Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ср­би­ја ће по­же­ле­ти рад­ни­ка

Већ од 2027. године ула­зи­мо у озбиљ­ну кри­зу тр­жи­шта ра­да ко­ја би се огле­да­ла у не­мо­гућ­но­сти обез­бе­ђи­ва­ња до­вољ­не рад­не сна­ге као по­др­шке да­љем ра­сту – ука­зу­је др Иван Ни­ко­лић
Про­блем од­ла­ска љу­ди из зе­мље или не­до­стат­ка рад­не сна­ге са­мо је де­лом ве­зан за ви­си­ну пла­та (Фото Дарко Ћирков)

Србији би после 2040. године могло да недостаје од 80.000 до 100.000 радника, а Хрватска их већ увози Србији би после 2040. године могло да недостаје од 80.000 до 100.000 радника, саопштио је недавно др Иван Николић, уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови” Eкономског института.

Ова за Србију још далека будућност, у Хрватској је већ почела. Према писању загребачког „Вечерњег листа”, које је пренео Танјуг, код комшија је оглашено 26.000 слободних радних места. Највише се траже кувари, продавци, чистачице, помоћни кувари и кухињски радници, затим возачи, дипломирани економисти, зидари и медицинске сестре. 

Тамо је држава дала „зелено светло” за увоз 7.000 радника, али компаније захтевају да се тај број повећа. Стање је ургентно у бродоградњи, машиноградњи, грађевинарству и превозу, наводи се у тексту.

Према Анкети о радној снази, која важи за најобухватнији и једини међународно упоредиви инструмент за праћење кретања на тржишту рада, у последњем тромесечју 2016. стопа незапослености у Србији сведена је на 13 одсто. По Николићевој рачуници, због исељавања људи и смањеног прираштаја, са умереном динамиком пораста броја запослених и циљаним економским растом од четири одсто, стопа незапослености у 2020. године спустиће се на 11,5 одсто, а 2027. испод шест одсто.

Преведено на језик конкретних бројки, број незапослених са прошлогодишњих 489.400 биће смањен на 369.200 радника до 2025. године, а 2033. године на испод 100.000.

– Већ од 2027. улазимо у озбиљну кризу тржишта рада која би се огледала у немогућности обезбеђивања довољне радне снаге као подршке даљем расту – указује Николић.

– У овом периоду, уколико бисмо задржали постојећу привредну структуру, због веће тражње у односу на понуду радне снаге раст надница био би већи од раста инфлације, што би се негативно одразило на конкурентност наше привреде и успоравање њеног раста.

Оно што ће се у Србији догађати за 10 до 15 година, у Хрватској се већ дешава. „Вечерњи” наводи речи шефа синдиката металаца Ведрана Драгичевића који каже да је због мањка радника под знаком питања реализација 1,5 милијарди евра уговорених послова у бродоградњи.

Процењује се да је у последњих седам-осам година из Хрватске отишло око 20.000 металаца који су нашли посао у Италији, Немачкој, Холандији, Аустрији и скандинавским земљама. „Да се врате, сви би могли да нађу посао код куће”, констатује лист. Али, Драгичевић наводи и под којим би се условима то могло догодити: „Људи ће почети да се враћају ако им се основна плата повећа на хиљаду евра нето. Синдикат неће бити против страних радника, јер је и нама у интересу да се уговорени послови обаве, али тражимо да се повећају плате.”

Стање на тржишту рада је такво да ће компаније заиста морати коренито да промене однос према запосленима, наводи се у тексту, уз опаску да Хрватско удружење послодаваца с резервом гледа на повећање плата. „Наша предузећа се надмећу на отвореном тржишту и морају бити у стању да понуде конкурентне цене упркос томе што су оптерећене врло високим трошковима. Због тога је простора за повећање плата мало и ситуација је различита у појединим индустријама”, каже Адмира Рибичић, директорка у Хрватском удружењу послодаваца.

Према њеном мишљењу, проблем одласка људи из земље или недостатка радне снаге само је делом везан за висину плата, а као аргумент наводи да и индустрији информационих и комуникационих технологија (ИКТ), која има високе плате, недостају хиљаде људи.

У хрватском Заводу за запошљавање објашњавају да су на сајмовима прикупили 10.000 молби сезонаца који чекају позив да почну да раде, али из туристичке бранше тврде да је и то мало.

„Само Истри је потребно око 10.000 сезонаца, а чак 6.500 мора да доведе из других делова земље. Иако послодавци криве све друге, заборавља се да су проблему и сами кумовали. Радно способне слали су уз стимулативне отпремнине на берзу рада. Уласком у ЕУ људи могу да бирају”, поручила је Марина Цвитић из Синдиката Истре, Кварнера и Далмације (СИКД), преноси „Вечерњи”.

Према подацима из анкете о радној снази Државног завода за статистику, у четвртом тромесечју 2016. у Хрватској је било 304.000 незапослених, а стопа незапослености износила је 15,1 одсто.

И послодавци у Србији би већ сада требало да размишљају о томе како да задрже способне раднике. Јер, и грађани Србије ће, можда, кроз десетак година моћи да бирају.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Shin
Dokle god je napopularnija plata minimalac i zarađuje se tek toliko da se preživi, biće i sve manje radnika jer će odlaziti u druge zemlje gde su bolji uslovi.
Punisa
Ko je lud da ide da realno radi za manju platu nego sto imaju drzavni cinovnici kojih ima milion i zive troskareci pare od narodskog poreza ? Sve dok se ovo drustvo ne uozbilji i vise vrednuje realni rad od rada drzavnih niko nece ni pomisljati da bude radnik onako kako to treba da bude,a to moze biti kada se privatni sektor oslobodi parafiskalnih nameta i smanjenjem poreza kao i kontrolom trosenja poreza od strane politicara
Ugostitelj
Да господо, туризам је највећи послодавац на свету који се најбрже и развија и коме треба највећи број запослених. И што је туризам развијенији, треба му и више запослених и стручнијих јер није могуће пружити највиши ниво услуге са ем мањком запослених ем нестручних. Мањак стручних угоститеља и у производњи (кувари) и у продаји (конобари), а нарочито креативних шефова кухиња који су дужни да креирају профитабилан јеловник и ефикасну производњу, као и менаџера ресторана који су дужни да организују ефикасну продају (услугу) је рак рана целокупног угоститељства Балкана, Европе, Америке и Канаде, Емирата, Краљевине Саудијске Арабије... Велика шнса за нас Балканце, чим оснујемао Реброњин балкански кулинарски институт при Интернационалном универзитету у Новоме Пазару, да школујемо такве кадрове, како за наше потребе тако и за извоз. Прво у моју Канаду, где увозимо сваке године око 7.000 кувара, 1.500 конобара и 3.500 супервизора. Затим, након 3 године и канадског држављанства, цео свет.
nikola andric
Nove generacije ocevidno ne poznaju narodne poslovce. Doktor Ivan Nikolic ocevidno nikad nije cuo za : ''ne lipsi magrce do zelene trave''.
elektricar
Srbija će tada poželeti više Srba ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.