Понедељак, 15.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФИЛАТЕЛИЈА

Васкрс на маркама

На традиционалном издању посвећеном најрадоснијем хришћанском празнику приказане фреске из Богородичине цркве манастира Студеница
Фреска „Цвети” из 16. века приказана је на коверти а на маркама „Тајна вечера” из 16. века и „Распеће Христово” из 1209. године (Фото „Пошта Србије”)

Друго овогодишње издање пригодних поштанских марака посвећено је једном од најрадоснијих хришћанских празника – Васкрсу. Две марке и пригодна коверта посвећени празнику који се обележава 16. априла у оптицају су од средине јануара, а за мотив су изабране фреске из Богородичине цркве манастира Студеница.

На марки номинале 23 динара приказана је „Тајна вечера” из 16. века, док је мотив на марки номинале 74 динара „Распеће Христово”, са западног зида наоса, из 1209. године. Мотив на коверти је фреска „Цвети”, такође из 16. века.

Стручну сарадњу на реализацији издања пружили су Српска православна црква и Жичка епархија, док је графичка обрада марака дело Надежде Скочајић.

Манастир Студеница је средњовековни манастир из 12. века, уписан 1986. године на листу Светске културне баштине (УНЕСКО). У оквиру манастирског комплекса налазе се Богородичина црква, рашког градитељског стила, задужбина Стефана Немање (после 1183. године) са припратом краља Радослава (1234), црква Светог Николе, Краљева црква Светог Јоакима и Ане, темељи цркве Светог Јована Крститеља, трпезарија, конак и ризница, наведено је, између осталог, у саопштењу „Пошта Србије”.

Богородичина црква живописана је 1208. и 1209. године, али је сачуван мали број неизмењених композиција, док је знатан број измењен приликом познијих рестаурација. Фреска „Распеће Христово” настала је 1209. године и сврстава се у дела са највишим уметничким дометом, а фреске „Цвети” и „Тајна вечера” припадају каснијем периоду.

Васкрс је један од најважнијих хришћанских празника и спада у покретне празнике. То је дан вечне радости, када је Христос, син божји, победио смрт. Чином васкрснућа Исус Христос је доказао божанске моћи и отворио врата вечног живота, радости и среће које можемо наћи у вери нашој. На васкршњу недељу звона звоне на црквама, а народ са својим свештеником обилази око цркве. После трећег обиласка, стаје се испред цркве. Свештеник носи крст, свећу и кандило и поје васкршњу литургију. Врата се отварају и народ улази у цркву где се литургија наставља. Када се заврши, народ се поздравља речима: „Христос васкрсе” – „Ваистину васкрсе”.

Постоје многи обичаји у вези са васкршњом недељом, а онај који сигурно деца највише воле, јесте бојење и даривање јаја. Прво јаје се боји у црвено и у многим деловима наше земље ово јаје се зове чуваркућа и чува се целе године, све до наредног Васкрса.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

mila simic
Zasto Vaskrs ? Valjda Uskrs ? Ili nas vezbate na staroslovenski jezik. Pokret u natrag ?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.