Четвртак, 16.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како је држава изгубила случај „стечајна мафија”

После 11 година процеса, испоставило се да више од хиљаду доказа и 200 сведока није било довољно да се утврди како су пропала нека од највећих српских предузећа
Доказни материјал: почетак суђења стечајној мафији (Фото Т. Јањић)

Случај „стечајна мафија”, највећи процес у историји српског правосуђа, како је својевремено речено за оптужницу у којој је на 181 страни описано пропадање наших привредних гиганата, срушио се као кула од карата.

Покушај државе да се обрачуна са корупцијом коштао је вероватно и више од 50 милиона евра, колико је групи од 48 оптужених приписано да су кроз стечајне поступке оштетили српска предузећа, али после деценију дугог процеса, за пропаст „Це маркета”, „Бека” и низа других предузећа, нико није крив.

Другим речима, „стечајна мафија” званично не постоји, нити је икад постојала, јер нема доказа. Једанаест година након што је са лисицама одведен у пратњи полицајаца у маскирним униформама, Горан Кљајевић, бивши председник Трговинског суда, изашао је из Специјалног суда као слободан човек. Испоставило се да више од хиљаду доказа и 200 сведока, није било довољно да се утврди ни његова, ни кривица осталих оптужених.

Афера је као гром из ведра неба одјекнула још у априлу 2006. године, у време владе Војислава Коштунице, када су ухапшени Кљајевић, али и судија Трговинског суда Делинка Ђурђевић, бизнисмен Секула Пјевчевић, браћа Милинко и Мико Брашњовић (који се током истраге убио у притвору), сувласници фирме „Еко продукт”, Јелица Живковић, бивша директорка Поштанске штедионице, адвокати Немања Јоловић и Јасмина Којић Павловић.

Тадашњи министар финансија Млађан Динкић, назвао је овај случај „стечајна мафија”, честитао министру полиције Драгану Јочићу и изјавио да је ово хапшење највећи ударац корупцији и привредном криминалу од петооктобарских промена. Покојна Верица Бараћ, председница Савета за борбу против корупције, која је годинама критиковала рад Трговинског суда, била је опрезнија, рекавши још тада да од случаја можда неће бити ништа, јер се влада меша у рад судства. Александар Вучић, у то време генерални секретар СРС, оценио је да борба против корупције не треба да буде селективна, већ да морају да одговарају и људи из врха власти, а не само они који нису у дилу са Динкићем.

Треба подсетити да је Горан Кљајевић рођени брат Марка Кљајевића, бившег судије Специјалног суда који је у то време судио у процесу за атентат на премијера Зорана Ђинђића. У јавности се отворено говорило да је притварање Горана Кљајевића био вид притиска на Марка Кљајевића, који се недуго затим повукао из правосуђа и прешао у адвокатуру, како би бранио свог ухапшеног брата.

У октобру 2006. године, подигнута је оптужница против „стечајне мафије”, највећа икад написана у историји српског правосуђа. Оптужени су, како је наведено, 2004. и 2005. године злоупотребама присвојили више од 50 милиона евра. Од тога је само из „Це маркета” извучено 20 милиона, а из Поштанске штедионице око 14 милиона евра. Наведено је укупно 105 кривичних дела, од чега је девет стављено на терет Кљајевићу.

Горан Кљајевић
(Фото Д. Чарнић)
Једанаест година након што је са лисицама одведен у пратњи полицајаца у маскирним униформама, Горан Кљајевић, бивши председник Трговинског суда, изашао је из Специјалног суда као слободан човек

Оптуженима су на терет стављене злоупотребе у предузећима у стечајном поступку: „Беко”, ГП „Рад”, „Инекс интерекспорт”, „Комел”, „Инвест завод”, „Београдски есконтни центар”, као и приватизација „Це маркета”, фирме у којој је директор био покојни Слободан Радуловић, који је у то време био у бекству. Трговински суд, навођено је, прогласио би стечај над неким предузећем, а повезани бизнисмени би преко Поштанске штедионице обезбедили повољан кредит за његову куповину.

Током истраге, списак осумњичених и ухапшених је растао, али и листа кривичних дела. У Специјалном тужилаштву су тврдили да је случај толико чврст да чак неће ни бити потребно да неко од оптужених добије статус сведока сарадника. Одбегли Радуловић из Шпаније је поручивао да је случај покренут како би се елиминисала конкуренција Мирославу Мишковићу.

