Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Амелија Пулен се вратила, али на даске Бродвеја

Шеснаест година после премијере француског филма, главна јунакиња игра, и то у мјузиклу
Одри Тату у сцени из филма (Фото „УГЦ”)
Из мјузикла о Амелији Пулен (Фото Џ. Маркус)

Шеснаест година после премијере француског филма „Чудесна судбина Амелије Пулен”, редитеља Жан-Пјера Женеа, главна јунакиња се вратила, али на Бродвеј, и то у мјузиклу. Амелија, интровертна и препуштена својој машти, на Бродвеју говори, пева, плеше, рекао је редитељ мјузикла Крег Лукас подсећајући да је Амелија врло мало говорила у филму.

„Њене мисли из филма преточили смо у речи, музику и плес. Није било лако изговорити неизрециво јер нисам хтео да дам једноставан опис њених мисли”, објаснио је Лукас за Франс прес и додао да је желео да сачува чаролију која је на филму.

Амелију игра Филипа Су (26), једна од тренутно најтраженијих глумица на Бродвеју. У филму ју је играла француска глумица Одри Тату која је захваљујући овој роли почела да гради и холивудску каријеру – играла је касније у „Да Винчијевом коду” уз Тома Хенкса.

Одбијен у Кану
„Чудесна судбина Амелије Пулен” је филм који одише француским духом, који је радо био гледан у Србији (79.766 гледалаца) и који је проглашен за најбољи филм Европе. Имао је пет номинација за Оскара 2002. године, али није освојио награду за најбољи страни филм – тада је тријумфовала „Ничија земља” Даниса Тановића из Босне и Херцеговине. Пре тога, иако француска, „Амелија” је одбијена на фестивалу у Кану, окарактерисана као „неинтересантан филм”, вероватно због чињенице да је селекторима приказана верзија без музике.

Сценарио за романтичну комедију „Чудесна судбина Амелије Пулен”, чија је радња смештена у париски Монмартр, написали су Жене и Гијом Лоран. Филм је пружио интересантан и идеализован поглед на савремени начин живота у Паризу.

Феномен овог филма огледа се и у томе што се скоро свима допада и ретки су били они који се нису упецали на ову допадљиву филмску причу. Филм је спојио такозвану топлу људску причу и екстремну стилизацију, а редитељ Жене показао је свету да и маштовити људи могу да имају емоције, и те какве.

После корежије са Марком Кароом, у „Деликатесној радњи” и „Граду изгубљене деце”, као и неславном холивудском излету – „Осми путник 4”, Жене је за свој први самосталан филм одабрао оно што му превише значи да би себи дозволи да погреши: цедуљице са записаним догађајима, сликама и детаљима које је држао по џеповима током већег дела живота сакупио је на гомилу и преточио у филм. Први пут је искочио из домена фантастике и ушао у миље условне стварности.

„Амелија” је филм о девојци која је расла презаштићена у породици у којој се осећања нису показивала. Она је одмалена градила неки свој свет и живела у њему. Двадесеттрогодишња Амелија живи сама у стану у центру Париза и ради као конобарица у малом кафићу „Две ветрењаче” на Монмартру. Покушавајући да се снађе у чудном свету самосталности, она одлучује да чини добра дела за људе из окружења. Уместо очекиваних „обичних људи у необичним ситуацијама”, филм слика „необичне људе у обичним ситуацијама”. Јер Амелија има оца у чијем је животу централна фигура постао гипсани баштенски патуљак, пријатеља који увек изнова слика имитацију исте Реноарове слике, она купује код продавца који гаји осећања према поврћу, а заљубљена је у младића (игра га редитељ и глумац Метју Касовиц) који скупља одбачене фотографије из аутомата, док је запослен у порно видеотеци.

Амелија, која ужива у малим стварима које јој причињавају задовољство, постаје „анђео чувар” многима и преобраћа животе људима око себе на позитивнију страну. И све то док запоставља размишљање о себи. Међутим, срећа се и њој осмехне.

Све ово прате добар визуелни концепт, нарација главне јунакиње и одлична музика (композитор је Јан Тјерсен) који гледаоца узимају под своје и одводе у тај чудесан свет.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.