Среда, 20.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОЛЕМИКА

Критика српских књижевника

Поводом текста Владимирa Кецмановића ,,Критика српских критичара”, од 21. марта

Реагујући на мој приказ књиге писца Крстe Поповског Ина, драги брикетирани писац и „Политикин” сарадник Владимир Кецмановић лута по мом тексту као Данте по оној мрчави, мрачној шуми, на почетку свог спева о паклу. Да би ствари одмах биле јасније, ред је да напоменем како је дотични интернетски приказ насловљен Отаџбина, домовина, материна, што већ упућује на једну нимало нежну иронијску дистанцу. Да је аутор тог текста, то јест ја, хтео да буде још отворенији, он би српским писцима, па тако и Кецмановићу и Поповском, поручио: Другари, отаџбина вам је крепала, окупљате се око цркотине. Но, узалуд: много се који српски писац и даље пјано весели на сам њен помен, не приметивши да је, уистину и по старински, више нема. Gone with the wind, каже један амерички филм.

Утолико, како каже Кецмановић, условно је тачно да писца Поповског „теретим” за назадњаштво. Просто, протеклих пола века сасвим је релативизовало појам отаџбине, и о томе треба да мисли свако ко се њоме данас бави.

Писац

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Коментари18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

marija
zasto ne otkljucate tekst?
Драган Јанковић
Није релатизован појам отаџбине, него је релатизован појам Србина из Црне Горе. Који би да седи у Београду, да буде оно што му дедови нису и да дели поуке српским писцима. Још ако је неталентован, онда то његовим ставовима даје додатну „снагу". Неће то више моћи.
Predrag Brajović
@Aleksandar Popović Otadžbina se ne menja. Samo, moramo biti svesni -- otadžbina je slučajnost. Mi se usudom rodimo ovde ili onde, i to gde se rodimo zove nam se otadžbina. Pazite, ja sam rođen, slučajno, u Sarajevu. Šta je moja otadžbina? Pisao sam o tome još devedestih, otprilike ovako: moja otadžbina nema geografske doslednosti. Na njenoj karti postoje rupe i praznine. A na tim prazninama često piše -- Ubi leones, kako su stari kartografi obeležavali neistražena područja: tamo gde su lavovi. Te svoje lavoive ja priznajem i poštujem. Pazite: naš najveći "nacionalni" pisac, Miloš Crnjanski, s podozrenjem je i sam pisao o otadžbini. Voleo je i prezirao. Patio za njom, i s njom se svađao. I, jednoga trena, i sam ju je relativizovao. Proičitajte, stoga, moj tekst o Crnjanskom, "Paprika, crvena, kao srce materino" -- Google će ga čas posla naći.
Novosađanin
Otadžbina je tamo gde bi želeo da umreš i da budeš sahranjen. Ko želi da bude sahranjen u mudžahedinskom Sarajevu, treba da se na vreme vrati tamo, nije daleko. Eto i Crnjanski se pored svega vratio u jedinu otadžbinu.
Александар Поповић
Можемо ми да се надгорњавамо "цели дан до подне". Није отаџбина власт под којом живиш, што би се рекло режим. Можеш се задесити и на Марсу, али отаџбину чини оно што си наследио од оца и мајке. Да не буде схваћено патриотски(што је за многе друга реч за јерес), и када проведох неко време у Европи, Азији, отаџбина Србија ме није напуштала.
Novosađanin
Stari Grci su govorili: "Obućar neka govori o obući." Dakle, ako neko već piše, treba da piše o stvarima u koje se iole razume. Da li neko zna, šta je ovaj pisac napisao u životu?
Novosađanin
Što se tiče Vladimira Kecmanovića, ne moram da guglam, jer sam čitao njegove knjige.
Predrag Brajović
Mislim da svaki iole veštiji čitalac jednostavno upotrebom Gugla može da nađe spisak mojih knjiga, pa tako i na sajtu Srpskog književnog društva, čiji sam član. Ukoliko je reč o Politici, s njom sarađujem dugo, u navratima -- i moj najdrži tekst, otadžbinski, o Crnjanskom kao ncionlonom piscu, objavljen je u Božićnom kulturnom Politike. Nadam se da će vam se dopasti, a zove se "Papirika, crvena, ko srce materino". http://www.politika.rs/sr/clanak/129846/Paprika-crvena-kao-srce-materino
molim vas
ako vam nije do "otadzbine" ostavite je na miru ima onih kojima je do nje stalo, a da nisu profesionalne patriote, ekstremi i slicno. Drugo kao "clan" dijaspore ( procitao sam ceo clanak) molim vas da ne pricate o stvarima koje ocito ne poznajete ( zasto se ne vracaju i sl. - mozda bas zbog ljudi kao sto ste vi, koji sve znaju , a najvise kad nista ne znaju, pa iz tog neznanja izvlace neke zakljucke). Govorim u svoje ime i moj "nepovratak" (posle skoro 40 godina) nema nikakve veze sa ekonomijom, politikom i sl. , a jos manje zbog "uni bene ibi patria" kako ste to "intelektualno" napisali (za vasu informaciju Ciceron koji ju je preuzeo od Pacuviusa je izrekao (napisao u "Tusculanes") u kontekstu koji nema nikakve veze za vasim odgovorom - njegovo je bilo upozorenje onima koji prioritet daju materijalnom zadovoljstvu nad "patria-om"(otadzbinom))). Niste obavezni da volite Popovskog ili da se slazete sa Kecmanovicem, ali drzite se knjizevne kritike zarad zdrave diskusije
Александар Поповић
@Predrag Brajović. Баш ме занима како бисте "заменили отаџбину". Можете да промените место и државу у којој живите, да промените име и презиме, а отаџбину не можете. Не само да, иако се и одрекнете и оца и мајке, ништа генетски не можете да промените, већ "отаџбински пртљаг" носите читавог свог живота. Уосталом, ако вам се много тога не свиђа у отаџбини, имате две могућности: да се потрудите да она буде боља или да останете располућени и не ометате оне који држе до отаџбине. А могли бисте ову тему да уврстите и у неки свој роман.
035 упорно
@ Аутор : Мајка , отац , супружник , дете такође умеју бити камен око врата . Саможивост , иронија и дефетизам могу такође бити идеологије у постидеолошком времену ...
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.