Неизвестан термин новог конкурса за научне пројекте

Конференција универзитета Србије и САНУ затражили су од Министарства просвете да што пре распише нови конкурс за научноистраживачке пројекте. Заједница института Србије (ЗИС) пак сматра да је неопходно да се прво реше основни проблеми у науци, па тек онда распише конкурс. Како се чуло на седници Председништва ЗИС-а, која је одржана на Институту економских наука, ни Министарство просвете још није одлучило да ли ће конкурс бити расписан у мају.

Седници је присуствовало педесетак представника истраживача из свих области, који су „разменили мишљења“ са челницима просветних власти када је наука у питању. „Банку“ су углавном држали истраживачи из друштвених области који су изнели низ примедби и тражили одлагање конкурса.

Подсетимо, после прошлогодишње побуне истраживача, влада је поништила Вербићев конкурс за нови, четворогодишњи пројектни циклус (стари је важио до 2015. године) и продужила га прво за шест месеци, а потом у децембру за још пола године.

Државни секретар у Министарству просвете проф. др Владимир Поповић је рекао да је „евентуално могуће продужење пројектног циклуса за још шест месеци“, али да су за то неопходна брза и конкретна решења, са прецизно дефинисаним роковима, која би ступила на снагу од 1. јануара 2018.

Према његовом мишљењу, бесмислено је у неким научним дисциплинама продужавати конкурс када се пројекти раде већ седам година, док се у науци за то време много тога променило. Када не би било конкурса, млади научници остали би искључени, а стање остало како јесте, јер би новац којим се располаже у буџету био подељен само на истраживаче који су већ у систему.

– Универзитети траже конкурс јер је то њима допунска активност, додатак на основну плату, док ми са института само тражимо да имамо исту стартну позицију. Најбоље би било да се формира нова радна група, а ЗИС је спреман да понуди своје људе – рекао је др Момчило Павловић, директор Института за савремену историју.

Државни секретар проф. др Владимир Поповић сагласио се са констатацијом да су институти у неравноправном положају:

– Ако немате пројекат, немате посао, а ваше колеге са универзитета и не морају да конкуришу за пројекте. Ми смо отворени за све предлоге, усвојена је већина ваших примедби на Правилник о вредновању научноистраживачког рада које сте доставили у писаној форми, а сада поново чујемо да нисте задовољни јер нису усвојене примедбе које сте усмено саопштавали. Молим вас да написмено пошаљете обједињене примедбе – позвао је научнике државни секретар.

Он је рекао да је основна идеја да се ствари покрену с мртве тачке, укључе млади истраживачи у систем, а заштите колеге које већ дуго раде. Подаци показују да се просечна старост истраживача повећава, да су многи отишли у пензију, а млади у иностранство, додао је Поповић. Осим тога, без конкурса би на факултетима без посла остало 1.200 људи без звања у настави.

По његовим речима, акт о финансирању још није готов, иако је одобрен на Националном савету за науку, али је подложан изменама и уколико буде потребно, биће поново послат Савету на разматрање.

Текстове из „Политике“ су неколико пута цитирале обе стране током ове вишечасовне расправе, што је потврда да је наш лист (п)остао једино место за размену мишљења између подељене научне заједнице и просветних власти.

– Замерили сте што још није готова база истраживача, иако је то најављено у „Политици”. Тачно знамо колико научника финансирамо сваког месеца – од 11.270 до 12.000, у зависности од одласка на усавршавање у иностранство, а буџет нам је 12,1 милијарда динара. Са приближно толико новца ћемо располагати и следеће године. База истраживача ће бити готова за десет дана, о томе ћете бити обавештени у „Политици“, Регистар још није готов јер институти и факултети касне у достављању података – рекао је државни секретар.

Председник ЗИС-а, др Душко Благојевић са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ је рекао да је њихов основни захтев увођење институционалног финансирања и реформа науке.

– Све наше примедбе на стари конкурс су остале исте. Тражимо да истраживачи који имају резултате буду заштићени и имају гаранцију да не морају да страхују у случају да им пројекат не буде одобрен, већ да могу да пређу на пројекат колеге, са истом платом – рекао је др Благојевић.

Тај предлог не делује реално, одговорио је др Поповић и запитао како би се на пример стотину физичара заменило са стотину историчара, питање је како вредновати резултате, да ли се тај предлог односи само на оне научне организације које су регистроване као установе или на оне који су регистроване као привредне организације.

Научници су поставили питање како да раде свој посао са 350 евра колико добијају сваке две године за међународне конференције, указали на то да мишљења која науча већа шаљу матичним одборима често немају никаквог утицаја на одлуке које одбори доносе, а скренута је и пажња да су на сајту МП објављени погрешни подаци или да многи недостају, па научници страхују како ће проћи ако буду вредновани по тим критеријумима.

Представници института су замерили и то што нису изједначена звања научника са факултета и оних из института, па тако научни саветник (највише звање на институту) нема право да држи наставу јер многи факултети то не дозвољавају, иако је у рангу редовног професора свуда у свету. Помоћник министра за науку др Никола Танић, који је најчешће прозиван у научној заједници, рекао је да су у договору са Синдикатом науке изједначена звања и да је тај предлог послат Министарству за државну управу, али да не зна када ће бити активиран.