Среда, 20.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Неизвестан термин новог конкурса за научне пројекте

Регистар истраживача још није готов јер институти и факултети касне у достављању података. – Тренутно се из буџета финансира између 11.270 и 12.000 научника
Седница председништва Заједнице института Србије (Фото С. Гуцијан)

 

Конференција универзитета Србије и САНУ затражили су од Министарства просвете да што пре распише нови конкурс за научноистраживачке пројекте. Заједница института Србије (ЗИС) пак сматра да је неопходно да се прво реше основни проблеми у науци, па тек онда распише конкурс. Како се чуло на седници Председништва ЗИС-а, која је одржана на Институту економских наука, ни Министарство просвете још није одлучило да ли ће конкурс бити расписан у мају.

Седници је присуствовало педесетак представника истраживача из свих области, који су „разменили мишљења“ са челницима просветних власти када је наука у питању. „Банку“ су углавном држали истраживачи из друштвених области који су изнели низ примедби и тражили одлагање конкурса.

Подсетимо, после прошлогодишње побуне истраживача, влада је поништила Вербићев конкурс за нови, четворогодишњи пројектни циклус (стари је важио до 2015. године) и продужила га прво за шест месеци, а потом у децембру за још пола године.

Државни секретар у Министарству просвете проф. др Владимир Поповић је рекао да је „евентуално могуће продужење пројектног циклуса за још шест месеци“, али да су за то неопходна брза и конкретна решења, са прецизно дефинисаним роковима, која би ступила на снагу од 1. јануара 2018.

Према његовом мишљењу, бесмислено је у неким научним дисциплинама продужавати конкурс када се пројекти раде већ седам година, док се у науци за то време много тога променило. Када не би било конкурса, млади научници остали би искључени, а стање остало како јесте, јер би новац којим се располаже у буџету био подељен само на истраживаче који су већ у систему.

– Универзитети траже конкурс јер је то њима допунска активност, додатак на основну плату, док ми са института само тражимо да имамо исту стартну позицију. Најбоље би било да се формира нова радна група, а ЗИС је спреман да понуди своје људе – рекао је др Момчило Павловић, директор Института за савремену историју.

Државни секретар проф. др Владимир Поповић сагласио се са констатацијом да су институти у неравноправном положају:

– Ако немате пројекат, немате посао, а ваше колеге са универзитета и не морају да конкуришу за пројекте. Ми смо отворени за све предлоге, усвојена је већина ваших примедби на Правилник о вредновању научноистраживачког рада које сте доставили у писаној форми, а сада поново чујемо да нисте задовољни јер нису усвојене примедбе које сте усмено саопштавали. Молим вас да написмено пошаљете обједињене примедбе – позвао је научнике државни секретар.

Национални савет за науку као папска енклава
Истраживачи су неколико пута замерили што се и даље не знају имена људи који су писали кључне документе, не зна се ни колико је седница одржао Национални савет за науку, нити какве је одлуке донео. Неки су рекли да „Савет функционише као папска енклава“, а по закону је његов рад јаван и истраживачи имају право да знају какве се одлуке доносе јер се директно тичу њиховог статуса.
– Често се чују примедбе на рачун нетранспарентног рада, а ми имамо само 40 људи у овом делу министарства, што је премало за посао који тренутно покривамо. Записници са седница Савета нису никаква мистерија, проблем је техничке природе, јер у министарству имамо само два програмера који покривају област науке. Осим тога, Савет може да одлучи да објави само изводе из записника и то је јавни документ, у то се не мешамо. Замерате и што нема јавне расправе, али ако смо усвојили оно што је став већине вас, преко предлога ЗИС-а и синдиката, зар то већ није јавна расправа? Очекујемо да нас критикујете, али не без конкретних предлога и примедби – одговорио је др Поповић.

Он је рекао да је основна идеја да се ствари покрену с мртве тачке, укључе млади истраживачи у систем, а заштите колеге које већ дуго раде. Подаци показују да се просечна старост истраживача повећава, да су многи отишли у пензију, а млади у иностранство, додао је Поповић. Осим тога, без конкурса би на факултетима без посла остало 1.200 људи без звања у настави.

По његовим речима, акт о финансирању још није готов, иако је одобрен на Националном савету за науку, али је подложан изменама и уколико буде потребно, биће поново послат Савету на разматрање.

Текстове из „Политике“ су неколико пута цитирале обе стране током ове вишечасовне расправе, што је потврда да је наш лист (п)остао једино место за размену мишљења између подељене научне заједнице и просветних власти.

– Замерили сте што још није готова база истраживача, иако је то најављено у „Политици”. Тачно знамо колико научника финансирамо сваког месеца – од 11.270 до 12.000, у зависности од одласка на усавршавање у иностранство, а буџет нам је 12,1 милијарда динара. Са приближно толико новца ћемо располагати и следеће године. База истраживача ће бити готова за десет дана, о томе ћете бити обавештени у „Политици“, Регистар још није готов јер институти и факултети касне у достављању података – рекао је државни секретар.

Председник ЗИС-а, др Душко Благојевић са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ је рекао да је њихов основни захтев увођење институционалног финансирања и реформа науке.

