Меркелова игра на Трампову сујету

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Немачка канцеларка Ангела Меркел важи за политичарку која на највеће провокације реагује сталожено, при чему посебну тактику има за оне који негују силеџијски политички стил или по сваку цену показују своју моћ.

Судећи према вестима минулих дана, њен недавни први сусрет са америчким председником Доналдом Трампом је класичан пример њене тактике да таквим политичарима стави до знања да их се не плаши, те да не одговара на њихове увреде, не повлачи исхитрене потезе, игра на карту њихове сујете, али им при томе не повлађује, већ мирно инсистира на својим интересима, разрађујући успут све могуће сценарије и чекајући своју прилику.

Према писању „Сандеј тајмса”, на затвореном састанку у Белој кући Трамп је Меркеловој дао својеврсну фактуру на суму од око 375 милијарди долара за услуге НАТО-а. Према тврдњама овог листа, који се позива на тврдње једног немачког министра који је инсистирао на анонимности, фактура је представљала разлику између тога колико је Немачка издвајала за одбрану у протеклих 15 година и тога колико је износило два одсто немачког бруто друштвеног производа (БДП) у том периоду, плус камате.

Све чланице алијансе су се 2002. начелно договориле да ће од 2024. издвајања за одбрану повећати на два одсто БДП-а, а Немачка засад на одбрану троши око 1,23 одсто БДП. Трампови сарадници су, међутим, израчунали немачка „дуговања” од 2002. до данас. Бивши амерички амбасадор при НАТО-у Иво Далдер је на свом твитер налогу објавио појашњење сопственом председнику да НАТО не функционише по том принципу.

„САД саме за себе одлучују колико ће потрошити на одбрану и колико на одбрану чланица НАТО-а. То није финансијска трансакција у којој чланице НАТО-а плаћају САД да их брани. То је део наше уговорне обавезе”, истакао је Далдер.

Неименовани немачки министар је за „Сандеј тајмс” рекао да је ова фактура „нечувена”, али да Меркелова на то није жустро реаговала.

„Такви захтеви се подносе како би се уплашила друга страна, али је канцеларка мирно то прихватила и неће одговарати на овакве провокације”, навео је он, додајући да је Меркелова смирено рекла Трампу да ће Немачка испунити своје обавезе до 2024.

Иако су портпароли Беле куће и немачке владе демантовали да је Трамп дао било какав рачун Меркеловој, није искључено да се ово заиста и догодило будући да је Трамп дан после овог састанка на „Твитеру” написао да Немачка „дугује огромне суме новца НАТО-у и САД које морају да буду плаћене за моћну и веома скупу одбрану коју омогућавају Немачкој”.

Односи Вашингтона и Берлина, међутим, ових дана почињу да отопљавају, а чини се да је то плод канцеларкине тактике да игра на Трампову сујету, то јест на карту њему омиљене женске особе – кћерке Иванке. Почетком марта у разговору за недељно издање немачког таблоида „Билд” амерички психолог Џон Гартнер указивао је Меркеловој да би много могла да постигне уколико буде у Белој кући носила накит из колекције Иванке Трамп. Канцеларка га није послушала, али је зато председникову миљеницу лично позвала да учествује на Самиту за економска права и могућности жена, који се средином априла одржава у Берлину. Овај такозвани самит В-20 окупиће утицајне пословне жене из 20 земаља, а о Иванкином учешћу јавност је известио лично Трамп, који се заједно са Иванком појавио пред новинарима.

„Немачка канцеларка позвала је Иванку да дође у Немачку, и она ће са канцеларком Меркел радити на сличним питањима (права жена). И то ће бити веома узбудљиво за тебе (Иванка). То ће се догодити веома брзо. То је велика част”, рекао је задовољни Трамп, док су амерички медији пренели и да је Иванка на молбу немачких власти пристала да се састане са представницима америчког и немачког бизниса ради разговора о професионалном обучавању службеника.

Чини се да је канцеларкин потез очигледно имао утицаја на Трампа па ју је он прексиноћ позвао телефоном како би јој честитао успех њене ЦДУ на покрајинским изборима у маленој немачкој покрајини Сар. Овај неочекивани потез, будући да су у питању избори на којима је гласало тек нешто више од једног процента немачког бирачког тела, указује да је Меркелова изгледа успела да ипак отопли односе Вашингтона и Берлина.