Алексић: Не купујем Јубмес банку

На српском банкарском тржишту нема изненађења код великих играча када је реч о власништву. Међутим, у „нижој лиги”, односно код мањих банака власнички трансфери, промене и укрупњавања су чешћи.

У јавности се спекулише да се Мирољуб Алексић, власник „Алко групе”, намерио на Јубмес банку. Он се својевремено опробао у банкарским водама оснивањем Алко банке коју је касније продао КБЦ банци.

Међутим, Алексић за „Политику” каже да та информација није тачна.

– Не знам ко то пласира и коме то треба. Акционар банке „Телегрупа” је већ у згради банке на првом спрату и они постављају своје кадрове. Њихов генерални директор Милан Стефановић је ранији генерални директор Јубмеса у време када су дати сви сумњиви пласмани, који су пали на терет банке. По причи са тржишта они са повезаним фирмама и кастоди рачунима банака поседују 12,5 одсто акција и имају јако добре односе са члановима Управног одбора банке. Ми са 4,99 одсто и без сагласности НБС не можемо да дођемо до значајнијег процента, а тиме ни до било каквог управљања. Нама је циљ да по докапитализацији банке, ако је буде, а чланови Управног одбора тврде да имају партнера, продамо наше акције и зарадимо нешто на разлици у цени. Док други имају друге циљеве – каже Алексић.

Јубмес банка заузима тек 0,3 одсто банкарског тржишта, а према висини акција из последњих трговања на Београдској берзи банка вреди око 15 милиона евра.

Према прописима, потенцијални купац мора, за стицање удела већег од пет одсто, да затражи дозволу Народне банке (НБС), а на наше питање у централној банци су одговорили да им „Алко група”, односно „Алфа плам”, није поднела такав захтев.

Иако Јубмес банка у јавности важи за практично државну банку њена власничка структура је веома разнолика. Држава је појединачно највећи власник с уделом од 20 одсто, док Беобанка у стечају има 6,6 одсто. Следи бивша велика држава СФРЈ с 5,3 одсто, предузеће „Алфаплам” самог Алексића с 4,9 одсто колико имају и кастоди (збирни) рачун Ерсте банке и „Телегруп”. На македонско министарство финансија се води око 1,7 одсто акција банке, а на федерално што је вероватно БиХ око два одсто.

Нагађа се и да руска ВТБ банка одлази с овог тржишта и да су купци с домаћег тржишта. И у овом случају ради се о малој банци с тек 0,35 одсто тржишног учешћа. Ова банка на наше тржиште стигла је 2008. године као Московска банка, међутим никада нису имали амбициозне планове за ширење. О томе сведочи и то што дословце имају само две филијале, једну у Београду у Балканској улици где је и седиште банке, а другу у Новом Саду у пословној згради НИС-а.

Из лиге малих банака новог власника је добила прошле године крагујевачка Креди банка коју су купили Андреј Јовановић и Бојан Миловановић, бивши власници чипсаре „Марбо”. Банка је променила име у Директ банка и с тим именом је купила Финдоместик банку у Србији, иначе подружницу француске БНП Париба банке. Рачуна се да је у моменту продаје крагујевачка банка имала удео од тек 0,4 одсто тржишта колико је имала и Финдоместик банка коју су нови власници потом купили.

Почетком ове године АИК банка Миодрага Костића купила је грчку Алфа банку, некадашњу Јубанку. У моменту продаје Алфа банка имала је око 2,5 одсто тржишног удела, док је АИК имао око шест одсто.

Иначе, у јавности се нагађа да су и преостале три грчке банке у Србији на продају – Еуробанка, Војвођанска и Пиреус које у прва два случаја заузимају око четири одсто тржишта, а у трећем два одсто.

Више од половине банака на домаћем тржишту има удео мањи од три процента, и за већину њих овај невелики тржишни удео значи грчевиту борбу за опстанак. Велики удео на тржишту не значи аутоматски и сигуран профит, али свакако гарантује лакше позиционирање на тржишту.