Држава не одустаје од онлајн каса

И поред противљења привредника и финансијских стручњака држава изгледа не одустаје од увођења онлајн фискалних каса. Непопуларна одлука саопштена је из Министарства финансија које најављује измену закона у овој области, тачније да ће Нацрт закона о фискалним касама предвидети електронско преузимање података из фискалних каса. Очекују да ће до краја године нови прописи бити и усвојени.

У пракси то би значило замену око 195.000 постојећих каса и увођење рачунара у сваку продавницу која би интернетом била повезана с Пореском управом. То би према ранијим проценама привреднике коштало од 50 до 100 милиона евра.

Због тога им не звучи утешно напомена надлежних да ће се са изменама вероватно ићи постепено како „промена постојећег модела фискализације не би довела до значајног финансијског оптерећења за пореске обвезнике”. 

Иако ова идеја није од јуче чини се да Србија није никад била ближе преузимању такозваног „хрватског модела” фискализације који се овде већ годинама промовише, а чији је најјачи противник био Фискални савет. Не само због тога што ни у Хрватској тај пројекат није дао очекиване резултате јер су приходи остали исти као и пре инсталирања онлајн каса. Они и даље истрајно инсистирају на томе да све одлуке од јавног интереса (укључујући и онлајн фискализацију) морају да буду донете на основу студије оправданости.

– Републички секретаријат за јавне политике (РСЈП) је

својевремено урадио студију али су одбили да је објаве. На основу тадашњих прелиминарних анализа, Фискални савет није видео аргументе на основу којих би се онлајн фискализација користила као ефикасно оруђе за сузбијање сиве економије – кажу у Фискалном савету за „Политику”, истичући да се неће оглашавати све док на столу не буду имали текст студије и њену стручну оцену.  

– Како смо обавештени, РСЈП би требало да у најкраћем року објави финалну верзију своје студије о користима и трошковима онлајн фискализације. Чим буде јавно доступна, у складу са својим законским обавезама, урадићемо и објавити независну оцену ове студије – кажу у Фискалном савету.

Прошле године у марту када се око намере увођења онлајн каса водила жестока јавна расправа став Фискалног савета био је да би овај пројекат за Србију био прескуп. Процене су да би коштао много више од 50 милиона евра, на колико је тада процењена набавка новог софтвера.

Основно питање је може ли се онлајн касама променити забрињавајући податак (изнет почетком 2016. године) према коме, наводно, само 40 одсто привредника има и обичну фискалну касу, а мање од половине редовно шаље податке о промету? Ако држава није имала механизме да их натера да једном у две недеље то чине тешко да ће им онлајн касе помоћи да то чине у реалном времену.

Небојша Атанацковић из Уније послодаваца рекао је да сумња да су нова решења у вези са онлајн фискализацијом ствар појединих лобистичких група те да је највероватније реч о копији решења из Хрватске.

– Све ово је излобирано из Хрватске и ишло је преко НАЛЕД-а. Таква незванична сазнања имамо од наших чланица из ИТ сектора. Ово је модел из Хрватске, који се иначе не примењује нигде више у свету и искуства су негативна – тврди Атанацковић.

И Фискални савет прошле године упозорио је у свом извештају да Републички секретаријат за јавне политике и Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) фаворизују онлајн фискализацију. За њих је било спорно да ова приватна асоцијација, у којој седе привредници, учествује у доношењу националне стратегију за борбу против сиве економије. У НАЛЕД-у су тада „Политици” рекли да никога не фаворизују, да их не интересује која ће компанија инсталирати нови систем.

– Немамо право да се мешамо у одлуку државе шта ће применити. Али имамо право да кажемо да не прихватамо да се и за динар повећају трошкови привреде. Ако ће та решења да се уведу онда Министарство финансија може да донесе уређаје, узме постојеће фискалне касе али да ништа не тражи од привредника – сматра Атанацковић, додајући да не постоји ниједан разлог зашто би се мењале фискалне касе које су сасвим задовољавајуће и да је потребна само доради софтвера.