Понедељак, 29.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Задруге су уздизале село

На скупу о селу који је организовала САНУ с пажњом слушано како је Сирогојно, некада забачена средина, постало познато и у свету
Боса Росић у музеју „Старо село” (Фото С. Јовичић)

Сирогојно – Може ли се уздићи посрнуло српско село, има ли идеја и решења да оно оживи?

Том темом бавили су се учесници скупа о етно-селима који је Српска академија наука и уметности организовала у златиборском Сирогојну, у овдашњем етно-музеју „Старо село”.

Било је разних примера и предлога, више и мање остваривих. Од академика се, рецимо, чуло да је оживљавање нашег богатог наслеђа – стварањем туристичких етно-села, обновом запуштених воденица, ветрењача, замкова, салаша – један од путева сеоског развоја.

А да је напредак могућ ако има воље, улагања и ентузијазма, сведочио је на овом скупу с пажњом слушан реферат о селу које се за свега неколико деценија од беспутног и заосталог уздигло до светски познатог.

Реч је о Сирогојну, домаћину овог скупа. Ту сеоску повест представила је етнолог Боса Росић, Златиборка иза које су деценије истраживања и мноштво записа о традицији српског народа код нас и у суседним земљама.

Она је, заједно са Добрилом Смиљанић, стварала први наш етно-музеј на отвореном „Старо село” у Сирогојну, симбол народног градитељства, с препознатљивим кућама брвнарама. „Старо село”, настало Добрилином и Босином заслугом, већ деценијама походе хиљаде посетилаца с разних страна света.

Говорећи на скупу о уздизању Сирогојна, Боса је овдашњу задругу – подсећајући на њу у ово доба кад су задруге по селима угашене – истакла као пресудног носиоца развоја и бољег живота у том планинском селу. Уз несумњиве заслуге знамените свештеничке породице Смиљанић, која је овде дуго службовала и делила судбину народа.

– Оснивање земљорадничких задруга је вид заштите сељака од крупних капиталиста чији се животни смисао претворио у профит. Оне се јављају по угледу на радничка удружења по градовима, као и на породичне задруге у сеоским друштвима. Окупљале су слободне пољопривреднике који су имали заједничке интересе: помоћ при организовању производње, заједнички излазак на тржиште по истим ценама и друго. У међуратном периоду основан је велики број задруга у нашој земљи, према неким подацима било их је око 3.500 – истиче Боса Росић, додајући да су у рату задруге пропале, али су касније обновљене.

Задруге су, по њеним речима, у послератном периоду преузимале на себе целокупан развој села. Грађени су велики задружни домови (по угледу на совјетске), са салама у којима су се одвијале сеоске културне манифестације, политички скупови, обуке и курсеви из пољопривреде. Ту су се налазиле и службене просторије, задружне продавнице..

– Из задруге у Сирогојну почетком шездесетих година прошлог века изникло је предузеће за експлоатацију камена са 200 запослених, затим Задруга плетиља „Златиборка”, која је на врхунцу развоја имала 80 стално запослених и више од 2.000 жена коопераната из општина Златиборског округа, са испоставама у Косовској Митровици и Сјеници. Из те задруге основане су конфекција са 200 запослених и фабрика душека и јоргана са 50 радника. Задруга плетиља изградила је библиотеку-галерију и иницирала изградњу Музеја народног градитељства „Старо село”, у чијем је финансирању учествовала са 80 одсто – подсетила је Боса и у томе нагласила значајну улогу проте Милана Смиљанића.

Почетком шездесетих година прошлог века овде се обрела и Добрила Васиљевић Смиљанић, чије су стручно знање и амбиција пресудно допринели развоју домаће радиности и стварању Задруге плетиља. Сирогојно је тада било забачено, без доброг пута и безводно, али кад је кренула израда рукотворина по Добрилиним идејама почеле су изложбе урађеног по Београду, а затим и први извозни послови.

„Сирогојно џемпери” прочули су се и у светским метрополама, кренуо је убрзан развој села. Асфалтирани су путеви, направљен водовод, заживео је туризам и производни погони. Свуда се током седамдесетих говорило о развоју Сирогојна, да би потом прикупљањем брвнара по удаљеним селима настао и етно-музеј „Старо село”. Свет су прво одавде освојили џемпери, а онда је свет почео да долази овде у музеј.

Тешкоће новијег времена, ипак, учиниле су своје, па је плетиља у Сирогојну и околини сада мало, а неки погони су остали пусти, наводи Боса Росић. Но, извоза џемпера још има и етно-музеј градитељства добро ради, с тим што је примат сада преузела производња малина.

– На примеру Сирогојна можемо сагледати како једно село може да се уздигне до светских висина, да се остваре снови нас неколицине с Добрилом на челу – закључила је она.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.