Субота, 24.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Смањене субвенције за зелене киловате угасиле 60 одсто фирми у Шпанији

Србија коначно на прагу да се склони с европског зачеља када је у питању изградња нових капацитета за зелену енергију
Наша репортерка у разговору са Теодором дела Крузом (Фото лична архива)

Од нашег специјалног извештача
Толедо – Када је 2006. године кренула у градњу великог соларног парка у Толеду, граду на око 70 километара од Мадрида, породица Дела Круз није могла да претпостави какве је муке чекају. После две године рада, у време највеће економске кризе у Шпанији, држава је преполовила субвенције за производњу зелених киловата с 44 на 20 евроцента по киловат-часу. Oко 60 одсто фирми убрзо је банкротирало, или престало с радом, а за ову породицу то је био окидач да отпусте велики број радника, са 200 на 12.

 Преживели су, признају, тако што су у међувремену сами почели да производе делове за соларне плоче, које су, иначе, пре тога увозили из Немачке.

– Делови су се брзо кварили и када смо подвукли црту, схватили смо да не можемо даље да радимо, јер смо били у сталном минусу. Одлучили смо се за домаћу производњу делова, која је до данас толико узнапредовала да се извозе у Европу, каже Тедоро дела Круз, председник компаније „Конверта” која је градила овај соларни парк.

Није, како објашњава, долазило у обзир да престану с производњом струје из сунца, јер је у соларни парк уложено 24 милиона евра кроз банкарске кредите који су морали да се врате. Притом се у идеалним условима, када је држава субвенционисала овај посао, кредит могао вратити тек за 25 година.

– Реч је о најсавременијој технологији за производњу зелене енергије, јер се 17.000 соларних плоча распоређених на око 18 хектара окреће према сунцу. На овај начин испоручује се шест милиона киловата струје годишње, што је петина дневне потрошње струје у Београду, током зиме. Струјом се снабдева око 8.500 домаћинстава, каже Дела Круз.

Ни данас не могу да се похвале зарадом. Али, успевају да буду на нули. Срећа је, кажу, што је овај соларни парк од када је изграђен давао 22 одсто више струје која је могла да се извози, па и данас ова енергија стиже до Андалузије.

Када би поново требало да размисле да ли да граде соларни парк, без државних субвенција и с банкарским кредитима чија је најнижа камата шест одсто на годишњем нивоу не би се, признају, усудили. Чак и уз чињеницу да би у исти овај капацитет постројења требало уложити тек петину пара, јер је у међувремену пала цена соларних плоча, каже Дела Круз, чији су соларни парк обишли новинари из Србије у организацији Европске уније и „Бритиш кансела”.

Када је реч о Србији, обавезе су да се до 2020. године производи 27 одсто струје из обновљивих извора енергије, каже Александар Антић, министар енергетике.

Правећи паралелу где смо ми, а где Шпанија, када је реч о чистој енергији, Лазар Лазендић из „Виндвисиона”, независне компаније за снабдевање струјом из обновљивих извора енергије, која послује у осам земаља на два континента, каже, да велики и даље остају у фази развоја пред изградњу и након усвајања сета уредби од стране Министарства енергетике.

– Тако је из два разлога, један је став међународних финансијских институција да новоусвојена подзаконска регулатива захтева додатне измене које се тичу дугорочне политичке сигурности улагања. Други битан елемент је усклађивање и ажурирање документације и дозвола за исте велике пројекте који су били на „чекању” неколико година, каже наш саговорник.

Законска регулатива наше земље из области производње, дистрибуције електричне енергије, као и правила снабдевања подразумевају да корисници – крајњи потрошачи (домаћинства), користе електричну енергију из обновљивих извора и да је аутоматски плаћају кроз систем накнада (за обновљиве изворе енергије), која је исказана као обавезна ставка на рачунима за електричну енергију и за 2017. годину износи 0,093 дин. по киловат-часу.

Уколико се, додаје Лазендић, не достигне прописани ниво производње и предвиђени инсталисани капацитети, доћи ће до принудног увоза зелене струје из суседних земаља и то по знатно вишим ценама од оних предвиђених подстицајним мерама из уредби о обновљивим изворима енергије.

Упитана колико је после доношења нових подстицајних мера побољшана клима за инвеститоре у Србији, Маја Маћић, једна од првих заговорника производње струје из обновљивих извора енергије у нашој земљи, каже, да се клима у значајном мери побољшала.

– Унапређењем превасходно такозваног уговора о откупу електричне енергије, омогућена је изградња великих ветропаркова. Доказ за то су и најаве инвеститора који су увелико кренули, или крећу, у изградњу, након вишегодишњег застоја. Клима наравно није идеална и постоји још процедура које је потребно до краја дефинисати са свим детаљима, попут процеса прикључења електрана на преносни електроенергетски систем Србије. Важна је, међутим, спремност свих укључених страна да се ови пројекти реализују – каже Маћићева.

– Србија је, додаје, коначно на прагу да ове и наредне године добије прве веће ветроелектране у електроенергетском систему и самим тим се склони са европског зачеља када је у питању изградња нових капацитета за зелену струју – закључује она.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јован Ф
Увек треба смислити начин како измусти паре од грађана - сад ће то зеленом енергијом коју епс мора да купи по вишој цени а онда мора и да је прода по нижој, а разлику ће покрити грађани из буџета иако их нико није питао као и увек
Zuti Macak
Setite se afere Pajtic-Udovicki-Petrovic. Sve je jasno onda kako stoje stvari kod nas.
naravoucenije
KO god vodi i bude vodio Drzavu treba brizljivo , pazljivo da gleda i prati bukvalno sve sto se desava drugim Drzavama . Bolje je uciti se na tudjim greskama no na svojim .
мргуд
Нико са иоле соли у глави није друго могао ни очекивати. Зашто. Па није ли један од основних ставова либералног, ма шта то значило, капитализма био тржишна, а не планска привреда, слободна конкуренција.... И код нас ће те субвенције кад, та, пући. Неко се мало заиграо, правио рачун без крчмара, неко полетео да види леба без, или са врло мало, мотике и ето краха. Зло је што администрација, читај власт, и наша и јевропска живи однарфођено, не зна и не уме да схвати колико је тешко зарадити јевро већ има превелика примања и бахати се. И, што је најгоре они никада нису криви....
Иван Стијовић
Значи још једна помама да залуде народ и потроше паре?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.