петак, 07.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 15.03.2017. у 18:00 Александар Бојовић

Смртоносна „пинк” дрога није стигла у Србију

Реч је о токсичној хемикалији која може да изазове фатални исход чак и ако доспе на кожу
Дрога „пинк” фармацеутског назива У-47700, упркос имену, беле боје: полицијски узорци наркотика (Фото Дарко Ћирков)

Нова смртоносна дрога позната под уличним називом „пинк”, супстанца седам пута јача од морфијума и одговорна за смрт најмање 50 људи у САД, није стигла у Србију. Др Јелена Јанковић, руководилац Центра за рано упозорење о новим психоактивним супстанцама у Министарству здравља, каже за „Политику” да за сада немају информацију да се ова дрога појавила у Србији.

Др Мира Ковачевић, директорка Специјалне болнице за болести зависности, каже за наш лист да нико од пацијената који се лече у тој болници није до сада напоменуо да му је позната или да ју је користио. И у полицији незванично сазнајемо да није било случајева да неко тргује наркотиком под именом „пинк”.

Из америчке агенције за борбу против дрога (ДЕА) објавили су да је реч о једној од најтоксичнијих хемикалија која може да усмрти човека чак и ако му само доспе на кожу. Према расположивим информацијама, дрога „пинк” фармацеутског назива У-47700, упркос свом имену, беле је боје. Нежељени ефекти који се појављују приликом злоупотребе овог медикамента су озбиљна оштећења нерава и смрт.

Страни медији преносе да је ова дрога првобитно замишљена као лек. Наводе да га је оригинално развила фармацеутска компанија „Апџон” 1978. године као синтетичку алтернативу морфијуму. Међутим, према вестима које стижу из света, овај медикамент у последње време се злоупотребљава јер се наводно лако може наручити преко интернета, што привлачи зависнике који у њему виде јефтину замену за хероин. Од прошлог новембра, после смрти два тинејџера у Јути, ова дрога забрањена је у свим америчким савезним државама.

На наше питање да ли се можда и у Србији спушта старосна граница оних који посежу за дрогом, др Мира Ковачевић одговара да су ти подаци врло различити, има и млађих, али и старијих од уобичајеног просека за почетак узимања дрога.

„Наши званични подаци упућују на то да већина будућих зависника дроге почиње да узима са 17-18 година, а што се тиче хероина, и касније. Прва дрога је најчешће марихуана”, каже др Ковачевић.

Најчешћи пацијенти Специјалне болнице за болести зависности jeсу они који узимају хероин. Међутим, по речима докторке, врло је раширено узимање више различитих дрога паралелно.

„Све је више је оних који нам се јављају због проблема у вези са узимањем амфетамина, марихуане, различитих медикамената и алкохола. Такође, све је већи број пацијената који нам се јављају због коцке, клађења и интернета”, каже др Ковачевић.

Већ неколико година Европа се суочава са све већим проблемом нових врста наркотика. Нове дроге настају захваљујући модерним технологијама и углавном се продају преко интернета. У прошлогодишњем извештају Европског центра за праћење дрога наводи се да је на Старом континенту идентификовано више од 560 нових психоактивних супстанци. Већина ових дрога је синтетичка верзија канабиса или стимуланси са ефектом амфетамина и кокаина.

У Србији су у тренду такозване викендашке и клупске дроге („екстази”, „спид”), а млади у свет наркоманије улазе најчешће дружећи се са онима који су већ пробали дрогу. На улицама градова Србије већ су распрострањене дроге које за мале паре могу да се купе на улици или набаве преко интернета. Ту спада и синтетичка марихуана позната као „магични змај”. Замена за „магичног змаја” је биљни тамјан. Наводно, не оставља траг у крви, па не може да се открије на тестовима.

Потом, ту је и мефедрон, у жаргону назван „мау-мау” или „луда мачка”. Упућени кажу да ова дрога подсећа на кокосово брашно и спада у психоактивне дроге, која „држи” шест сати. Изазива еуфорију, будност, а може да изазове озбиљне поремећаје попут проблема крвних судова и срца, парализу и смрт. И „кристал мет”, синтетичка дрога која брзо изазива зависност, а чија су стимулативна својства слична адреналину, може се наћи на улици. Ефекти ове дроге тежи су него код кокаина.

Коментари3
73c95
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Пишимо нашом ћирилицом
"Од прошлог новембра, после смрти два тинејџера у Јути, ова дрога забрањена је у свим америчким савезним државама"....према наводу из чланка. Из овога се извлачи закључак да је дрога, сем ове, дозвољена у САД јер би чудно било да се троше толики људски ресурси и материјална средства широм света, а да се дрога и даље крчми у свим државама.
Pele
taj pink je stigao u Srbiju mnogo pre ostatka sveta. Ima tome 20 i kusur godina.
Glisa
Nista kao uvoz iz Kine ... ? (napravite reportazu o tome ko je najveci proizvodjac 'pinka' na svetu ...)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља