Батеријска лампа прва на листи озлоглашених апликација

Откриће „Викиликса” о тајном сајбер-оружју ЦИА открило је корисницима, а неке само учврстило у уверењу, да су уређаји које свакодневно употребљавају суштински небезбедни. И да чак и када користе сигурне апликације, двостепену верификацију и заштитне програме хакери ЦИА, а можда и неки други, могу да преузму контролу над камером и микрофоном смартфона или да „завладају” аутомобилима и телевизорима.

Посебно су одјекнуле тврдње да су небезбедне чак и хваљене апликације са непробојном енкрипцијом попут „сигнала” и „телеграма”. Стручњаци за безбедност наглашавају да у објављеним документима нема доказа да је енкрипција пробијена, мада је чињеница да је свака апликација сигурна онолико колико је сигуран софтвер и хардвер на коме се она извршава, односно оперативни систем и сам уређај.

Поменуте апликације користе се за дописивање и разумљиво је то што корисници желе да садржај преписке остане поверљив. С друге стране, они често без много размишљања преузимају друге популарне апликације које су корисне и забавне, али често крију малициозни софтвер који хакерима омогућава да приступе личним подацима или украду новац.

Власници смартфона олако притискају тастере „Next” и „Agree” када апликације захтевају одређене дозволе, а да при том не разумеју услове на које су пристали. Неке апликације могу да утичу на приватност, проузрокују инсталацију нових апликација, па чак и да потпуно легално промене подешавања оперативног система само зато што је корисник „пристао” на то током процеса инсталирања.

Једној Американки десило се 2015. да је за 15 долара купила игру у „андроид” продавници, да би касније установила да је неко злоупотребио податке са картице, оштетивши је за 5.000 долара. Тужила је „Гугл” али је тужба одбачена.

На злом гласу су и популарне апликације са временском прогнозом, али је на првом месту свеприсутна батеријска лампа. Има је у мноштву верзија, од којих неке скупљају информације с камере и шаљу их удаљеним серверима. Забележени су случајеви да је једна од „флешлајт” апликација укључивала микрофон, снимала разговоре у окружењу и слала снимке на сервер у Пекингу.

У највећем броју случајева подаци скупљени преко ових програма користе се у рекламне сврхе, али мењањем системских подешавања отварају врата за опасније злоупотребе.

Америчка комисија за заштиту потрошача тужила је пре две године једну компанију која је преко батеријске лампе на телефону слала податаке о корисницима трећој страни без њихове сагласности. Тужена фирма се нагодила на суду, пристала да промени праксу и обрише све до тада прикупљене податке.

„Мачак Том”, игра у којој мачак (Talking Tom) понавља изговорене речи, једна је од омиљених дечјих игара, али није се баш прославила по чувању приватности корисника. Наслов који је пару из Словеније донео милионе оглашивачким базама шаље податке о телефону, али и снимке гласова. Нове игре из исте фирме, са мачкицом Анђелом и куцом Беном, мало су се поправиле у том погледу па шаљу само податке о телефону. Ипак, и даље имају приступ микрофону и камери због чега је било медијских извештаја да шпијунирају малишане. Пре две године „Фејсбуком” је кружила лажна узбуна да педофили могу да злоупотребе апликацију и да је наводно маца водила безобразан разговор с једном девојчицом. Власник фирме „Аутфит 7” Само Логин објаснио је да у игри комуницира чет-робот и да је немогуће да особа преузме разговор.

На списку „шпијунских апликација” неизоставне су и „Љуте птице”, игра која је од 2009. имала више од две милијарде преузимања. Оглашивачима шаљу листинг позива, име мобилног оператера, број телефона… Такође, према открићима Едварда Сноудена, амерички и британски обавештајци користе лош ниво заштите података да прикупљају податке са смартфона. Нове верзије ове игре нису толико инвазивне, па су добиле боље оцене на тесту безбедности.