Вештачки кук или колено чека око 17.000 пацијената

У Клиничком центру у Крагујевцу на уградњу протезе кука тренутно чекају 654 пацијента, а на вештачко колено 830. Проф др Бранко Ристић, ортопед и директор Ортопедске клинике у КЦ у Крагујевцу, наводи за „Политику” да су последњу цементну протезу кука, набављену новцем РФЗО-а, уградили још у октобру прошле године.

– Сваке године је иста прича: већ у децембру, а лане још у новембру остали смо без протеза купљених за 36 милиона динара одобрених од РФЗО. Онда чекамо да се реализује нови тендер, потпишу уговори, договори набавка и испоруче протезе. Тако губимо три месеца у континуитету рада – објашњава др Ристић.

Зато Крагујевчани на уградњу протезе колена чекају више од две године, а за кук између 12 и 18 месеци. Слично је и у другим градовима.

Проф. др Зоран Башчаревић, координатор Министарства здравља за област ортопедије и директор Института за ортопедске хируршке болнице „Бањица”, наводи да је на листама чекања за ортопедске операције у Србији тренутно између 16.500 до 17.000 пацијената. Када је 2014. преузео ову дужност, истиче, на вештачки кук и колено чекало је 20.000 грађана.

Према подацима са листе чекања која се води у РФЗО-у, у болници „Бањица” на уградњу протезе колена чека 4.646 особа, при чему је за последњег пацијента на овом списку наведено да ће на ред стићи 31. децембра 2019. На уградњу хибридне и бесцементне протезе кука у овој установи чекају 2.772 пацијента. Последњи је планиран за операцију 31. децембра 2018.

Др Башчаревић каже како ове податке треба узети са резервом: тврди да ће се последња заказана операција обавити знатно пре последњег дана 2019. године. Најављује да ће се већ од јесени, а најкасније до нове године листа чекања осетно смањити, јер ће бити убрзана процедура набавки протеза, и то у већем броју.

– У октобру је листа чекања најкраћа, а у марту најдужа. То је у директној вези са досадашњом процедуром набавки протеза. Јавне набавке до сада смо спроводили око нове године, јер тек тада смо обавештавани колико нам је новца на располагању за ову сврху – објашњава др Башчаревић.

Он ипак признаје да иако се ортопедске интервенције раде у чак 35 центара широм Србије, број обављених операција није већи и због хроничног недостатка медицинског особља, али и због мањка и дотрајалости опреме.

Редослед на листи чекања за такозвану хладну (не хитну) операцију кука ремете и пацијенти који на клинике стижу са ортопедским повредама које се морају одмах збринути.

– Овог јануара, упамћеног по леду и врло ниским температурама, имали смо за чак 80 одсто више трауматских операција него у истом месецу прошле године. Међу њима је био велики број старијих особа са преломом кука – додаје наш саговорник. 

Прошле године у институту „Бањица” уграђено је око 2.000 протеза зглобова, плус ревизије раније уграђених кукова, туморских протеза, протеза рамена...

Др Башчаревић наглашава да део проблема лежи и у неажурном вођењу листи чекања. Тврди да не постоји јединствена листа, па су неки пацијенти пријављени у две и више здравствених установа, као и да надлежни не проверавају здравствено стање и опредељеност за операцију оних особа које су већ на листи. У болници „Бањица” се на три месеца проверава да ли су се пацијенти на њиховој листи оперисали у некој другој установи или да нису одустали од операције...

Др Башчаревић додаје да приоритет у позивању на операције имају пацијенти који су запослени, али и старији од 75 година.

Проф. др Олга Поповић Младеновић, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације, каже да је протеза кука неопходна особама које имају веома изражене промене на куку, коксартрозу, због чека им је зглобна хрскавица на појединим местима потпуно потрошена. Ове особе имају јак бол при ходу, због чега шепају. С временом, не могу да направе ни 10 корака без бола.

– Њима је тешко да чекају две до три године, али већина нема други избор, јер су операције недозвољено скупе у приватним центрима – од 8.000 до 12.000 евра, зависно од типа потезе – каже др Олга Поповић Младеновић.