Среда, 26.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ердоганова саботажа демократије

Референдум открио да је Турска оштро подељена између султанских амбиција председника и поборника секуларне демократије
Ердоган пред гробницом Мехмеда Другог Освајача (Фото Ројтерс)

Реџеп Тајип Ердоган успео је да на референдуму прогура свој пројекат преласка на председнички систем који му даје прилику да предводи Турску до 2029, али тесна победа плаћена је опасном поделом земље.

Уставне промене подржало је мање од 52 одсто бирача, свакако значајно мање од онога што је Ердоган очекивао после интензивне кампање под окриљем ванредног стања: застрашивања већинског народа Курдимa и тероризмом, злоупотребе ислама, гушења сваке критичке речи, хапшења и масовних митинга који су подсећали на параде у Пјонгјангу.

Ердоган је у последње три године, откако је председник, тражио да формализује апсолутистичку моћ коју је прикупио. Уверавао је да овлашћења шефа државе треба значајно проширити и агитовао да је боље да земљом управља сам – пошто су, тврди, искуства са 48 претходних влада, укључујући и три његове – показала да оне „нису израз снаге демократије већ њене нестабилности”.

Најрадикалнију промену политичког система у савременој историји Турске успео је махом да пласира у руралним срединама, главним упориштима његове моћи откако је 2003. изабран за премијера, али је први пут после 15 година поражен у три највећа града, Истанбулу, Анкари и Измиру.

Ако се додају градови попут Анталије, Адане или Мерсина, где је такође преовладао глас „не”, закључак је да ће финансијском, индустријском, туристичком, културном или образовном елитом Турске управљати у сваком погледу мање важни, неспремни на отварање земље према Западу.

Тиме је исцртана демаркациона линија која политички и етнички озбиљно дели 80 милиона Турака. Висок проценат гласова „не” доказ је да амбициозни лидер није остварио социјални консензус какав је прижељкивао. Ердоганова „нова ера” доноси нове поларизације друштва, а тензије би могле одмах да се распламсају захтевом најјаче опозиционе странке за поништењем резултата референдума.

„Ердоган је достигао циљ који јури готово десет година, али ово је била исцрпљујућа победа”, пише угледни турски новинар Мурат Јеткин.

Ердоганове присталице глас „да” дале су као признање лидеру који је доскора надгледао економско чудо, пробудио национални понос, почео да враћа Турску њеним исламским коренима и изборио земљи важно место у светским пословима.

Опозиција процењује да 18 уставних амандмана уносе највећу промену у систем владавине од оснивања Републике 1923, да руше секуларне темеље које је поставио отац савремене Турске Мустафа Кемал Ататурк, да удаљавају земљу од Запада.

Имајући у виду већ показане Ердоганове ауторитарне тенденције и очекивани повратак на место лидера владајуће Партије правде и развоја, критичари процењују да промене воде у диктатуру .

Један од најупечатљивих аутократа нове генерације светских политичара ослањао се на тезу – све чешће прихватану по Европи – да јака председничка власт обезбеђује ефикасност и стабилност успешније од парламентарне демократије, да је сигурност испред демократије.

Ердоган без велике патриотске мобилизације тешко да би добио већину од 48 милиона гласова да није играо на карту сигурности у временима када је земља суочена са дестабилизујућим насиљем на више фронтова: оружаним сукобима са Курдима, тероризмом Исламске државе и умешаношћу у рат у Сирији, социјалним бунтом који се преноси на улице.

Када говори о нестабилности и тероризму, Ердоган може да се позове на реалност, али чињеница је да је он најодговорнији за такву стварност. Слао је снаге реда да угуше демонстрације у Истанбулу које су се – захваљајући репресији – претвориле у масовне протесте.

Обновио је оружане сукобе са Курдима и тако прекинуо двоипогодишње примирје са Радничком партијом Курдистана, што је било једно од највећих достигнућа његове премијерске владавине.

Покушај државног удара јула прошле године искористио је да се још оштрије обрачуна са својим противницима. Себи је дао лиценцу за консолидацију моћи. Одредбе ванредног стања дале су му простор да потпуно преузме судство и похапси хиљаде интелектуалаца и активиста цивилног друштва. У затвор је послао и лидера прокурдске либералне парламентарне партије Селахатина Демирташа под оптужбом за тероризам.

Власт је до сада отпустила или суспендовала више од 130.000 запослених по јавним и приватним институцијама. Затворио је медије са иоле критичким ставом, а хапшењима новинара поставио Турску на прво место у свету по броју новинара у затворима. Само после удара затворено је 160 медија и ухапшено више од 120 новинара.

