Уторак, 24.06.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Извршитељи гледају у катастар, а власници станова у уговор

Тема недеље „Политике” била је повод за расправу извршитеља на Копаонику. – Правници апелују да се купци некретнина одмах упишу у катастар
Републички геодетски завод: катастар је јачи од уговора (Фото Анђелко Васиљевић)

Тре­ћи­на свих не­по­крет­но­сти у Ср­би­ји ни­је упи­са­на ка­та­стар, ре­че­но је ју­че на тре­ћем го­ди­шњем са­ве­то­ва­њу јав­них из­вр­ши­те­ља на Ко­па­о­ни­ку. Су­ди­ја Вр­хов­ног ка­са­ци­о­ног су­да Пре­драг Три­фу­но­вић об­ја­снио је да је то не­пре­ци­зан по­да­так и да се за­пра­во не зна тач­но ко­ли­ко ста­но­ва, ку­ћа, по­слов­ног про­сто­ра и зе­мљи­шта ни­је упи­са­но у ка­та­стар. То не зна ни Ре­пу­блич­ки ге­о­дет­ски за­вод.
За из­вр­ши­те­ље је ме­ро­дав­но оно што пи­ше у ка­та­стру не­по­крет­но­сти. Вла­сни­ком сма­тра­ју оно­га ко је та­мо упи­сан, а не оно­га ко им по­ка­зу­је уго­вор да је ку­пио стан и пла­тио га. 
– Нај­у­глед­ни­ји срп­ски лист „По­ли­ти­ка” пи­сао је пре три­де­се­так да­на да је јед­на по­ро­ди­ца оста­ла без ста­на у ко­јем је жи­ве­ла 25 го­ди­на, због ду­га пред­у­зе­ћа „Же­ле­зни­це Ср­би­је” пре­ма сво­јим рад­ни­ци­ма као по­ве­ри­о­ци­ма. Иако је сво­ји­на сте­че­на уго­во­ром о от­ку­пу ста­на од „Же­ле­зни­ца”, љу­ди су оста­ли без ста­на јер се он у књи­га­ма во­ди на пред­у­зе­ће – ре­као је су­ди­ја Три­фу­но­вић на ју­че­ра­шњој рас­пра­ви, ко­јој је при­су­ство­ва­ло око две сто­ти­не из­вр­ши­те­ља и адво­ка­та.
У „Те­ми не­де­ље” на­шег ли­ста, под на­сло­вом „Ста­но­ви у зо­ни су­мра­ка”, на­ве­ли смо не­ко­ли­ко слу­ча­је­ва (из Бе­о­гра­да, Ле­сков­ца и Вр­ба­са) у ко­ји­ма су вла­сни­ци ста­но­ва оста­ли без сво­јих не­крет­ни­на за­то што су бив­ши вла­сни­ци има­ли ду­го­ве пре­ма бан­ка­ма или дру­гим по­ве­ри­о­ци­ма. Став Ко­мо­ре из­вр­ши­те­ља, Адво­кат­ске ко­мо­ре и Ре­пу­блич­ког ге­о­дет­ског за­во­да био је исти – да је ка­та­стар ја­чи од уго­во­ра. 
Ме­ђу­тим, ју­че су се на рас­пра­ви чу­ла и дру­га­чи­ја ми­шље­ња. Ви­де­ло се да су и са­ми из­вр­ши­те­љи по­де­ље­ни и да у свом по­слу на­и­ла­зе на те­шке жи­вот­не си­ту­а­ци­је.

Није познато ко­ли­ко ста­но­ва, ку­ћа, по­слов­ног про­сто­ра и зе­мљи­шта ни­је упи­са­но у ка­та­стар

