Ко ће цртати мапу Београда

Локалне изборе Београд чека са својим првим законом. Закон о главном граду усвојен децембра прошле године београдским властима донео је знатно већа овлашћења од досадашњих. Осим што ће надаље управљати водама и путевима, Београд је добио и могућност да формира комуналну полицију, оснива телевизијске и радио-станице, као и да прекраја границе постојећих 17 градских општина.

Баш у овој последњој могућности, која је истина и до сада била остварљива кроз промену Статута града, становници одређених насеља виде као нову, добру прилику да остваре своје већ неколико година старе идеје да делови града у којима живе постану општине. Политичке стране, опет, имају своје рачунице којима би овакве иницијативе могле бити од користи.

Као потенцијално нове општине у главном граду се већ годинама помињу Дунавски венац (део Палилуле на левој обали Дунава), Авалски венац (приградски део Вождовца, односно подавалска села) и Посавски венац (део Чукарице, односно Железник, Рушањ, Сремчица, Велика Моштаница, Умка, Остружница и Макиш). Мање јавно, мада подједнако упорно то траже и житељи Жаркова, сада такође у општини Чукарица.

Актуелна општинска власт Палилуле начелно је подржала иницијативу удружења грађана „Дунавски венац”, а овај предлог је, како сазнајемо, упућен и Скупштини града на разматрање.

– Мислимо да је оснивање нове општине у овом делу Палилуле једини начин да се побољшају животни услови. Обраћали смо се годинама свим политичким странкама, али без много успеха. После локалних избора 2004. године као група грађана добили смо три одборничка места у Скупштини општине и ово питање је поново покренуто, али да би се нешто конкретно догодило потребно је одобрење Скупштине града – каже Љубиша Карунц, председник УО овог удружења.

И општинска власт „демократа” на Вождовцу такође је подржала предлог дела грађана подавалских насеља који се надају оснивању општине „Авалски венац”, рекао је Јован Смиљанић, председник општине Вождовац. Како каже, коначну реч ће дати градски парламент, али тек после опсежних анализа. Иницијатива је упућена Скупштини града септембра прошле године.

(/slika2)Мада грађани који траже оснивање општина кажу да им у досадашњој изборној кампањи ниједна странка није обећала „независност”, из претходног случаја Сурчина, који је 2003. добио статус општине, јасно је да партије могу ту много да помогну. Читаву причу у вези са оснивањем 17. београдске општине водила је годинама Демократска странка, а како се спекулисало да би се ослабило радикалско упориште у Земуну. Па, ипак, на првим следећим локалним изборима радикали су освојили власти и у Сурчину и у Земуну.

Драган Тодоровић, потпредседник Српске радикалне странке, каже да је прекрајање граница општина манир Демократске странке. – Цепкање територије Београда сводило се на пуки политички покушај прекрајања воље грађана. Тамо где немају упориште они покушавају да створе нове општине да би онемогућили долазак радикала на власт. То је прво урађено у општини Земун, оснивањем нове општине Сурчин, а сада се то покушава формирањем општине Дунавски венац – рекао је Тодоровић за „Политику”.

На исти начин радикали тумаче и то што је Г17 плус предизборну кампању започео баш у Земуну, где је општински одбор Г17 плус предложио да се овој општини да статус града. Председница општине Земун Гордана Поп Лазић недавно је у медијима овај предлог прокоментарисала као „неозбиљан потез који је очигледно део предизборне кампање”.

На нашу примедбу да код дела супротног политичког табора постоји страх да би у радикали уколико дођу на власт у главном граду могли да „прекроје” територије општина које су традиционално упориште демократа, Тодоровић то енергично демантује тврдећи да радикали никада нису износили такве предлоге. Он истиче да оваква прекрајања нису у интересу грађана па самим тим ни оправдана за СРС. Ко би заиста „профитирао” стварањем нових општина или мењањем граница постојећих тешко је проценити и упркос томе што се тачно зна који делови града „традиционално” гласају за радикалску или за демократску опцију.

Упућени у проблеме Београда кажу да се зато ниједна озбиљна политичка странка не би упуштала у оваква предизборна обећања будући да захтеви за нове општине долазе из приградских подручја у којима је инфраструктура изузетно лоша, а очекивања грађана велика.

Грађанима, како објашњавају, у суштини није важно где ће бити зграда општине већ како живе и колико општинске власти улажу у инфраструктуру. Због тога се на далеке стазе освајање власти на овај начин не исплати. Напротив, због сувише великих очекивања популарност те партије ће највероватније опадати годинама.

Зоран Алимпић, в. д. градоначелника Београда, каже за наш лист да ће процедура начина на који ће град моћи да укида, прави нове, па и спаја општине бити одређена статутом главног града, који ће бити донет тек у новом сазиву скупштине града.

– Тек ће нови статут решити оваква нагађања па због тога није реално о томе сада причати. Можда је неке општине потребно спајати, а неке раздвајати, али то је свакако питање које захтева озбиљну економску и социјалну анализу. Подела постојећих општина није једноставна административна одлука, јер формирање нове општине захтева испуњавање низа услова – каже Алимпић. Он објашњава да би, уколико се после локалних избора покрене процедура за измену граница општина, она на крају вероватно и резултирала променом статута града и формирањем нове општине, која у би у стварности могла да заживи тек 2012. године рекао је Алимпић и нагласио да „ономе ко нема подршку грађана прекрајање граница градских општина ништа не вреди”.

И политички аналитичар Ђорђе Вуковић сматра да су спекулације о прекрајању престонице у овом тренутку неоправдане, јер се могу реализовати тек на дужи временски рок. „Не можете унапред бити сигурни где ћете освајати гласове. Странке би морале да схвате да уколико желе да политички профитирају одвајањем приградског дела неке општине можда могу да изгубе шансу да освоје власт у центру општине, што им се свакако не исплати – каже Вуковић.

-----------------------------------------------------------

Већи број одборника

Уместо досадашњих 90, број одборника градске скупштине повећан је на 110. Овакво „проширење”, по мишљењу аналитичара, не може да промени однос снага политичких партија у Градској скупштини, већ ће само пружити шансу већем броју насеља да имају своје представнике.

-----------------------------------------------------------

Однос снага

(/slika3)Према истраживању агенције Фактор плус, рађеном протекле недеље за „Политику”, 38,5 одсто гласача из Београда определило би се за коалицију ДС–Г17 плус. Демократска странка Србије и Нова Србија освојиле би 10,8, а Српска радикална странка 34, 8 процената гласова. За коалицију СПС–ПУПС – Јединствена Србија одлучило би се пет одсто гласача, док овакве прогнозе упућују да би ЛДП у престоници освојио 7,5 одсто гласова. На последњим изборима за Скупштину града 2004. године, према подацима Градског завода за статистику, ДС је освојио 32,82 одсто гласова, странка Г17 плус 5,01 одсто, СПС 5,63 одсто, СРС 26,78 одсто, а ДСС 12,87 одсто, ПСС 4,82 одсто, а остале листе 12,07 одсто. На власти је коалиција ДС, ДСС и Г17 плус.