Солидарност Берлина пала на руским жртвама

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Терористички напад у метроу у Санкт Петербургу у којем је погинуло 14, а повређено најмање 50 људи није био довољан разлог за берлинске власти да одлуче да саосећајност са жртвама искажу осветљавањем Бранденбуршке капије бојама руске заставе. Будући да је Бранденбуршка капија протекле две године била окупана својеврсним светлом солидарности скоро сваки пут када је Европу потресао неки терористички напад, у Немачкој су прексиноћ поједини утицајни новинари покренули дебату о томе зашто Берлин не жали за погинулим Русима.

Симбол Берлина први пут је осветљен француском заставом у јануару 2015. у знак солидарности са жртвама терористичког напада на редакцију сатиричног листа „Шарли ебдо”, при чему су тада берлинске власти ову одлуку правдали тиме да Берлин жели да „опонашајући друге земље, изрази своју солидарност”. Терористички напади у Паризу и Ници су поново обојили Бранденбуршку капију у боје француске заставе, бомбашки напади у Бриселу у боје белгијске заставе, бомбашки напад у дискотеци у Истанбулу у боје турске заставе, напад у Лондону у боје британске заставе, а напад на геј клуб у америчком граду Орланду, не у боје америчке заставе, већ у дугине боје које важе за заставу ЛГБТ заједнице.

Међутим, симбол немачке престонице није јуче окупан у боје руске заставе, што је изазвало полемику у немачкој јавности и бројна питања упућена градоначелнику и берлинској влади. Портпарол берлинске владе је покушао то да оправда речима да  је Берлин доносио такву одлуку само када су биле у питању жртве тероризма у градовима побратимљеним са Берлином.

„Актуелни градоначелник је донео одлуку да Бранденбуршка капија буде осветљена само због терористичких напада у партнерским градовима”, рекао је портпарол за локални јавни сервис РББ.

Берлин има партнерске односе са 17 градова широм света, међу којима су Париз, Брисел, Мадрид, Истанбул, Москва, Буенос Ајрес и Џакарта. Новинари су одмах указали да Берлин није партнер ни са Ницом, нити Орегоном. Па ни са Јерусалимом, па је опет симбол Берлина био у бојама израелске заставе после напада камионом на четири војника у источном Јерусалиму. Додуше, овај потоњи случај из јануара ове године догодио се тек после петиције која је уследила након што је на свом твитер профилу берлинска канцеларија Америчко-јеврејског комитета објавила фото-монтажу Бранденбуршке капије са израелском заставом уз оцену да би Берлин требало да тако покаже солидарност са жртвама. Само ноћ касније, Бранденбуршка капија била је осветљена бојама израелске заставе, а берлинске власти су своју одлуку тада правдале „посебним и тесним односима са државом Израел”, те да тиме није исказана само солидарност са жртвама у Израелу већ и повезаност са јеврејском заједницом у Берлину.

На примедбу да је Берлин направио изузетак за Орегон и Јерусалим, али не и за нападе у Сирији или Нигерији, портпарол берлинске владе је рекао недавно да град прави изузетке када су у питању „места са којима Берлин има специјални однос”, додајући да град о изузецима одлучује од случаја до случаја.

„Сваки пут је тако да морамо да објашњавамо који су критеријуми. Разумемо то, али критеријуми су изабрани након пажљивог разматрања”, рекао је портпарол града, додајући да то што је Бранденбуршка капија била осветљена у дугиним бојама тек након неколико дана од напада у Орегону није резултат притиска многих берлинских ЛГБТ организација већ, како је рекао, немогућности града на набави пројектор на време.

Одлука берлинских власти да бојама руске заставе не покажу солидарност са жртвама прекјучерашњег напада само зато што Санкт Петербург није град побратим са Берлином навела је Андреаса Пецолда, издавача магазина „Штерн” и „Капитал”, да оцени да у берлинској влади седе „малодушници”. Коментаторка дневног листа „Берлинер цајтунг” Кристине Данкбар је пак поручила берлинским властима да би требало да темељно продискутују и можда промене своје правило.

„У међувремену требало би да изразе саучешће пошаљемо Санкт Петербургу, чак и када је Путинова политика више него вредна критика. Националне боје (Русије), уосталом, не припадају само њему”, истиче Данкбарова.