Недеља, 24.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: СОЊА КАЛАЈИЋ

Прва Српкиња која концертно свира на тестери

Магистар виолине и вишегодишњи педагог говори како ју је привукао необични „инструмент” који је научила да свира у прашумама Јужне Америке, о компоновању, сарадњи са Бојаном Суђићем, саветима које јој је дао отац
(Фото: Ж. Јовановић)

Соња Калајић (1977) је магистар виолине и вишегодишњи педагог, али праву страст је открила у Буенос Ајресу, где је научила да свира на тестери код најпознатијег аргентинског „тестераша” Родрига Гере.

Она је прва Српкиња која концертно свира на том „инструменту”, али и једина која код нас, концертно, свира кастањете по методи Еме Малерас.

Кад сте чули прве звуке тестере?

Било је то одавно, кад сам као дете гледала цртане филмове. Ти звуци су ме узбуђивали, засмејавали, а и зависно од догађаја у сцени, растуживали. Теоријски сам чула за тестеру као о инструменту у средњој музичкој школи на часу о инструментима. Тада сам први пут сазнала да је на тестери могуће свирати и да је баш тестера заслужна за низ звучних ефеката у цртаним филмовима. После тога тестера је као инструмент постала моја велика животна знатижеља, али у Србији нико није могао да ме научи да на њој свирам.

Како сте дошли до учитеља за тестеру?

Мој колега кларинетиста Гонзало Брас, са којим сам свирала током своје двогодишње концертне активности у Буенос Ајресу, познавао је Родрига Геру, најпознатијег аргентинског „тестераша”. Ту, за мене драгоцену чињеницу, не бих ни знала да се Гонзалу нисам поверила о својој „тајној љубави” према тестери. Кад је то сазнао, одмах је узвикнуо: „Па да ли је могуће?! Родриго Гера, највећи аргентински ’тестераш’, мој је велики пријатељ!” Међутим, Гонзало Брас није могао да ми гарантује сигуран успех. Све заинтересоване које је њему слао одустајали су од тестере јер им је било веома тешко да је савладају, а то је за мене био само додатни изазов.

Ипак сте стигли до Родрига Гере?

Требало је три сата да путујем из центра Буенос Ајреса до Родригове колибе у делти реке Тигре, са две возне линије и две барке. У прашуми обраслој лијанама скривала се неугледна дрвена колиба у којој живи фамозни маестро који свира пет инструмената једнако добро и који има турнеје од Јапана до Америке. Место комодитета од урбаног живота бира баш дивљину. На првом часу сам се посекла и он је тада одмах извадио пакетић са сетом тетанус инјекција желећи да ми убризга. Данас се смејем сама себи како сам тиме била престрављена сумњајући да је у питању хероин или каква друга дрога. Рекла сам му: „Нека хвала. Нема везе, шта год да се деси, нека буде на моју одговорност.” Он ме је потом уверавао да ми је боље да одмах примим инјекцију док сам ја у том тренутку само мислила о бежању са часа. То су били наши смешни почеци да би се све завршило једним дивним пријатељством, фантастичним искуством и непроцењивим сазнањима из области не само тестере већ музике уопште.

По доласку у Србију 2010. започели сте турнеје широм земље, али и иностранства с тестером и виолином у различитим камерним саставима. Једном приликом сте рекли да ваш прошлогодишњи албум „Saw Friendly” представља синтезу тих музичких путовања?

Албум „Saw Friendly” у издању „Метрополис мјузика” из Београда групише нумере које сам најчешће изводила на тестери током протеклих година. То је први албум са столарском тестером као солистичким инструментом на Балкану и то наручито импонује свима нама који смо на њему радили. Имала сам за циљ да се прикажу све техничке могућности овог инструмента и резултати добијени спајањем (дружењем – friendly) звука тестере са бројним другим инструментима. У питању је палета музичких жанрова и аранжмана са акцентом на класичној музици и са ништа мање богатом постпродукцијском дорадом у намери да информише и инспирише слушаоце једним новим изражајним језиком који тек очекује своју већу афирмацију.

Како сте доживели новогодишњи спектакл Симфонијског оркестра РТС-а и Бојана Суђића у Центру „Сава”, на коме сте учествовали?

Све честитке и похвале маестру Суђићу и Симфонијском оркестру и хору РТС-а, који су у немилим временима за квалитетне ноте успели да испуне салу од скоро 4.000 места и да добију такву подршку публике. Лично сам одушевљена концепцијом програма у којем је публика за једно вече могла да ужива у тако широкој палети музичких мисли и осећања: од светских бисера врсних композитора класичне музике до нашег изворног фолклора, од музике великих концертних спектакла преко примењене, филмске музике до музике за најмлађе. Веома сам срећна што је и моје свирање на тестери и кастањетама наишло на тако добар пријем код публике.

Поред тога што сте виолинисткиња и свирате на тестери и кастањетама, неки вас знају и као композиторку, музичког аранжера па и глумицу. Како успевате да одржите квалитет на свим тим пољима и шта вам је најважније?

Од свега чиме се бавим најважније ми је оно што радим у том тренутку. Док свирам виолину најважније ми је свирање на виолини, док пак компонујем најважније ми је да искомпонујем најбоље што умем и тако редом. Иако за неке доста различита занимања, све оно чиме се бавим има доста сличности. Све те моје послове карактерише „самадхи” или процес саживљавања и поистовећења: у случају свирања са звуком, у случају компоновања са „звучном сликом”, у случају глуме са ликом. Све што радим је прожето јаким стваралачким поривом и еросом, без кога, како нас учи Платон, и нема истински вредне уметности.

 

Захвалност генетици и васпитању

За ваш тако велики ангажман неопходна је велика енергија. На који начин је одржавате?

Она се већим делом сама одржава захваљујући мојој генетици и васпитању. Моја мајка Весна Вујица је жена фантастичне психоменталне виталности на којој јој и лично завидим. Горштачка бака три унуке се и даље активно бави архитектуром и живи живот у свом пуном сјају. Драгош Калајић, мој отац и учитељ, оставио ми је у аманет низ алхемијских формула којима малодушност и туробне мисли преображавам у снагу и елан. Једна од њих гласи: „Не тужи се на тежину задатака мисије јер је та тежина процена твојих врлина и могућности.”

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.