Четвртак, 29.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Државне фирме краду Србији економски раст

Тај баласт прошлости што пре треба решити како би се земља катапултирала ка још бржем привредном развоју, сагласни су учесници форума. – Стопе раста од три одсто недовољне
Фото Танјуг/Р. Прелић

 

Копаоник – „Праве тешкоће никада не леже у развоју нових идеја већ у начину на који напуштамо старе”. Овим цитатом Џона Мајнарда Кејнза, гувернерка Јоргованка Табаковић, отварајући 24. „Копаоник бизнис форум”, описала је тренутак у коме се Србија сада налази. Управо су предузећа у државном власништву, и начин на који се њима управља, стара идеја из прошлости коју креатори овдашње економске политике још нису успели да напусте.

Јер, у једном су јуче били сагласни и представници Међународног монетарног фонда, Светске банке, креатори, теоретичари и практичари економске политике. Србија је, како је то сумирала Елен Голдстин, директорка Светске банке за западни Балкан, много урадила када је о фискалној консолидацији реч.

– Честитам вам на томе. Али треба решити питање државних и стратешких предузећа, како би се Србија катапултирала ка још бржем привредном развоју. Да би сустигла земље Европске уније Србији су неопходне стопе раста од шест одсто – оценила је Голдстинова.

Јавни дуг у законском прекршају
Министар финансија Душан Вујовић најавио је да ће до 2020. године удео јавног дуга у бруто домаћем производу (БДП) бити мањи од 60 одсто. Тиме ће Србија испунити мастрихтшки критеријум по коме државна дуговања не могу бити већа од 60 одсто.
– Пре свега захваљујући чињеници да ће стопа привредног раста бити већа од издатака за камате, који ће се смањивати, рекао је Вујовић.
То међутим, не значи да ће Србија испунити фискално правило, дефинисано у Закону о буџетском систему по коме јавни дуг не може бити већи од 45 одсто. На ту чињеницу упозорио је Владимир Вучковић, члан Фискалног савета.
– Мастрихтшки критеријуми су недовољно амбициозни. Нисмо развијена земља, задужујемо се и по вишим каматним стопама и у туђој валути. Сматрамо да, уколико буде неке иницијативе за измену закона, јавни дуг не треба да буде већи од 50 одсто – закључио је Вучковић.
 

Са њом је сагласан и Џејмс Руф, шеф мисије ММФ-а, који сматра да је Србија у последње две године спровела невероватну трансформацију, а као наш највећи успех оценио је смањење стопе незапослености са 24 на 17 одсто.

 – Неки изазови су и даље ту. Веома смо задовољни планом владе у спровођењу програма, који траје до почетка 2018. године – оценио је Руф.

На питање да ли ће бити новог аранжмана, Руф каже да то зависи од владе. То ће доћи на ред на крају године, истиче.

Ипак, да бисмо фискалну консолидацију прогласили успешном, неопходно је одржати постигнуте резултате, додао је касније Себастијан Соса, шеф канцеларије ММФ-а у Београду.

Павле Петровић, председник Фискалног савета, такође сматра да је неопходно спровести структурне реформе, како би се постигнути резултати учинили трајним. Када је о реформама реч, „Железнице” су одмакле највише у том процесу, а ЕПС готово да није урадио ништа.

Александар Влаховић, председник Савеза економиста Србије (СЕС) истакао је да је свима сада јасно да је цена одлагања реформи превелика.

– Ту цену смо у прошлости више пута плаћали. Надам се да смо ту лекцију научили – закључио је Влаховић.

Иначе, централна тема овогодишњег форума, који је ове године окупио више од 1.000 учесника је „Програм реформи за Србију: шта се може научити из прошлости и решења за будућност”. Јоргованка Табаковић, гувернер НБС, у неколико наврата, током свог излагања подсетила је учеснике како је у прошлости било „исувише негативних тренутака и грешака које се не смеју поновити”.

Преузимање дугова није на столу 
Одговарајући на питање новинара да ли држава планира да преузме још неке дугове државних или јавних предузећа, министар финансија Душан Вујовић рекао је да тренутно „нема ништа на столу”.
– Сваке године је то било засновано на врло темељним анализама – истакао је министар мислећи на преузимање обавеза „Србијагаса” и „Петрохемије” у прошлости.
Додао је и то да ће одлука о максималном броју радних места бити донета до краја марта и да ће она предвидети рационализацију, али и повећање броја запослених у одређеним деловима јавне управе.
 

– Задовољна сам јер смо успели да повратимо поверење у институције, носиоце економских политика и домаћу валуту – похвалила се Табаковићева.

Своје резултате је илустровала чињеницама да је од јануара 2008. до августа 2012. године динар у односу на евро ослабио за чак 33,2 одсто. Од тада до данас то смањење је 7,5 пута мање. Инфлација је ниска и стабилна, што није био случај до 2012. године, подсетила је Табаковићева, а камате на кредите су мање за нешто више од десет одсто.

Однос монетарне и извршне власти у прошлости гувернерка Табаковић упоредила је са такмичарском декаденцијом Запада и Русије.

– Био је то однос надређених и подређених у коме је свако вукао на своју страну. Као последицу имали смо такмичење уместо проналажење најбољих решења. Резултат тога биле су високе камате, висока инфлација и нестабилан девизни курс – рекла је Табаковићева и додала да данас, уместо конфликта, постоји сарадња и координација монетарне и извршне власти, уз јасно разграничене надлежности.

Њено излагање је из публике пратио и бивши гувернер Дејан Шошкић, који је касније на једном од панела, ипак, искористио прилику да овим резултатима „погледа у зубе”.

Србија званично тврди да спроводи један режим циљања, а у пракси имамо други, рекао је Шошкић алудирајући на то да НБС уместо инфлације, заправо циља курс. Ту чињеницу је негирао Небојша Савић, председник Савета гувернера.

– Сложићемо се да је циљање инфлације најбољи режим – рекао је Савић.

Зашто онда НБС интервенише ако је курс пливајући, питао је економиста Мирољуб Лабус.

– Проблем је што публика овде мисли да имате два циља, а не један, додао је Лабус.

Да ли је инфлација последњих година била ван инфлаторног циља? Да или не? – инсистирао је на одговору бивши гувернер Шошкић.

– Одговор је да, али то није битно, јер имамо стабилну инфлацију. Србија се сада налази у групи земаља које готово и да немају инфлацију, јер је раст цена мањи од 2,5 одсто – закључио је Савић.

На форуму је било речи и о томе како искористити суфицит који се појавио у државној каси, па је тако на питање да ли се може очекивати још једно повећање плата и пензија, министар финансија Душан Вујовић истакао је да је најважније да се остане у планираним оквирима.

– Понекад се отвори простор на крају године. Одлуке о повећању плата и пензија обично се доносе у оквиру новог буџета – загонетан је био Вујовић.

Владимир Вучковић, члан Фискалног савета, појаснио је да је у овдашњој јавности изјава Џејсма Руфа о „болно ниским платама” схваћена као да је дошло време за повећање зарада у јавном сектору.

– А Руф је говорио о ниским платама у приватном сектору – рекао је Вучковић и додао да креатори економске политике треба да донесу одлуку шта учинити са вишком када се појави.

Подсетио је и на то да привредници већ дужи низ година захтевају смањење пореза на зараде. Он, ипак, подсећа да Србија није земља у којој су намети на рад високи.

– Али, не можемо очекивати већи економски раст уколико немамо здрав и развијен приватни сектор – закључио је Вучковић.

Коментари55
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar
Bolje da se ugledamo na Norvežane umesto da slušamo mešetare iz MMF i Svetske banke.
dosta je bilo
Vlahovic je trebalo da je odavno u zatvoru. Sta se ceka?
Vuk
Dva primera licemerstva vlade: Vucic trazi preduzetnicki duh, a svoju vlast je bazirao na hapsenju najveceg preduzetnika Miskovica koji je platio preko €2milijarde poreza unazad 10 godina, a nije morao da plati ni pola od toga. Takodje, vladar saradjuje sa socijalistima koji su sve samo ne preduzetnici. Guvernerka prica o rastu, a drzi najvisu referentnu kamatnu stopu (sa inflacijom ispod 2%) u Evropi zarad cuvanja kursa i fotelje. Sramota. Znate da ne treba tako da radite, ali ipak sve zarad fotelje.
Javni/privatni sektor
Plate u javnom sektoru bi za isti posao trebali biti manje nego u privatnom sektoru. Zasto? Zato sto je puno veca sansa da se izgubi posao u privatnom i pored toga znatno se vise radi. Svi znamo kako se radi u javnim firmama. Ko zeli dobru platu treba da predje u privatni sektor zasuce rukave i dokaze se. Mesto da se povecaju plate u javnom sektoru, bolje smanjite takse radnicima u privatnom sektoru.
Ljubisa
Ciljana inflacija ili ciljani kurs dinara? Znamo da je uloga NBS da "cilja" nivo cena. Pre ce biti da je nas nivo inflacije u ' inerciji' evropske ' stagnantne inflacije' koju nikako da pokrenu do nivoa ciljne iako ubrizgavaju mesecno 60. mild. evra? Drugo, 80% naseg izvoza ' otpada' na izvoz stranih firmi ( potvrdio Vucic) sto znaci da tzv. reprodukcioni materijal proizveden u Srbiji stranci transferisu za svoju proizvodnju. Zato je suvisno da se kurs dinara ' plivanjem' upodobljuje domacim izvoznicima jer njihov udeo u ' trgovinskom bilansu' ostaje mali. Zato su nama potrebne stope rasta vece od 5% da bismo stvorili odrziviju ekonomiju razmenjivih proizvoda.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.