– Кад гра­ђа­нин оста­не без ста­на због ту­ђег ду­га, све се сво­ди на обра­зло­же­ње: „Сам си крив што се ни­си на вре­ме упи­сао у ка­та­стар. Шта си че­као? Ко­ји је мо­тив да се не упи­шеш?” У Не­мач­кој се ин­си­сти­ра на упи­су у ка­та­стар. Та­мо куп­ци не спа­ва­ју док се не из­вр­ши упис у зе­мљи­шне књи­ге. У Фран­цу­ској је пот­пу­но дру­га­чи­је – но­си­лац пра­ва сво­ји­не по­ста­је се мо­мен­том за­кљу­че­ња уго­во­ра. Та­ко би тре­ба­ло да је и код нас – ре­као је Три­фу­но­вић.
Да се из­вр­ши­те­љи на­ла­зе у не­бра­ном гро­жђу, би­ло је ја­сно кад се из пу­бли­ке за реч ја­вио Зо­ран Ду­кић из Ја­го­ди­не.
– Слу­шам ов­де про­фе­со­ра Прав­ног фа­кул­те­та ко­ји за­сту­па јед­но ста­но­ви­ште, па су­ди­ју Вр­хов­ног су­да ко­ји има са­свим дру­га­чи­је ми­шље­ње, па су­ди­ју При­вред­ног су­да, ко­ја је бли­жа ми­шље­њу про­фе­со­ра, а он­да чу­јем и апла­у­зе из пу­бли­ке на из­ла­га­ње су­ди­је Три­фу­но­ви­ћа. Ја вас са­да као струч­ња­ке пи­там: Шта ја да ра­дим пред љу­ди­ма? Ка­жи­те ми! Ја од­го­ва­рам сво­јом имо­ви­ном за оно што ура­дим као јав­ни из­вр­ши­тељ – био је искрен и отво­рен Ду­кић и за­слу­жио апла­уз це­ле са­ле.
Кон­кре­тан од­го­вор, ме­ђу­тим, ни­је до­био – јер га не­ма.
Из­вр­ши­тељ Мир­ја­на Ди­ми­три­је­вић ре­кла је да упис у ка­та­стар ко­шта 9.000 ди­на­ра, па да ни­је ја­сно за­што се гра­ђа­ни не упи­су­ју кад су већ за ку­по­ви­ну ста­на да­ли ви­ше де­се­ти­на хи­ља­да евра. 
– Прак­са по­ка­зу­је да је са­мо око 20 од­сто са­ве­сних ку­па­ца у спор­ним слу­ча­је­ви­ма, оних ко­ји за­и­ста ни­су зна­ли да про­да­вац ста­на има дуг и да тај стан мо­же би­ти пред­мет на­пла­те по­тра­жи­ва­ња. У оста­лих 80 од­сто слу­ча­је­ва реч је о фик­тив­ним уго­во­ри­ма, кад се фик­тив­ном про­да­јом ста­на из­и­гра­ва по­ве­ри­лац и из­бе­га­ва на­пла­та ду­га – ре­кла је Мир­ја­на Ди­ми­три­је­вић.
– Да ли ће­те по том осно­ву по­пи­са­ти и про­да­ти по­ла Ср­би­је ту­ђих ста­но­ва и ку­ћа? – пи­та­ла је Ја­сми­на Ми­лу­ти­но­вић, пред­сед­ни­ца Адво­кат­ске ко­мо­ре Чач­ка. Ре­кла је да са­мо суд мо­же да утвр­ди шта је чи­ја сво­ји­на, а не из­вр­ши­те­љи, ко­ји су овла­шће­ни да из­вр­ше на­пла­ту ду­го­ва.
Из­вр­ши­те­љи апе­лу­ју на гра­ђа­не да од­мах при ку­по­ви­ни ста­на из­вр­ше упис сво­ји­не у ка­та­стар, а на­гла­ша­ва­ју да би о то­ме тре­ба­ло да во­де ра­чу­на и јав­ни бе­ле­жни­ци при­ли­ком ове­ре ку­по­про­дај­них уго­во­ра.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ранко Родић
Није добро да јавност о озбиљним темама расправља на основу врло оскудних и противречних информација. У случају заплене стана који (не)припада Железницама наведено је да је проблем настао ГРЕШКОМ Катастра у процесу некаквог превођења писаних докумената у електронски облик. Ако је та информација тачна онда није умесно да тај случај служи за оспоравање како основа важећих прописа тако и поступања извршитеља. Нордијске земље су "измислиле" омбудсмана, заштитника грађана, са циљем да се превазиђу апсурдне ситуације да институције раде по прописима а грађанин је доведен, таквим поступањем, у својеврсну замку из које нема излаза. Излаз у тим ситуацијама обезбеђује заштитник грађана. Дакле, утисак је да се подигла халабука па затим и стручна расправа са циљем да се вратимо на уговоре о продаји некретнина као апсолутном документу.
nedodirljiva mafija
Javna je tajna da je bg katastar centar maf..ajmo pobliže. Dakle, javna je tajna da bg katastar namerno usporava, komplikuje upis, da bi se trgovalo s tim, jer za to postoje crne tarife.Bg investitori imaju svoje kontakte kojima plaćaju tarifu, a običan narod ako ima nekog kome će da plati mito dobro,ako ne,čeka po nekoliko godina. Ovakve ekipe još deluju u sekretarijatu za legalizaciju i gradj.poslove urbanizam, kao i u urb.zavodu.Najviše su se obogatili ovi iz katastra, u pitanju su veliki novci i igrači.
Сале Земунац
Стручњаци као што су правници требало би да знају разлику између катастра и земљишних књига (грунтовнице), а за модерне лаике је све то једно те исто, иако су наши стари знали добро разлику између једног и другог. Но ипак да се вратим на тему. Доста зграда изграђених у послератном периоду није уопште уписана у катастар. Уместо њих се на тим местима још увек воде њиве, воћњаци, виногради. Када инвеститор то није урадио на време можете мислити шта је све потребно урадити да се један стан, у згради изграђеној нпр. 1963. године, уведе у катастар. На крају остаје питање, ако није стан уведен и катастар, нити у земљишне књиге на основу чега порезници наплаћују порез? Много тога има ту за расправу и много тога је сама држава требало да учини својевремено да се катастар и земљишне књиге доведу у стање да одговарају чињеницама на терену. Али никад није касно.
дд
Не само да није касно, како Ви лепо кажете, већ би то требало да буде приоритет. Свака купопродаја некретнине је лутрија. Поштен свет не може мирно да спава, јер и када се некако пресабере, затвори финансијску конструкцију и крене у пуповину некретнине, остаје велико питање не само да ли је она укњижена, већ да ли су остала документа исправна. Мешетарење са некретнинам аје толико узело маха да се питам ко су уопште ти "коцкари" који купују станове.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.