Недеља, 23.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кавкаски орах – живи споменик црвеноармејцима

Стабло под Авалом, никло из посмртних остатака припадника совјетске војске погинулог 1944, вероватно је једино такво на нашем поднебљу, можда чак до самог Кавказа
(Фото Д. Жарковић)

„Ено, овај наш орах већ листа, а овај други изгледа као да се осушио, али ће олистати за двадесетак дана”, објашњава Љубан Момић екипи „Политике”, стојећи испред два стабла у насељу Бели Поток под Авалом. Док изговара оно „овај други”, показује на чворновато, старо дрво – вероватно једино такво на нашем поднебљу, па и шире, можда чак до самог Кавказа.

У Момићевом дворишту иза пекаре на Авалском путу дуже од седам деценија рађа кавкаски орах, својеврсни природни споменик војницима Црвене армије погинулим у Другом светском рату. Управо из њихових посмртних остатака, покопаних на овом месту, никао је овај јединствени примерак.

Лоша вест је да му се животни век ближи крају, а добра да има још младица од којих ће једна, о којој брину чланови Мото-клуба „Ноћни вукови”, бити засађена у кругу Спортског друштва „Раднички” на Црвеном крсту. Али, кренимо редом.

Када су октобра 1944. совјетски војници и југословенски партизани започели операцију ослобођења Београда, данима су водили тешке борбе против немачких окупатора око Авале. За збрињавање рањеника, Црвена армија је у Белом Потоку оформила привремену болницу. Војници који нису преживели покопавани су унаоколо са свим својим стварима – изузев оружја, ако се још могло користити.

Међу њима је било бораца из свих делова СССР-а, па и са Кавказа. Завичајни обичај кавкаских ратника био је да пред одлазак у бој понесу плодове тамошњег ораха, да их у туђини сећају на родни крај. С њима су и сахрањивани. Тако је из џепа једног од њих проклијао кавкаски орах.

„По свој прилици је никао шест месеци или годину дана после погибије совјетских војника – дакле, 1945. године – јер би у супротном плод из којег је израстао иструлио у земљи”, објашњава Момић, који је пре петнаестак година, купујући плац у Белом Потоку, од претходног власника чуо причу о стаблу. Од тада је преузео бригу о дрвету историјске вредности које, каже, сваке године рађа с двадесетак дана закашњења у односу на свог домаћег брата засађеног уз њега. Јер, код њега се, услед раста на хладној, сеновитој и магловитој планини каква је Кавказ, развио одбрамбени механизам – листа и даје плодове тек кад преброди зиму.

„Зато мраз не може да га убије, а сваке године даје пет-шест килограма ораха. Ја сам поклањао плодове пријатељима и људима из других градова који су хтели да их засаде”, наводи Момић, додајући да су ти ораси отишли у Вранић поред Београда, Нови Сад, Сремске Карловце, на Фрушку гору...

Неколико плодова на дар је добио и Бранимир Гајић, један од организатора изложбе „Прича о другом животу”. Одржана 2014, у част 70 година од ослобођења Београда, ова поставка је, између осталог, представила јавности до тада мало познату историју овог стабла. Припремајући је, Гајић, тада функционер у београдској општини Савски венац, дознао је да се кавкаском ораху у Белом Потоку ближи крај јер му је животни век око седам деценија. Зато је дошао на идеју да се пресади. Чувши за то, чланови српског огранка руског Мото-клуба „Ноћни вукови” ступили су у контакт с Гајићем и замолили га да им да по који орах како би их засадили.

Зато су се репортери „Политике” запутили од Белог Потока до Црвеног крста, право у седиште „Ноћних вукова”. И затекли будућу младицу, која је још у саксији. „Кренула је, већ има зелени врх, чекамо да се разлиста”, радосно говори Светозар Пејовић, дугокоси бајкер у кожној јакни. Пеја, како га зову саборци из „Ноћних вукова”, каже да младица мора још да ојача како би се посадила.

„Не трпи јако сунце, па је зато чувамо у нашим просторијама, у сенци”, истиче он.

Брига коју пружају будућем стаблу утолико је важнија јер, како додаје Гајић, остали плодови до којих је дошао припремајући изложбу нису се примили. Ипак, „Ноћни вукови” су својим колегама из црногорског одељења тог мото-клуба, на њихов захтев, посредством Гајића накнадно послали још неколико ораха, па је један засађен и у Црној Гори.

А кад овај у Србији буде спреман за пресађивање, биће засађен у кругу СД „Раднички”, смештеног на истој адреси где су и мотоциклисти. Јер, како каже Пеја, то спортско друштво, које постоји безмало читав век, такође баштини традицију ослободилачке борбе из Другог светског рата, у којој су и поједини чланови „Радничког” положили живот. Како сад ствари стоје, орах ће моћи да се пресади из саксије за годину-две. Можда ће то бити баш 2019, кад се буде навршавало 75 година од ослобођења Београда и погибије незнаног јунака из чијег је џепа све почело.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Deda Milivoje
Jednu sadnicu dajte da se posadi i u dvoristima Britanske, Turske i Americke Ambasade. ... Shvatice sta hocemo da im porucimo ...
Vladan
covek i drvo
Леон Давидович
Тако је живот дрвета заменио живот погинулог војника. Свакако би требало продужити живот ораха, било помоћу изникле младице или сејањем плода.
Predrag Stosic
Takođe su i po Svetim Prokletijama isti orasi! Slava braći i majci Rusiji!
Bosco Prica
Orahe su vojnici nosili kao hranu posto je orah izuzetno hranljiv. Ima mnogo slicnih oraha u celoj Srbiji iz istog razloga, posto su Ruski vojnici ginuli od grcke do Beograda.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.