среда, 12.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 17.03.2017. у 17:30 Јована Рабреновић

Страх од сеобе светског капитала

Америчка привреда оздравила па повећала камате, а прошле године због тога из Србије повучено више од 900 милиона евра који су били пласирани у државне обвезнице
(Фото Ројтерс)

Америчке Федералне резерве (Фед) повећале су у среду, како је било и очекивано, референтну каматну стопу. Раст износи 0,25 одсто и то с 0,75 на један одсто и друго је повећање у три месеца. Одлука ФЕД-а је логичан след континуираног привредног раста, повећања броја нових радних места и очекивања да ће инфлација достићи циљани ниво централне банке од два одсто.

Економисти оцењују да је ФЕД овим поручио да скоро осам година од почетка „велике рецесије”, економији више није потребна подршка с изразито ниском каматом на задуживање и да је довољно здрава да издржи скупље кредите.

Америчка централна банка је остала при ставу да ће још два пута подићи камату ове године, и три пута у 2018. години. Прошле године, ФЕД је само једном повећао референтну камату. Након одлуке ФЕД-а долар је ослабио 1,1 одсто.

Одлука америчког ФЕД-а с пажњом се очекивала свуда у свету па и код нас. Како и не би кад раст тамошњих камата, због виших приноса, по правилу значи сеобу капитала из свих крајева света у САД. У том контексту очекује се и повратна реакција главних централних банака.

У Србији се политика ФЕД-а посебно анализира због утицаја на продају наших дужничких папира. Подсећања ради гувернер Народне банке (НБС) Јоргованка Табаковић пре месец дана, на представљању редовног извештаја о инфлацији, рекла је да је, током прошле године због повећања камата америчког ФЕД-а, из Србије повучено више од 900 милиона евра који су били пласирани у државне обвезнице. НБС је успела у томе да се то није осетило на тржишту.

Јачање долара утиче и на висину јавног дуга. Јер када долар јача повећава се удео доларског дуга у укупном јавном дугу и „подиже” укупни јавни дуг. Према подацима Управе за јавни дуг у јануару ове године удео доларског дуга у укупном јавном дугу износио је готово девет милијарди долара што је 33,7 одсто укупног јавног дуга.

Економиста Бошко Живковић каже да ће се повећање камата ФЕД-а на нас лоше одразити због опасности повлачења инвеститора, већих трошкова због увоза енергената и притисака на буџет због повећања доларског удела у јавном дугу.

– После раста камата инвеститори ће наставити да капитал из света повлаче у САД, а то прети и нама. Долар је тренутно ослабио, јер је после првог повећања камата од стране ФЕД-а дошло до повлачења капитала у САД што је повећало доларску понуду. Како ће се кретати вредност долара према корпи главних валута – евру, фунти, јуану и јену – још је рано говорити. Одлука ФЕД-а била је и најављена и очекивана и добро је што нису ишли на убрзано повећање камата, већ за тих 0,25 одсто – каже Живковић.

Евентуални раст долара за нас је неповољан због високог удела доларског дуга у нашем јавном дугу, каже наш саговорник.

– Евентуално будуће јачање долара правиће притисак на буџет, јер наши главни приливи су у еврима. И од извоза, кредита и страних директних инвестиција. Прети нам и већи трошак за увоз енергената чије се трансакције обављају у доларима. Видећемо какве ће бити реакције главних централних банака на одлуку ФЕД-а. Европска централна банка није мењала референтну камату последњи пут, међутим уколико после још једне одлуке ФЕД-а дође до пада евра очекујем реакцију и европских монетарних власти – каже Живковић.

У НБС кажу да домаће финансијско тржиште није значајније реаговало на очекивану одлуку ФЕД-а. Томе у великој мери доприносе одлични макроекономски резултати домаће економије, фискална консолидација и структурне реформе, који су довели до побољшања инвестиционог амбијента у Србији и јачања отпорности на шокове из међународног окружења. То су уједно и фактори који повећавају атрактивност улагања у динарске хартије од вредности Републике Србије.

– Након значајних притисака на слабљење динара у јануару, а који су, како је НБС неколико пута наводила, били последица утицаја сезонских фактора, кретања на домаћем девизном тржишту су стабилизована и таква кретања очекујемо и у наредном периоду. НБС ће наставити да активно и пажљиво прати утицаје свих потенцијалних фактора из домаћег и међународног окружења и по потреби ће, као и до сада, адекватно реаговати како би омогућила нормално функционисање девизног тржишта и релативну стабилност девизног курса, кажу у централној банци.

 

Коментари7
3d043
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Svop
Ovaj problem moze lako da se resi ako ima dovoljno pametnih i skolovanih ljudi. Krediti u dolarima mogu da se konvertuju u evro i to putem finansijskih derivata kao sto je svop.
cole
jaca dollar - kuku si ga nama! slabi dolar - crno nam se pise. jaca evro - eto muke. slabi evro - nevolja na vrata! okeri obrni, nama uvek gore...
Old Traford
Uau,kakva pometnja za o,25%...! Sta bi bilo da je u pitanju 2,5% ili 25%...!? Cuj,sad ce da skoci cena nafte zbog ove mikro-gluposti a padala je sa 100 $ na 30 $ kada se razbuktao rat u Siriji dolaskom Rusa...! Manite me ovih spekulacija za naivne,opet su sipali prasak za pecivo u kokain ovima na Wall Street-u pa su poludeli,ko da se ti narkomani pitaju ista uopste...Lepo vi objasnite narodu da cene roba i materijala,kao ni kursevi valuta,nemaju 3 lepe veze sa ekonomijom vec je sve stvar hira i interesa neke gospode koji su toliko mocni da im se imena cak ne smeju staviti na Forbsovu listu najbogatijih u svetu...
Petar
Malo na mnogo je mnogo. U opticaju je preko 13 triliona Dolara. manji deo u banknotama ostalo se vrti kroz bankarski sistem. Izračunaj koliko je 0,25%.
sandersic
Ovo treba da prate kreditasi, jer ako ECB pocne da juri te investitore da se vrate, a moguce je, morace i euribor da ode gore. To znaci da do kraja godine raste promenljivi deo mesecne rate uzetog kredita i kod nas. Mozda bi nase banke kao pomoc svojim vernim klijentima trebale tada malo da snize svoju marzu, te da podele taj rast kamate sa klijentima koji im redovno placaju. Eto to na primer kao ideja, sem ako malo snizenje bankarske marze u cilju opstanka dobrog klijenta, nije svetogrdje, za razliku od drugih poslova i trzista gde se to podrazumeva i podstice u ovom roptajucem liberalnom svetu.
Radoslav Jovanovic
Da bismo razumeli šta se događa na zapadu moramo da razumemo šta se dešava sa ogromnom količinom novca koji se štampa. Imajući u vidu da im ekonomija ne raste projektovanim tempom gde su završile te pare. Drugo je dug koji se uvećava. Kad se izostave ovi problemi na zapadu super.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља