Друг Тито и друг Марко у Ранковићеву

Краљево – На железничку станицу Ранковићево пристигли су 7. октобра 1951. године друг Тито и друг Марко, тадашњи највиши државни функционери Југославије. Дочекао их је председник општине Ранковићево Милан Суџуковић, а одатле су посетили лагерско гробље, на споменик жртвама фашистичког стрељања положили су венце, разговарали са општинским руководством и народом, обишли манастир Жичу и Матарушку Бању.

О томе сведоче бројне фотографије из музејске архиве које су од данас изложене у галерији краљевачког музеја.

Аутор ове изложбе Силвија Крејаковић указује нам на протокол, према којем су Тито и Ранковић увек у првом плану, а прате их Петар Стамболић, Коча Поповић, Павле Јакшић... На фотографијама се види смотра војне јединице пред хотелом „Париз”, обраћање Тита народу, пионирима, предаја јесењег цвећа са Гоча које су донели планинари, дочек домаћина у током рата оштећеном манастиру Жича, руковање Тита уз благи наклон према монахињама, разговори с функционерима у свечаној хотелској сали у Матарушкој Бањи...

Албум ових фотографија смештен је у „бункер” музеја после познатог Брионског пленума 1966. године и пада Ранковића, па се дуго нису појављивале ни у штампи ни у другим публикацијама. Истина, било је подсећања на ту посету, али само као први долазак Тита у Краљево, нигде више није било помена ни друга Марка ни Ранковићева.

– Свуда где је то могло да се уради уништене су фотографије, натписи у граду... То говори о времену кад је политика одређивала и која ће се верзија прошлости памтити, упркос живим савременицима и постојању докумената. О животу, политичким приликама у овом граду у периоду од 1949. до 1955. године, кад је Краљево носило име Ранковићево, тек крајем осамдесетих у својој књизи пише новинарка Јелена Петровић – објашњава нам Силвија Крејаковић.

Истина, град на Ибру и пре пада Ранковића променио је име и опет постао краљевски, не због тога што су тадашњи Ранковићевци предосетили долазак таквих политичких збивања, него сходно одлуци власти против стварања култа личности. Краљево је тако, додуше после велике полемике и предлога за сасвим нови назив, вратило старо име, које је добило 19. априла 1882. године. Име му је дао лично краљ Милан Обреновић, који је тада посетио варош на Ибру и уважио захтеве грађана, предвођених кнезом Јованом Новаковићем, да се дотадашњи Карановац назове краљевским именом.

Иначе, у својој историји ово место је пет пута мењало назив, тако што се прво 1476. године помиње под називом Рудо Поље, затим је, половином 16. века, један део насеља је назван Карановцем.

Промена назива Карановац у Краљево трајала је до поменутог периода од шест година, од 1949 до 1955, када је град носио име Ранковићево. Онда је добило ново-старо име Краљево, а Ранковићево је, услед поменутих политичких утицаја и цензуре, прилично избрисано из сећања мештана. Тек се на неком ливеном поклопцу на канализационим шахтовима може приметити тај назив, па многи сматрају да је разлог остављања само тих поклопаца из времена Ранковићева симболика, а и доказ нечијег политичког подаништва из тих бурних поратних времена.