– Све наше примедбе на стари конкурс су остале исте. Тражимо да истраживачи који имају резултате буду заштићени и имају гаранцију да не морају да страхују у случају да им пројекат не буде одобрен, већ да могу да пређу на пројекат колеге, са истом платом – рекао је др Благојевић.

Тај предлог не делује реално, одговорио је др Поповић и запитао како би се на пример стотину физичара заменило са стотину историчара, питање је како вредновати резултате, да ли се тај предлог односи само на оне научне организације које су регистроване као установе или на оне који су регистроване као привредне организације.

Научници су поставили питање како да раде свој посао са 350 евра колико добијају сваке две године за међународне конференције, указали на то да мишљења која науча већа шаљу матичним одборима често немају никаквог утицаја на одлуке које одбори доносе, а скренута је и пажња да су на сајту МП објављени погрешни подаци или да многи недостају, па научници страхују како ће проћи ако буду вредновани по тим критеријумима.

Представници института су замерили и то што нису изједначена звања научника са факултета и оних из института, па тако научни саветник (највише звање на институту) нема право да држи наставу јер многи факултети то не дозвољавају, иако је у рангу редовног професора свуда у свету. Помоћник министра за науку др Никола Танић, који је најчешће прозиван у научној заједници, рекао је да су у договору са Синдикатом науке изједначена звања и да је тај предлог послат Министарству за државну управу, али да не зна када ће бити активиран.

Коментари30
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

vinčanska afera
@win win U Vinči se zna za direktora i razbacivanje novcem za njegovo letovanje sa pripravnicama na Tajlandu, međutim, afera je zataškana u direktorijumum. U isto vreme u mojoj laboratoriji nema para za mlade kolege za jednodnevni službeni put na konferenciju u Budimpeštu.
Gaudeamus
Једино се може дозволити да лица која су изабрана на научна звања при факултетима могу предавати на докторским (евентуално мастер студијама). Апсолутно је недопустиво да лица која су изабрана у звања при институтима имају право да предају на факултетима, осим по позиву и то за џабе (нарочито са приватних института или оних који нису при УБ). Свака част неким нашим научницима, али нису сви научници за наставу, нити су сви наставници за науку. Не могу да замислим да ће неки научни саветник из Винче да се посвети и ради са 100% снаге са 300 студената на факултету јер он једноставно није ту. Нисам баш схватио поенту последњих пасуса, шта ти људи траже? Институти имају законско право да акредитују све нивое студија, па нека буду професори до миле воље. Баш бих волео да видим научног саветника из института колико би имао радова на СЦИ листи да мора 20 часова недељно да ради са студентима, или ће све да свали на докторанде. Vivat academia! Vivant professores!
profa stari
Naučni savernik nije profesor i nikada neće biti. Instituti u najvećem broju slučlajeva imaju poslove koje im država poverava + projekte, dakle projekti su im takođe dodatna stvar. Kod fakulteta je problem što je teže zaposliti partijski kadar nego na institutima, pa su izgleda instituti mnoge zadužili gde treba pa sad hoće da budu i profesori. Vidim da je intenca da se smanjuje nezavisnost univerziteta u fakulteta, na osnovu proglasa podrše to vidim, ali smanjenje nezavisnosti može da ide samo u pravcu da oni na vlasti biraju svoje na vodeće pozicije,ali se znanje i struka ne smeju podjarmiti. Aj zdravo
Милан
Завади па владај, стари опробани штос који Министарство сада примењује да би се скренула пажња са сурове реалности да Србија за науку издваја најмање од свих држава у региону и шире - мизерних 0.3%!!! Уместо да се факултети и институти свађају ко је паметнији, треба заједно да наступе и ударе Министасрству ембарго на знање. Значи, потпуна обустава наставе на факултетима, ембарго на коришћење патентираних технологија, анализу воде, млека, свих намирница, ваздуха, радиоактивнисти ... брисање Министарства са захвалница у научним радовима ... Када дође до срозавања на Шангајској листи, опадне приход од извоза, ЕУ зове и пита ... зашто само 0.3%??? Објасни маси да нас тако необразоване нико неће примити у ЕУ ни до 2050. Е тада, биће друга прича. Зато факултети и институти, мењајте своје представнике јер ови намерно не раде свој посао за који су изабрани.
mila
Ко потпусује некакве јавне подршке, па дакани, директори института и чланови одбора! Ови у Министарству иду линијом мањег отпора, а то је са што мање рада (укључујући и борбу са другим министрима око новца) и што више избегавања јавног незадаовољства, тако су се увек понашали тако раде и данас. Према српској науци и научницима, међутим, најгори су мангупи из наших редова од којих повећи број нас наводно представљају по одборима и комисијама.
Петар Ракочевић
Овакав коментар једино може доћи од опасно необразованог човека. Вероветно је у питању џабалебарош, који никад у животу није имао снаге да загреје столицу, али завиди онима који то могу. Укинути финансирање науке је буквално сечење гране на којој седиш, али овај лик нема интелектуалног капацитета да то схвати.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.