Уторак, 25.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Турска дијаспора наклоњенија Ердогану

Ангела Меркел позива на дијалог унутар Турске
Турци у Берлину славе исход гласања у домовини (Фото Ројтерс/Фабрицио Бенш)

Од нашег дописника
Келн – Ни објављивање резултата турског референдума синоћ није пореметило недељни васкршњи мир, чак ни на улицама својеврсне турске четврти у Келну.

У покојем отвореном донер-ресторану у кварту познатом и као „Мали Истанбул” могла се осетити подељеност турске дијаспоре, баш као и у матици.

Међутим, како указују још непотпуни резултати турског референдума о уставним реформама, безмало две трећине гласова турске дијаспоре у Немачкој дало је подршку да се сва политичка моћ у Турској стави у руке њеног председника Реџепа Тајипа Ердогана.

Према још непотпуним резултатима, „за” на референдуму је на бирачиштима у турским конзулатима у Немачкој заокружило око 63 одсто бирача – знатно више него у матици – а „против” нешто мање од 37 одсто.

Иако је раније саопштавано да је излазност у Немачкој премашила 50 одсто од укупно 1,43 милиона турских држављана у Немачкој, сада турски и немачки медији истичу да је гласало око 49 одсто бирача.

Будући да је излазност у Немачкој на турским парламентарним изборима у новембру 2015. била тек нешто више од 40 одсто, очигледно да је оштра референдумска кампања Ердогана и његових министара, који су оптуживали власти у Немачкој и Холандији за „нацистичке методе”, подигла излазност за око 130.000 бирача, а делом и удео подршку Ердогану чија партија је 2015. забележила мању подршку – од 59,7 одсто гласача.

Излазност је са 40 одсто у 2015. повећана на око 48 одсто и у осталим земљама где живи турска дијаспора, при чему је за уставне реформе гласало највише управо у земљама где је највише житеља са турским пасошем. У Белгији је 77 одсто бирача било „за”, у Аустрији 73, у Холандији 71, а у Француској 65.

У првим реакцијама, европски званичници су настојали да смире тензије после турске кампање по ЕУ, коју је холандски премијер Марк Руте, раније окарактерисао као „хистеричну”. У заједничком саопштењу са својим вицеканцеларом и шефом дипломатије Зигмаром Габријелом, немачка канцеларка Ангела Меркел истакла је да од турске владе очекује да „након једне оштре референдумске кампање започне дијалог пун поштовања са свим политичким и друштвеним снагама у земљи”. Они истичу да „поштују право Турака да одлучују о сопственом уставу”, али да је резултат показао „колико дубоко је турско друштво подељено”.

„То представља велику одговорност за турску власт и председника Ердогана лично”, истакли су Меркeлова и Габријел, указујући и на то да је ОЕБС изразио сумњу у вези с питањем да ли је гласање обављено у одговарајућим условима. „Турска, као чланица ОЕБС-а и кандидат за чланство у ЕУ, мора да размотри та питања која стварају забринутост”, навели су они.

Шеф немачке Социјалдемократске странке и њен канцеларски кандидат Мартин Шулц објавио је на „Твитеру” да мала разлика у гласовима показује да Ердоган не представља целу Турску и да је веома важно да се настави демонстрирање посвећености демократији и људским правима.

Потпредседница Меркелине Хришћанско-демократске уније Јулија Клекнер истакла је да сада не види никакве шансе да Турска буде примљена у ЕУ.

„Врата за улазак у ЕУ су сада дефинитивно затворена”, изјавила је она у тексту који је написала за „Хафингтон пост”, док је на прекид приступних преговора ЕУ и Турске позвао и један од функционера сестринске демохришћанске странке у Баварској, Манфред Вебер: „Пуноправно чланство (Турске у ЕУ) више не може бити циљ”.

Вођа удружења под називом Турска заједница у Немачкој разочаран је резултатом референдума, нарочито исходом гласања у Немачкој, будући да су се они противили Ердогановој жељи да Турска уместо парламентарног има председнички политички систем.

„Ми, како партије тако и организације, морамо сада да пажљиво анализирамо резултате и пронађемо начине да допремо до ових људи који живе у слободи у Немачкој, али који желе аутократију за људе у Турској”, рекао је за дневни лист „Манхајмер морген” Гекај Софуглу, председник Турске заједнице у Немачкој.

Супротно мишљење има Кемал Ергин, шеф екстремно конзервативне Исламске заједнице Мили Геруш, која је друга по величини муслиманска верска заједница у Немачкој и важи за блиску Ердогану. Он истиче да „сада морамо да поштујемо овај резултат” те да он жели да све ово допринесе „жељеној политичкој и друштвеној хармонизацији”. Међутим, ако је судити по атмосфери међу турским држављанима у Немачкој, до тога ће тешко доћи.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mujo
U diaspori se Turski kurdi neizjasnjavaju kao Turci nego uzimaju strana drzavljanstva i zato nemogu glasati. Ako i u Turskoj odbijete glasove Kurda. Erdogan ima podrsku preko 70% Turaka.
Српско-канадски писац из Макаоа
Сиротињска анадолска дијаспора која је побегла са њива на којима се гајио опијум 1960-их и 1970-их и населила се у Берлину и по Холандији, живечи у традиционалним гетима јеста наколњенија Ердогану, она је гласала са 65-68% за промене које му дају деспотску власт. Међутим, интелектуална дијаспора из Стамбола, Смирне-Измира и сличних великих градова, која живи у САД и Канади је гласала 16-17% "за" диктатуру и 80-82% "против" ње (било је и неважећих листића па збир није 100).
Muradin Rebronja
Кладим се да ће Ердоган, иншалах, бити нови турски Ататурк, као што је то био легендарни Мустафа Кемал, бриљантан војсковођа (паша), државник и просветитељ. Нови изазови и ново време носи своје бреме. Можда би и рахметли Мустафа Кемал радио оно исто што сада покушава да ради Ердоган. У сваком случају, живи били па, видели.
Zoran
Ako ovako nastave i zahvaljujući Erdoganu, kako su tamo došli, tako će se odande i vratiti nazad.
Kolasin sa okolnim selima
Pa tosu nepismeni ljudi
Obivankanobi
Svakako. Bas kao i jugoslovenski gastarbajteri 60-ih i 70-ih godina proslog veka. To je bio najnepismeniji sloj drustva koji se iseljavao.
Anka
Zive na zapadu, a glasaju za sultana. Jadni oni Turci koji moraju da zive u Turskoj, a sudbinu im kroje ovakvi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.