Недеља, 18.05.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

​Велика четворка не прима више рођаке са села

О Европи у више брзина, кругова или клубова, говорило се још пре неколико година, када се тек шапутало о могућем изласку Велике Британије и избацивању Грчке, барем из еврозоне – првог и најважнијег бриселског круга. Од те 2015. године прегазило је европски континент много тога, а „велика четворка” (Немачка, Француска, Италија и Шпанија) званично је изнела план о Европи на више колосека на мини самиту у Версају почетком овог месеца. Пуштајући духа из боце, за кога су знали да ће попут сабласти уплашити све чланице које их беспоговорно не прате, Франсоа Оланд је представљање плана завио у целофан бриге и потребе да се ЕУ посвети будућности, а Ангела Меркел је рекла да би требало имати храбрости и дозволити да неке земље крену напред без обавезе да чекају остале.

ОСВАЈАЊЕ СУВЕРЕНИТЕТА: Сви они који су на основу њиховог тумачења вишебризинског концепта помислили да се, када се у Бриселу размишља о будућности, не мисли на њих – били су у праву. У Европској унији све је јасно. Само је јавности било потребно превести овај дипломатски језик на једноставан разумљив говор у коме је речено да на Вишеградску четворку – В4 (Мађарска, Пољска, Чешка и Словачка), и не само њу, у Бриселу (прецизније Берлину и Паризу) неће рачунати уколико не уђу у дубље интеграције, заједничку европску политику одбране, економије и миграција.

За популарно названу В4 групу, која постоји већ 25 година, ово није могло да буде никакво изненађење: да не буде забуне, разишли су се они одавно на свим овим питањима. Наравно и Румунија, Бугарска, па и Хрватска, такође су забринуте јер и када би хтеле оно што В4 не жели – да што више националног суверенитета предају у руке европском језгру – оне ипак немају капацитет да ухвате исту брзину.

В4 своју политику већ дуго води захваљујући успостављању заједничких интереса на основу којих би могли да граде своју будућност, без обзира да ли ће их западне чланице одбацити или испоставити превисоку цену за обнављање брачних завета.

У колико брзина ће возити Европа
(Фото: Ројтерс/Алесандро Бијанћи)

Чим је Жан Клод Јункер објавио „белу књигу” са пет сценарија, од којих четири неприхватљива служе да подрже један изабрани, четири земље Вишеградске групе су се изјасниле да је план за њих неприхватљив. Чак је у истом тренутку срочена и заједничка декларација о противљењу да западне чланице пласирају шкарт робу, или барем робу неједнаког квалитета (у шта се убраја храна, техника и текстил) на територије њихових држава. Рекли су да не желе да буду канта за смеће тврдог језгра истог клуба. Они, једноставно, третман Запада према њима, било да се ради о роби коју им шаљу или вишебрзинској вожњи коју им прописују, доживљавају као понижавајући третман рођака са периферије, грађана другог реда.

ПОД НАШИМ УСЛОВИМА: Орбан је потом рекао да је мађарска нација у стању побуне и да Мађарска мора поново да се избори за независност и национални суверенитет тако што ће зауставити Брисел.

Пољска је, нарочито после занемаривања њеног противљења при реизбору председника Европског савета Доналда Туска, одлучила да игра грубо у Бриселу. Уз надзор владавине права који је из Брисела покренут и који у крајњој инстанци може да доведе до тога да Пољска изгуби право гласа, Варшава само појачава тврдокоран став у све чвршћем утемељивању заштите националних интереса, без обзира колико се то не допадало Бриселу.

Ипак, ни у Вишеградској групи не постоји потпуно јединство око тога који степен интеграције су спремне да прихвате. Словачка и Чешка су, за разлику од Мађарске и Пољске, спремне да у више области сарађују са Бриселом, али свакако не по питању миграната. Слањем топло-хладних порука Словачка помало делује на своју руку, као уосталом што и Пољска искаче наглашено блиским односом са НАТО-ом. Словачки премијер Роберт Фицо се буни против двоструких аршина који постоје у ЕУ и најављује реципрочне мере: кориштење домаће хране и робе. Каже да у ЕУ не сме бити грађана другог реда.

С друге стране, Словачка не жели да остане на крају европског воза и изјаснила се да би возила истом брзином као Берлин. За сада се на овај став гледа тек као на писмо о намерама, јер је питање колико брзо Братислава може да вози ако око ње земље иду под својим условима.

РУСИЈА МАЈКА ИЛИ МАЋЕХА: Заједница Велике и Вишеградске четворке је на климавим ногама. План о спасу ЕУ у више брзина може да буде само последњи корак који ће их довести до коначног разлаза. Та бракоразводна парница можда неће бити формализована на суду, али ће свако свој живот живети на тој периферији у односу на Брисел онако како мисли да треба. Ипак ни то није добитна комбинација за тврдо језгро. Јер што је мање Европске уније у централноисточним чланицама, отвара се простор да буде више утицаја неке друге силе. А Орбан често игра на Русе. Зову га „мали Путин”, с њима гради нова постројења нуклеарке, држи лекције Бриселу због притиска који праве Македонцима, преговара са Србима, намеће се као регионални лидер. Ако га оставе на крају композиције, он ће једноставно на последњи вагон прикачити своју локомотиву и повести у супротном смеру.

У том цепању откинуће се још многе државе које не виде перспективу у клубу у коме их не желе. У данашњем односу снага, када се још чека дефинисање става нове америчке администрације према источној Европи и Балкану, па чак и целој ЕУ, улози НАТО-а на западној руској граници, чак и Пољска, која има фобију од Русије, може да заврши у том другом возу.