Горан Кљајевић је пред судом рекао да је оптужница дело његових политичких прогонитеља из ДСС и Г 17 плус. Јелица Живковић одбрану је износила чак 18 радних дана. Њој је било приписано да је незаконито кредитирала приватне фирме чији су власници били чланови „стечајне мафије”. Секула Пјевчевић био је оптужен да је од јануара 2004. године фалсификовањем пословних књига организовао продају банке страним фирмама. Пошто је НБС ушла у траг малверзацијама, у јануару 2005. године, банци је одузета дозвола за рад и уведен је ликвидациони поступак.

Сви оптужени су на суду тврдили да су скромног имовног стања, па ипак су касније за јемство, како би им био укинут притвор, нудили огромне суме новца. После маратонског суђења, у мају 2013. изречена је пресуда којом је 16 оптужених осуђено, а 18 ослобођено. Највећу казну тада је добио Секула Пјевчевић – девет година, док је Кљајевић био осуђен на шест и по година затвора. Делинка Ђурђевић била је осуђена на четири године затвора, а Јоловић на две и по. Адвокат Миљко Живојиновић, као и Радуловић тада су у одсуству осуђени на по пет година затвора.

У априлу наредне године у Србију се вратио Радуловић, али је шест месеци касније преминуо, не дочекавши ново суђење.

Апелациони суд у пресуди из фебруара 2015. године није потврдио ниједну осуђујућу пресуду, већ је наложио ново суђење Кљајевићу, Ђурђевићевој, Јоловићу и Пјевчевићу у делу оптужбе који се односи на Поштанску штедионицу, „Рад”, „Це-маркет”, „Комел” и „Беко”. Тај суд је потврдио првостепену пресуду у ослобађајућем делу и преиначио у осуђујућем, тако што је Јелицу Живковић ослободио оптужбе за примање мита. Оцењено је да је првостепени суд повредио закон на њену штету, осуђујући је за радње које, законом који је важио у то време, нису биле предвиђене као кажњиве. Због наступања апсолутне застарелости, одбачене су оптужбе да су Ђурђевићева, Кљајевић и Јоловић починили кривично дело кршења закона.

Суд је најновијом одлуком осудио само четворицу оптужених. Утврђено је да је за злоупотребе у „Раду” крив стечајни управник Миљко Живојиновић, због чега је осуђен на четири године затвора. Осуђен је и Анђелко Битевић на четири и по године због утаје пореза од 116 милиона динара, као и двојица руководилаца „Комела” на по две године. И нико други није крив. Тужилаштво је најавило жалбу, тако да ће случај „стечајна мафија” још једном разматрати Апелациони суд.

Коментари16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

elektricar
Bravo za komentar "Deda Zvonce" !!! A što se tiče rešenja problema, u ovom društvu ga neće biti. Jedini način da se stvar dovede pravdi je novi zakon o nacionalizaciji, mada o tome ništa ne čujem u ovim "demonstracijama" ... Do tada, sve priče su smešne.
Vesa D
..namerno..jer je ova vlast a i ranije vlasti zastitnik krupnih zverki koje su otele radniku fabrike ,zemljiste , poslovne zgrade , hartije od vrednosti depozite sa likvidiranih banaka u cilju unistavanja radnicke drustvene privrede ..
Ispod zita..
..je najbolja para rece jedan predstavnik zakona i ode na sledece "zito" . E sad za diskusiju je da li mi imamo drzavu ili interesne grupe na vlasti pitanje je ,mada je odgovor svim znan
nikola andric
Pod pretpostavkom da nase sudstvo nije potpuno korumpirano ja bih se slozio sa Dambom da je javno tuziostvo lose obvilo svoj dokazni zadatak. Kolicina dokaza nije ravna njegovom kvalitetu. Javno tuziostvo spada u nadleznost ministartstva pravde (krivicno pravo spada u drzavno ili javno pravo) pa je i odgovornost zajednicka. Trajanje sudjenja je dodatni problem relacije izmedju sudske i izvrsne vlasti.
Гиле
изгубили су порески обвезници, пензионери и сви они који из реалног прихода плаћају бирокрадију и властелине, често се реч ,,држава,, користи да замагли стварне губитке, тужилац је добијао плату и добија је он није ништа изгубио, суђени господин Кљајевић вероватно ће добити отштету коју ће плаћати деца ових пореских обв. и тако, да је сваки појединац свестан да непосредно он од уста своје деце издваја за све промашаје бирокрада и властелина живот би овде био бољи. Сипање нашег новца у ветар је као сипање живота у ветар ми време трошимо на рад зарад стицања тог новца.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.