимовић, председник Атлетског савеза Србије.

У петој серији ношена овацијама гледалаца атлетичарка Новосадске Војводине начинила је преступ, а у последњој поново је знатно надмашила границу од седам метара, али после доскока није излетела из песка, већ се само опружила да тако прослави тријумф, да допусти адреналину да се снизи. Чак и тако скраћена дужина скока указивала је на вредно остварење. Измерених 6,73 метра били би јој довољни за пето место у недељном финалу...

– Уочи такмичења у мислима сам имала резултат од 7,27 метара. Мислила сам да ћу толико скочити, мада је оно што сам желела да надмашим европски (и светски) рекорд у дворани од 7,37 метара. Знала сам да сам спремна, али бити спреман и реализовати то на такмичењу су сасвим различите ствари – рекла је Ивана Шпановић.

Ове њене речи потврђује и „случај Рио”. Ивана Шпановић је још летос била спремна за далеке скокове, али на Олимпијским играма зауставила се на 7,08 метара.

– Оно што нисам успела да урадим прошле године у Рију урадила сам у Београду јер сам то јако желела. Овај резултат ме не плаши. Ја ћу те даљине од 7,20 м и више понављати још много пута. Да скачем само с конкуренткињама за победу скакала бих као оне, али ја желим велике резултате – објаснила је Ивана Шпановић, која ће 10. маја прославити 27. рођендан, пошто блистави низ од девет медаља на девет узастопних европских и светских шампионата на отворено и у дворани завршила највреднијим скоком у дворанама после 28 година.

Обрадовић: Београд испред Москве
– Сви ми у атлетској породици поносни што се ово такмичење одржало у Београду на начин на који се одржало и свим срцем се надамо да ће Београд добити организацију Светског првенства 2020. године јер је ово једно од најлепших такмичења на којем сам учествовао. Питали су ме често која је медаља Ивани и мени најдража и ја сам увек одговарао – прва, из Москве 2013. Више није тако. Најдража је сада ова из Београда 2017. године – рекао је тренер Горан Обрадовић.

Остварење њене најаве великих резултата моћи ћемо да очекујемо овог лета на сваком такмичењу на којем се појави, без обзира да ли је то државно првенство или митинг Дијамантске лиге, а свакако на Светском првенству у Лондону (7-13. август).

– Немам шта да кријем – у Лондону ме интересује само златна медаља – одлучна је наша најбоља спортисткиња.

У „тромеч” с Американкама Тијаном Бартолетом и Брити Рис, које су једине успевале да је победе последњих година, сада улази с много више основе – са 7,24 метра. Најдужи скок актуелне олимпијске и светске шампионке Бартолете је 7,17 м, док је Рисова, шестострука светска шампионка у дворани и на отвореном, лични рекорд од 7,31 м поставила прошлог јула уз добар ветар у леђа (+ 1,7 м), док јој је лични рекорд у дворани, поновимо, 7,23.

Пре неколико година, пре него што се усталила на даљинама од 6,90 метара, питали смо Ивану Шпановић да ли је гледала снимке скокова Галине Чистјакове, Џеки Џојнер-Керси и Хајке Дрекслер које су крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века с лакоћом скакале далеко преко седам метара. „Гледам и не могу да верујем да су могле да скачу тако далеко” одговорила је Ивана Шпановић, а у недељу 5. марта ушла је у њихово друштво...

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Prababa
Podrska Vucica dosta znaci nasim sportistima.
John
Četrnaesti najbolji rezultat svih vremena, računajući i dvoranu i na otvorenom! Mada, od tih 14, neki vrlo lako mogu da budu "kontroverzni" - svetski rekord je postavljen još '88 u Lenjingradu od strane sovjetske atletičarke... Treći rezultat svih vremena je, takođe iz '88, rezultat Hajke Dreksler, koja je tada nastupala za Istočnu Nemačku...
Pogled sa strane
Sve čestitke Ivani ali ta medalja krije drugu istinu, mi nemamo osim nje nekog ko znaci nešto u atletici u svetu jer nemamo sistem. Atletika je kraljica sportova i šteta je sto se njom bavi mali broj naših mladih. Propagiranje atletike je slabo a po školama je i nema za razliku od američkih škola koje je neguju. Sa druge strane, veoma je teško biti međju nagradjenima jer sve nacije imaju takmičare a broj medalja je tako mali. Od bivsih Jugoslovena na ovom prvenstvu nema nagradjenih čak ni Hrvata koji su osvajali olimpijske medalje a ni Slovenaca. Izgleda da su naši pojedinci pre "čuda prirode" nego proizvod svesnog rada. Nekada je Istočna Nemacka imala neverovatan sportski sistem u kome je učestvovala polovina stanovnistva. Danas ni Nemci nisu ono sto su nekada bili a ni bivse socijalisticke zemlje osim Poljaka i Čeha.
IP
Ma svaka joj cast! Samo da ne predje na vegansku hranu, nabavi "life coach"-a I pocne da voli protivnice koje je pobedjuju...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.