Коментари18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

neko tamo
Bojim se da je analiza u tekstu netacna. Ono sto "tvrdo jezgro" EU zapravo zeli ovim da postigne je da smanji uticaj "malih i slabih" na globalne odluke "velikih i jakih" u EU. Mali i slabi, mogu da se ljute koliko hoce ali veliki ne dozvoljavaju da im mali kroje kapu. To je tako uvek bilo i bice. Price o potpunoj jednakosti u EU su - samo price. EU se nece raspasti iz prostog razloga sto mali u EU nemaju izbora. Kulturno, oni pripadaju zapadnoj Evropi, ekonomski tu im je bolje nego da nisu u EU, bez obzira na kolosek. U najbrzem koloseku, oni i tako ne mogu da prate, a i ne zele. Zapravo je drugi kolosek za njih najbolje resenje pod uslovom da ostvare kontrolu nad pitanjima tipa imigracije i slicnih koja mogu da promene strukturu zemlje. Brzi kolosek zapravo ide u propast velikom brzinom ali o tom potom. Gde je tu Srbija? Srbija zaista jedina ima opcije. Srbija kulturno ne pripada zapadnoj Evropi, kao ni Bugarska i mozda Rumunija. Srbija treba da uspori, i pazljivo pregovara.
nikola andric
''Kazi mi kazi kako da te zovem, kakvo ime da ti dam?'' Po modernoj logiki i filozofiji saznanja imena nemaju predikativnu funkciju. Pitanje ''sta znaci vase ime'' je dakle besmisleno. ''Ako se teorija i praksa slazu onda su verovatno obe pogrene '' (jedini poznati nemacki vic). Ali ipak imamo velike muke sa Evropom u ''vise brzina''. To ce reci oni koji sebe vide u ''nizim brzinama''. Izraz ''brzine'' je naravno metaforicke prirode sto ce reci potpuno nejasan . Ljudi nikako da shvate da su jezik i njegova ''znacenja'' druga prica od stvarnosti. Zbog toga i imamo mnogo vise zabluda nego istina. Istina je korespodencija izmedju iskaza i stvarnosti. Za ''merenje'' ekonomskog stanja stvari imamo kriterije koje mozemo da primenimo na svakog clana zajednice pa uvidimo njegovu fakticnu situaciju. Ako umesto ''brzina'' upotrebimo ''redove'' onda mozemo da se upitamo:'' Spanija i Italija u prvi red?" Zar one nisu sledeca Grcka?
Стршљен Слонеску
Ако се Европа и обрије, тај бљесак не би могао да засени ни месечину...
Neznalica
Sada je definitivno jasno šta je sve Srbija izgubila tokom 90-tih. Znači, krajem 80-tih smo bili daleko ispred Mađara, Bugara, Rumuna, Slovaka, Čeha i ostalih što se oslobodiše ruske čizme. Ma toliko smo bili ispred njih da nismo bili ni za poređenje. I nakon 27-28 godina dok mi ratovasmo oni počeli evropske integracije. Sustigoše nas, a bogami najveći broj tih zemalja nas i daleko prestigao. Mi onako anahrono, koracima puža pokušasmo da uđemo u to društvo. Društvo se, kao što sada vidimo raspada, i ne postoji nikakva šansa da izvučemo koristi iz tih integracija kao što to drugi ranije učiniše. I nakon ovakvog ishoda i dalje ima Srba koji smatraju kao svetlu tačku naše istorije Srbiju pod Miloševićem. Šta reći sem poručiti mlađim naraštajima sem da u Srbiji perspektive nema. Tužno je to, ali ovde ih čeka plata od 300-400 evra i nemogućnost da nezavisno reše bilo koji životni problem sa kojima se ljudi susreću na početku karijere. Duša da te zaboli.
Н.Н.
Добар псеудоним. Ништа се не догађа случајно ,заостајање Србије је пројекат који се остварује али ничија није горела до зоре.
neko tamo
@neznalica: Nikada mi nismo bili ispred njih ( bivsih clanica SEV-a)! To je samo bio privid jer smo mi kupovali licence sa zapada za proizvodnju dok su se oni trudili da razvijaju sopstvenu tehnologiju. Ta "prednost" je bila sarena laza, tanka kao flis papir i bazirana na zapadnoj tehnoloskoj pomoci i otvorenom trzistu. Cim je ta pomoc izostala pokazalo se da smo mi zapravo iza njih, totalno nesposobni da modernizujemo svoje proizvode, ali jos gore potpuno nesposobni da odgovorno gazdujemo sopstvenom ekonomijom. Sto se tice geopolitike i tu niste u pravu. I te kako postoji geopolitika i Srbija je jednostavno predodredjena da bude gubitas , zbog toga sto je zapadu bolja jedna nezadovoljna Srbija nego sest nezadovoljnih drugih, koji su im uzgrad blizi po svemu od nekih Srba koji su u stvari , kako nas oni zovu, mali Rusi. Perma tome izbijte sebi iz glave da je Srbija mogla bolje da odigra, da je mogla da se udvori da je bila prva koja prilazi zapadu, to su sve samo naivna nagvazdanja.
Прикажи још одговора
Хајдук Вељко
Колонијалне силе никада нису ни примале потчињене у своје друштво. Правили су планове и заједнице како би себи осигурали што више луксуза, а потчињени су све то лепо платили и још се захваљивали. Унија пуца по свим шавовима.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.