Петак, 12.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Блесак небеске лет-лампе

Најјаче распрскавање до сада (Фото НАСА)

АСТРОНОМИЈА
Недавно су људи широм света голим оком (и телескопима) посматрали нешто што се десило када нису ни постојали, чак ни планета на којој обитавају!

На више од половине пута до краја космоса, на седам милијарди светлосних година од нас, заискрио је бледуњав сјај после распрснућа огромне звезде. Непозната „небеска светиљка” се, након што је истрошила гориво, преобратила у знатно мању неутронску звезду или, чак, у кудикамо сићушнију „црну рупу”. Једно или друго, иако се поуздано не зна какав је исход, представља убоичајену последицу окончања трајања веома крупне звезде.

Најсјанији блесак после Великог праска” (Big Bang) у којем је пре око 14 милијарди година (отприлике 13 милијарди и 700 милиона) настао космос.

Најјснажнији сев икад уочен догодио се у прилично великом сазвежђу Бутис (старогрчки: пастир или чувар стада) на северној страни неба, седам и по милијарди светлосних година година удаљеном, за које су још знали Сумерци, Стари Египћани, Грци, Кинези и Арапи. (Светлосна година је растојање које светлост, путујући брзином од око 300.000 километара у секунди, превали за годину дана, а то је око 9,6 билиона километара или 9,6 хиљада милијарди километара).

Необуздан излив

Према астрономском тумачењу, десио се необуздан излив гама-зрака, појава која се везује за гашење огромних „небеских светиљки” које се – истрошивши нуклеарно гориво – преобраћају у „црне рупе” или неутронске звезде. Под изузетно великим притиском и огромном топлотом, језгро се у последњим данима нагло сабије и истовремено у околни простор покуљају невероватно силне струје зрачења које достижу малтене светлосну брзину.

Од четири надасве бљештава праска до сада забележена дотични је – најблиставији. Накнадни сјај био је видљив без икаквих увеличавајућих сочива (позоршних или астрономских далекозора), нарочито изван великих градова чија је расвета засенила овај космички блесак. Када су млазеви пробили околне међузвездане облаке, свемиром су шикнуле високоналектрисане честице подсетивши на нагло отпуштање пламена из лампе за летовање.

Оријашко распрскавање зачас је одувало гама-зраке на све стране, даље него ма које претходно.

Величанствени догађај који никако не бисте пожелели близу Земље одмах је уснимио свемирски телескоп „Свифт” који од 2004. непрестано облеће око наше планете. И не само то: узбуна је дата десетинама земаљских осматрачница широм света да не пропусте потоњи одсај. У физичком смислу космичко гама зрачење је изузетно сложено и недовољно проучено, чијем ће бољем разумевању – како се научници надају – допринети подаци прикупљени осматрањем најскорашњијег и најизобилнијег.

Видљив цео сат

Зна се да је јачина (магнитуда) између пет и шест на тзв. логаритамској лествици: што је број мањи, збивање је светлије. Другим речима, сјајност опада с квадратом раздаљине. На основу измереног црвеног помака (износи 0,94), израчунато је растојање до извора – седам и по милијарди светлосних година. А то је више од пола пута до краја видљивог космоса. Ништа толико далеко није до сада људи нису видели ни голим оком, ни телескопима. После једног сата одсјај је ослабио да је нестао из људског видокруга, касније су га једино налазила оптичка помагала.

Зашто је накднани сјај био тако бљештав?

Једно објашњење наводи да су овакви изливи енергетски јачи од свих осталих, можда због масе, обртања и магнетског поља предачке звезде или самих млазева. Друго указује на то да је, можда, сва силина енергије била стешњена у веома узан сноп који је непосредно стигао до Земље.

Већ у овом часу астрономима је јасно да је накнадни сјај надмашио, најмање, два и по милиона пута у бљештавилу најсјајнију супернову која је икад обасјала космос. Најудаљеније светло које се опажа без увећања јесте оближња галаксија М33, на само два милиона и 900.000 светлосних година од Земље.

Уколико би се нешто слично одиграло у нашој галаксији на минут би засенило Сунце, сунчане наочари се обавезно препоручују.

Свемирски телеском „Свифт” свакодневно сними четири изливања гама-зрака.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.