Мигрантску кризу, и могућност да у Европу пошаље три милиона сиријских избеглица са територије Турске, све време је користио да би ућуткао критичаре по Европској унији. Претио је Европљанима да неће моћи безбедно да шетају улицама уколико Брисел настави са гласовима негодовања и најавио да би после референдума могао да преиспита односе са ЕУ коју назива „фашистичком и окрутном”.

Ердоган је своју популарност градио ослањајући се на константно увећавање залиха „непријатеља народа” и на демонизацију противника. Користећи хаос саботирао је демократију, а Турску поделио изнутра.

Ердоган сада ризикује да уништи све што је Турска остварила последњих година. Да ли ће бити у стању да прочита поруку коју је добио од готово половине нације? Тешко.

Он себе ни до сада није могао да обузда да као председник шефује премијеру, да диктира судијама и тужиоцима, да спроводи чистке по армији и полицији, да шаље обичне људе у затвор зато што су га „увредили”. Своју победу, иако неубедљиву, тумачиће као знак да не треба да одустане од суперпредседничких аспирација.

Ердоган ће, као „заштитник сиромашних и верника”, наставити да се  ослања на неписмене и полуписмене. То само значи да ће наилазити на све већи отпор оних који Турску желе да виде као савремену демократију. Минимални пораз свакако ће опозицију охрабрити да настави да се бори за секуларну парламентарну демократију, против оријенталне деспотије којом управља неки нови султан.

Коментари55
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Раде
Господин Самир је један радикални припадник рода свог,видите колико потенцира њихову младост а нашу старост.Прича о Турском улазу тј зулуму на Балкан,као да хоће да нас онако нехотице заплаши да се просто запитамо.Е то и треба,народе децу морамо како знамо имати и нацију подмладити.Самире не плашимо се ми тих твојих речи,знамо ми како са Турцима,натерали су нас да научимо.Било је тешко, али смо остали где смо били.Јако,часно и храбро и опет ћемо ако затреба јел смо ми у муци једино народ какав треба да будемо.А децу због оваквих морамо имати,јер ти где празан пашњак виде они га узму.
Samir
@Rade, vi da ste ostali u Otomanskom vilajetu bi imali bar 20 miliona srba danas i mnogo razvijeniju ekonomiju a svaka vasa porodica bi imala negde letnjikovac na toplim morima mediterana. Ja zaista zelim da se radjate i da vas ima vise. Nisu vam Turci krivi sto ste omatorili i sto vas druge sile instrumentalizuju. U Otomanskom carstvu ste mogli da poslujete sirom svijeta, danas ste u situaciji da jedva sastavljate kraj sa krajem. Pa vi razmislite, jer vam Turci bas i nisu takvi dushmani kako ih vi predstavljate? Nek mi kaze jedan srbin da se za istu paru moze provesti podjednako dobro kao u Turskoj ??? Sigurno ne? Mi vas ne pokusavamo da plasimo, vec vas osvjescujemo da budete pre svega prijatelji sami sebi, pa onda i ostalima. Uostalom od Kosovskog boja ste i krv izmjesali sa Turcima vise nego sa bilo kojim narodom u vasoj istoriji. Mnogo je Janicara ostalo u Turskoj, a jos vise zena sa ovih prostora izrodilo tu mladu Tursku koja je dobrim djelom i vasa...ali vi kao ne znate?
ANTE BAN
Naslov je zbilja- PRAVI! Da; Erdogan ovime sabotira demokraciju, i tu nema nikakve dileme! Ovime se svrstao u grupu najpoznatijih i najutjecajnijih svjetskih autokrata; Putina, Lukašenka, Madura, itd.!
Ucviljeni Ceda
Ne mogu da se otmem utisku da @Dragan Piklon zna sve, pa vidim da dobro poznaje i "turska posla". Ovo nije ni kritika niti podsmjeh. Naprotiv, ja pocinjem da se divim Piklonu i pazljivo citam svaku njegovu pisanu misao. Njegove tekstove sacuvam u svoju arhivu, a onda malo ispravim gramaticke i pravopisne greske. Piklone uvazni Dragane - nemoj stati! Tvoj vjerni pratilac - bot Ceda.
demokratija...
...je sama po sebi sabotaza zdravog razuma!ako se privatizuje sve sto ima ikakvu vrednost-kako je moguce da je drzava vlasnistvo sviju!?il nema nikakvu vrednost il je vec neko privatizovao ...samo troskovi ostali narodni!?
Nenad
Ugledaj se bre Erdoane Na naseg Aleka, covek demokrata likom o delom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.