Дуго путовање Белог Боре до Кана

Филм „Скупљачи перја” је положио све испите, а доказ да је то заиста тако јесте његова дуговечност.

Као што нисмо били равнодушни онда када се овај филм појавио, тако нисмо ни данас, када знамо да су „Скупљачи перја ”положили све испите на који су излазили, каже Бранка Петрић један од сведока онога времена, односно периода када је  пре пола века настао филм Александра Саше Петровића „Скупљачи перја” о животу Рома у Војводини.

–Недавно сам поново гледала филм „Скупљачи перја”, толико у њему има свежине и оригиналног и свега што уосталом треба да има свако велико уметничко дело. Можда га је неко сада гледао тек први пут, али осећај је исти. Наравно гледајући данас ово остварење, присетила сам се  плејаде великих глумаца којих више нема, од Рахеле Ферари,  Мије Алексића, Миће Томића, Бате Живојиновића..., каже Бранка Петрић и додаје:

–Ту је, свакако, за мене на првом месту Беким Фехмиу. Када је Беким добио понуду од Саше Петровића да снима филм, односно да тумачи Белог Бору Перјара, нас двоје смо били младић и девојка. Било је то време када сте морали да се одлучите да ли ћете да радите за позориште или филм, односно да будете слободан уметник.

Беким Фехмиу је, присећа се наша саговорница, дао отказ у матичном Југословенском драмском позоришту, али је имао још неку законску обавезу да до одређеног временског периода игра у својим представама. Десило се, сазнајемо, да је у  тренутку када му је Петровић понудио да раде „Скупљаче перја”, Беким већ био почео рад на представи „Прљаве руке”, у режији Боре Драшковића на сцени ЈДП-а. Беким је, сећа се његова супруга Бранка Петрић, тим поводом отишао код Саше Петровића и објаснио му да има обавезу у позоришту, али да би волео и да ради на овом филму. Међутим, Петровић му је одговори: „Онда не долази у обзир, ћао... готово”! Настала је деликатна ситуација будући да је Беким већ био прочитао сценарио и почео да учи ромски језик. Ипак, одговорио је Петровићу: „У реду, нема улоге” и поклонио је сценарио „Супљача перја“ редитељу Бори Драшковићу.

–После недељу дана Бекима поново позове Саша Петровић и каже му да је, ипак, добио улогу. И Беким креће са припрема за почетак снимања: ја јурим по граду, налазим шампоне за потамњивање косе... Међутим, поново га позива Петровић са молбом да га разуме, односно да сматра да би Белог Бору боље одиграо прави Ром, тачније чувени Сличенко, певач и глумац уз Mосковског ромског позоришта, и да су већ послали своје људе у Моску да са њим разговарају. Наравно, да је то за Бекима био велики шок, међутим то је јако добро поднео. Истог тренутка је отишао да пошиша зулуфе, купили смо нови шампом да му се коса посветли. На срећу нису нашли Сличенка и Саша Петровић  поново долази код Бекима са питањем да ли би ипак хтео да игра неку малу улогу у „Скупљачима перја”, а то је Бели Бора и тако је све кренуло. Беким се, прича наша саговорница, максимално посветио спремању лика Белог Боре. Ипак,  успео је да дође и са представом „Прљаве руке“ до премијере.

–Било је то, уједно, доба „Авала филма” и њеног пуног сјаја, великих копродукција, али и у таквој ситуацији је било тренутака када је екипа била на клацкалици: да ли ће снимање морати да стане, или ће бити потпуно прекинуто, јер нема довољно новца. На питање Саше Петровићево шта да раде, екипа се једногласно сложила  да појединачно скупе колико могу новца, прича Бранка Петрић уз напомену:

–Ново узбуђење уследило је када је филм „Скупљачи перја” одабран за Кан. Тим поводом отишли смо код Александра Јоксимовића да му осмисли свечано одело, а сви смо се сложили да то не треба да буде смокинг. Тако је и било, од листера петролеј боје, чувени кројач Кадрија му је сашио одело, имао је и лептир машну. Сећам се имала сам златну минђушицу, наследство још од моје маме, коју смо пришили на реверу Бекимовог сакоа и са великим узбуђењем смо га испратили у Кан.

Бекиму  Фехмиу, сазнајемо, у ЈДП-у најпре нису хтели ни да дозволе да путује у Кан због обавеза у ансамблу. Коцкице су се ипак сложиле, а Беким се вратио дан-два раније да би статирао у представи „Иванов”.

–Сви смо га дочекали као морепловца који се после дугог прекоокеанског пута вратио кући, као рецимо када данас Ђоковић победи и нација се идентификује са њим. А онда је Рада Ђуричин која је у то време једина имама свој стан направила пријем. Нису „Скупљачи перја” били наш први филм који је виђен у Кану, али је прво наше остварење које је имало три звезде: Оливеру Вучо, Бату Живојиновића и Бекима Фехмиу праћено правим гламуром. Многи су веровали да је Беким заиста Ром, не верујући да је образовани, школовани глумац.

У то време није било жуте штампе, али Бранка Петрић је често освитала као актер текстова у којима је знало да пише и како се  потукла са Ширли Меклејн... Добијала је и писма са речима: „Бранка држи се, нећеш бити остваљена. Не брини се ништа”! Са  друге стране, каже, неки су навијали и да буде остављена.

 –Без обзира што смо живели у социјалистичкој земљи, у глумачкој школи смо били и те како припремљени за будућу професију да када се појавимо били где у свету знамо без комплекса да се понашамо како треба. Тада није било дилеме да ли смо део Европе, то се једноствано подразумевало, закључује Бранка Петрић.